SUKOB CIVILIZACIJA: Između procesa globalizacije i međuzavisnosti sveta i struktura, vodi se bitka od koje zavisi sve više budućnost svih

NIJEDAN rat ne počne onda kada počne, već godinama ili decenijama traje njegova priprema. Kao ni rat devedesetih godina dvadesetog veka na prostorima bivše Jugoslavije koja je bila izrazito višekonfesionalna i višenacionalna zemlja.

Foto V. Danilov

Političke podele i želja da se živi u nacionalnoj državi imalo je podršku različitih religija, kao i snažnu i odlučujuću podršku spolja od zemalja u kojima su te verske zajednice glavne i sa vekovnim trajanjem.

Insistiranje na teološkim, tradicionalnim i istorijskim samobitnostima - nisu bile samo u funkciji očuvanja samobitnosti, već su dobile oblik netrpeljivosti za život u istoj zajednici. Jer, bez moralnih principa kao što su briga za zajedništvo i konsenzus svih članova zajednice za njen opstanak, zajednica je osuđena na sukobljavanja i raspadanje. Želja da se ima nacionalna država kod nekih je nosila, najčešće prikrivenu potrebu da se ima sopstvena crkva koja bi tu želju podržala. Tu se dolazi do kritične tačke i do potrebe preispitivanja da li religija predvodi ili to čini politička vlast.

Pošto su isti ljudi članovi državne zajednice i verske zajednice onda je teško dati jednostavan odgovor.

Progres sužava prostor "carstva nužnosti" na zemlji i otvara mogućnost da crkve i verske zajednice obnove i uzdignu božanska i moralna načela ka čoveku kao jedinci. Ostaje da se vidi koliko će sekularni humanizam, gradeći nova moralna načela, pomoći crkvama i verskim zajednicama u nastojanju da svojim delovanjem u sferi duhovnog izgrade novu toleranciju u sve većoj međuzavisnosti sveta. Iako sekularni humanizam nema "artikulaciju formalne ideologije", on se u SAD razvija u "latentnu moralnu ideologiju".

Ili je i to jedna priča kojom bi moćni da održe svoj položaj i dalju dominaciju nad svetom?

Nije isključeno da progres, dajući ljudima i pojedinim zajednicama skoro neograničenu moć u odnosu na većinu drugih, od sopstvenog interesa ne izgradi novog boga na zemlji. A možda će nova integracija, odnosno globalizacija sveta, rušeći stare integrativne veze, zemaljske i božanske, stvoriti tolike naboje i protivurečnosti da ovaj svet proključa na bezbroj tačaka gde su ta trenja najveća, i da pre nego što se izgradi neki novi poredak, opiranja njemu budu jača od njegove produktivne snage.

Da li smo, u eshatološkom smislu, pred krajem sveta i pred dolaskom novog Mesije - ostaje da se vidi, ali sigurno je da će mudrost života biti u prihvatanju razlika. Jer ako je Bog dao sve na zemlji, onda su razlike božanska, a ne ljudska činjenica. Ako je tako i ako zaista verujemo, onda moramo prihvatiti svakog čoveka kao Božije delo.

Ako je svet vekovima gradio pojedinačne zajednice i integracije, često prisilom i poništavanjem razlika, novi svet i globalna struktura moraju sa više razumevanja uvažiti pojedinačno, odnosno moraju prihvatiti svet u njegovim razlikama, prihvatiti to kao prirodni i božanski poredak. Da li će život stvoriti nove kultove, ili će prošlost i "mitološka mašta" naći prostora u novim procesima, ostaje da se vidi. Ipak, mora se imati u vidu da su istorija i istorijsko nasleđe neobično jaki elementi u životu mnogih nacionalnih zajednica. Uslovljenost ljudskih reakcija kulturom i istorijom skoro da bi bilo suvišno dokazivati.

Ako čovek danas u modernom društvu živi u desakralizovanom kosmosu, ipak moramo imati u vidu religiozne činjenice koje tvore različite kulture u svetu koji je sve više jedno "globalno selo". Između novih procesa brze globalizacije i sve veće međuzavisnosti sveta i struktura, odnosno fenomena koje je izgradila istorija i koji su gradili istoriju, kakvi su kultura i religija, uslovno rečeno, vodi se bitka od koje zavisi sve više budućnost svih. Kakvi će tokovi u kom trenutku i na kom delu sveta biti - teško bi bilo prognozirati, ali je izvesno da svet iz sukoba ideologija ide ka konfrontaciji kultura.

Ili bi pre bilo da je i jedno i drugo samo ''zavesa'' za prikrivanje borbe ineteresa i željom za dominacijom kao najboljim načinom namirivanja interesa. Jer istorija, ako se sme reći naglas, ništa drugo nije ni bila već borba za ostvarivanjem interesa i dominacijom nad većim ili manjim brojem nacija i zemalja. Da li će novi istorijski tokovi ići kroz sukobe ili će se protivrečnosti sveta rešavati kontrolisanim mirom, ili na druge načine, teško je pouzdanije reći. Izazov promena i neizvesnost su čovekova sudbina.

Izučavaoci ljudskih snova tvrde da ljudi na svim delovima zemaljske kugle, nezavisno od religije, nacije, boje kože, obrazovanja i svih razlika među njima, svi tokom spavanja najčešće sanjaju snove sa nasiljem. Šta nam to govori? Da li je nasilje imanentno ljudskoj prirodi? Ostaje nam da se sa žalošću pitamo da li će i dalje Gospod pred vojskama da maršira zemljom.

U pravu su oni pojedinci koji se brinu za sudbinu sveta. Nema odgovora da li zbog toga što je Bog dao previše ''slobodne volje'' ljudima i na njih preneo odgovornost, a oni kao da toga nisu svesni, ili što Bog sam ne čini bilo šta da se nešto promeni. A, uz to, još i ćuti.

Ili, mi ne umemo da ga čujemo?

(Iz knjige "Religija kao
sudbina", izdavač "Prometej")

Preporučujemo

Kultura

0 1

ZLATNI DAR I STRAŠNA SUDBINA: "Mek kao duša", kaže naš narod za dobar i svež hleb

05. 04. 2022. u 19:21

Kultura

0 1

MILOVAN JE PRIDEV MILOVANjA: Iskre iz sećanja na prijateljstvo sa velikim i svestranim piscem

29. 03. 2022. u 11:33

Kultura

0 2

MIT I GEOGRAFSKI ZNAČAJ: Rusija nije ni Evropa ni Azija, niti je svodljiva na ijednu kategoriju zapadne filozofije i politike

29. 03. 2022. u 11:21

Kultura

0 7

FAZE MIRA U EVROPI: Prvi svetski rat nije bio posledica raspadanja Habzburškog carstva, nego upravo suprotno...

22. 03. 2022. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije