Kultura

ŽIVIMO U DOBA SVEPRISUTNE SLIKE: Mihael Milunović o osmišljavanju izložbe "Slika/sada", kolekcionarstvu, domaćoj sceni u odnosu na svet

V. N.

29. 03. 2022. u 17:13

SAVREMENO stvaralaštvo je nedovoljno eksploatisani segment u stvaranju dobrog imidža naše zemlje u svetu. Ta oblast je neiskorišćena, a nije joj potrebno nikakvo drugo ulaganje sem plasmana i marketniga.

ЖИВИМО У ДОБА СВЕПРИСУТНЕ СЛИКЕ: Михаел Милуновић о осмишљавању изложбе Слика/сада, колекционарству, домаћој сцени у односу на свет

Ovo, za "Novosti", tvrdi Mihael Milunović, naš slikar sa stalnom adresom u Parizu i delima u francuskim, austrijskim, italijanskim institucijama i privatnim kolekcijama, prema čijem konceptu je osmišljena i realizovana ovogodišnja izložba Slikarske sekcije ULUS-a pod nazivom "SLIKA/SADA". Upravo mu je iskustvo rada na ovoj izložbi, kaže, potvrdilo da je naše aktuelno stvaralaštvo konkurentno i van granica Srbije.

Kada je prihvatio ponudu da osmisli postavku, želeo je da ona ne bude poput mnogih strukovnih izložbi sa velikim brojem izlagača, bez žiriranja i razmišljanja o kvalitetu. Tako je nastala zamisao, konceptualni okvir, da se predstavi ono šta slika predstavlja u aktuelnom trenutku.

- Smatram da živimo u doba slike. Ona je sveprisutna. U društvenim medijima se preko slike komunicira više nego ikada. A tu su i "pokretne slike". Ona nije neka anahrona stvar. Naprotiv, vrlo je savremeni medij. Želeo sam zato da predstavim čitav taj spektar, vrlo raznovrstan i širok, na koji način ovdašnji autori koriste sliku u svojim poetikama. Neki od njih se slikom bave na klasičan način, drugi rade NFT, znači isključivo digitalno. Namera je bila da napravim most između tih stvari i povežem ih u jednu celinu.

Tokom mesec dana trajanja izložbe, stigle su i različite reakcije, pa se pored sadržajnosti i kvaliteta, ističu i decentnost, sagledivost, raznorodnost, zanimljivost ove postavke.

- Lično mi je nedostajalo malo više radova koji idu u digitalni ekstrem - ističe Milunović, prema čijem mišljenju bi ovaj izbor umetnika i dela bez snebivanja, mogao da stoji ravnopravno sa stvaralaštvom u bilo kome delu Evrope.

- Kada su u pitanju kvalitet, likovni jezik, formati, naša scena nije hendikepirana ni na koji način.

Ali kada je o nekim drugim segmentima reč, Milunović smatra da jesmo, posebno kada je reč o potrebi za stvaranjem tržišta i sa transparentnim vrednovanjem umetničkih radova:

- Živimo u očekivanju da će se jednog dana, neki naš savremeni, živući umetnik, pojaviti na aukciji, u kući poput "Kristija", "Sotbija", "Doroteuma"... Tada će se pravila igre promeniti.

Na našoj sceni, kako kaže, postoje mali i veliki kolekcionari, a veliki se uglavnom bave kupovinom dela preminulih umetnika, klasikom ili modernom.

- Nedostaje nam neko ko će da se "zaigra" kolekcijom savremenih umetnika, koji su aktuelni, kojih je mnogo, od mladih do veterana - uveren je sagovornik.

- Postoji ovde veliki broj bogatih ljudi iz privatnog sektora. Kada razmišljam o prototipu savremenog kolekcionara, polazim od toga da bi to trebalo da bude neko mlad, između 40-45 godina, ko dolazi iz sektora novih tehnologija. Takva osoba mogla bi da svoj novac "obrazuje", uloži ga u savremenu umetnost, što bi bila jedna fantastična avantura koja bi mnoge stvari otvorila.

Sređivanje tržišta je neophodno da bi cela scena stekla ugled i van zemlje, gde trenutno vidljivost imaju samo usamljeni pojedinci, dodaje Milunović, konstatujući kako bi međunarodnoj promociji likovne scene mogla da doprinese i sardanja sa inostranim institucijama:

- Mi imamo udruženje, koje prema mom mišljenju nije dovoljno profesionalizovano, i koje bi moglo da uspostavi saradnju, recimo, sa "Secesijom", koje je takođe udruženje umetnika.

Da je paviljon "Cvijeta Zuzorić" rekonstruisan, napravila bi se vrlo lako razmena, preko austrijskog Kulturnog foruma. Scenu je najbolje predstaviti dobro skopljenom izložbom. Kvaliteta ima, samo ga treba "prošetati" malo, da se vidi i privuče ljude.

Nelogičnosti tržišta

VELIKE su nelogičnosti na našem tržištu i trebalo bi ustanoviti hijerarhiju vrednosti. Dela moderne, poput Lubardinih, recimo, danas bi trebalo da vrede od 150.000 do 350.000 evra, a prodaju se za tek deset-dvanaest hiljada, dok ogromni Konjovićevi formati idu i za šest-sedam - priča Milunović.

- I kako neki umetnik koji tek počinje, može da očekuje da dela proda po nekim većim cenama. Mislim da novca ima, postoji kapital koji bi mogao da se u tu igru uloži.

31. 01. 2022. u 11:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 31

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32