KNJIGE KOJE ŠTITE OD ZLIH SILA: Obeleženo 180 godina biblioteke SANU i vek od rođenja velikog pesnika Vaska Pope

Д. Богутовић

15. 06. 2022. u 06:00

NA jučerašnjoj svečanosti u SANU obeležena su dva jubileja: 180 godina Biblioteke Akademije i vek od rođenja velikog pesnika Vaska Pope (1922-1991).

КЊИГЕ КОЈЕ ШТИТЕ ОД ЗЛИХ СИЛА: Обележено 180 година библиотеке САНУ и век од рођења великог песника Васка Попе

Predsednik SANU Vladimir S. Kostić/Nebojša Dugalić/Miro Vuksanović, Foto N. Skenderija

Uprkos bogatom iskustvu sa vatrom i spaljivanjima, biblioteke su žilava stvorenja, napomenuo je Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, i dodao:

- Negde na tom tragu je i naslov teksta razgovora Umberta Eka i Žan-Kloda Karijera, između ostalog dramaturga i scenariste Bunjuelovih filmova, sa znakovitim naslovom:

"Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga!" Štaviše, oni tvrde da je knjiga savršen izum koji se ne može učiniti boljim nego što jeste - nešto poput točka.

Od osnivanja Nacionalne biblioteke u Francuskoj pa do današnjih dana više od dva miliona naslova nikada niko nije tražio. Koliko načitanih osoba će vam pred smrt potresno priznati da za života nisu pročitali ni red Džejmsa Džojsa ili pre, Prusta, zapitao se Kostić i zaključio:

- Biblioteka, pa ni ova naša, ne sastoji se nužno od pročitanih knjiga ili onih koje ćemo jednom ipak pročitati. Tačnije je ustvrditi da se sastoji od "knjiga koje možemo ili bismo mogli da pročitamo - pa makar ih nikada ne pročitali!" Takve kakve su, one su zatočnici znanja, a znanje je, na kraju krajeva, verovatno ipak važno. Jovan Zlatousti se još u 4. veku priseća nekih savremenika koji su oko vrata nosili stare rukopise da bi ih zaštitilu od zlih sila. Činiće vam se preteranim, ali možda nas i naša Biblioteka koju nosimo oko vrata štiti od zlih sila - a one, uveravam vas, nisu tek banalna uobrazilja.

Besedu je Kostić završio stihovima pesme "Kolo knjigoljubaca" Vaska Pope.

U današnji datum, pre 180 godina, 14. juna 1842, na prvom zasedanju Društva srpske slovesnosti, koje je prethodilo nacionalnoj akademiji, Dimitrije Tirol, srpski pisac, autor gramatika, geograf, prevodilac, saradnik Vuka Kardžića, darivao je 14 knjiga na srpskom, ruskom i nemačkom jeziku. Tako je počela svoje delovanje sadašnja Biblioteka SANU, sa oko milion i po štampanih i elektronskih publikacija, podsetio je akademik Miro Vuksanović, njen sadašnji upravnik.

- Pre sedamdeset godina je završavao i 1953. štampao prvu zbirku pesama u kojoj je početni ciklus "Opsednuta vedrina" i koja je međašni datum srpske moderne poezije, zajedno sa "87 pesama" Miodraga Pavlovića - istakao je Vuksanović, govoreći o delu velikog Pope.

- Pre pedeset godina, sve u 1972, Vasko Popa je primljen u SANU, objavio knjigu "Uspravna zemlja", dobio Sedmojulsku nagradu i osnovao Književnu opštinu Vršac. Pre dvadeset godina, posle zakonski sprovedenog postupka, 2002, njegove zbirke poezije na srpskom i prepevi na druge jezike, antologije u kojima je zastupljen, knjige na nekoliko jezika, s posvetama i bez njih, preuzela je Biblioteka SANU i oformila legat Vaska Pope sa oko četiri hiljade knjiga i časopisa. Tako se Vasko Popa vratio u SANU da u njoj trajno ostane.

Pre pedeset godina, zajedno s Vaskom Popom, u SANU je izabran Dušan Radić čija je prva sonata javno izvedena dvadeset godina ranije, koji je - i sam pesnik - svoju vernost prijatelju i njegovim stihovima na umetnički način iskazao u vokalno-instrumentalnim ostvarenjima čiji su naslovi uzeti od Vaska Pope. Štampane note akademika Radića nalaze se u Biblioteci SANU, dodao je Vuksanović.

Ni manje reči, ni više smisla. Tako bi se, u jednoj rečenici, na način apsolutne sažetosti kojoj je celog svog stvaralačkog veka težio i sam Vasko Popa, mogla opisati njegova poezija. Tako je prof. dr Mihajlo Pantić započeo besedu Popi u čast, u kojoj je između ostalog rekao:

- Popa je ujedno i metafizički i kosmogonijski pesnik, pesnik mitograf, pesnik folklorne i moderne tradicije, pesnik kulturne memorije, pesnik neonadrealista, pesnik neosimbolista, pesnik verista, pesnik svih pesnika, pesnik sinteze, pesnik pre poezije, pesnik posle nje, rečju, pesnik koji vidi svet sa namerom da u njemu, ako baš i ne otkrije, jer to nikome, pa ni poeziji, nije dato, a ono bar nasluti neki dubinski algoritam njegovog postanja i postojanja.

Vasko Popa, Foto B. Đorđević

Odgovarajući na pitanje šta se desilo sa smislom u modernom svetu, da li je zauvek izvetrio pod pritiscima krvožedne istorije, Pantić je zaključio da se "zaključao" u poeziji:
- Popa je, po svemu, čuvar tog zatajenog ili zaturenog smisla sveta. A mi smo, svako od nas pojedinačno, njegovi ključari. Čitajmo Popu!

Stihove velikog pesnika kazivao je dramski umetnik Nebojša Dugalić, a posetioci su slušali i snimak muzičkog dela "Opsednuta vedrina", iz 1961. u izvođenju Mešoviti hor RTV Beograd, a koje je Dušan Radić komponovao na Popine stihove.

Poezija modernih vremena

POPINOM poezijom osvedočuje se jedan od temeljnih principa poezije modernih vremena, koja prihvataju rizik gubitka šire publike, naveo je Pantić i objasnio:

- Kao da pesnik pred čitaoca stavlja zagonetku koju treba odgonetnuti, ali se sve vreme trudi da do konačne i neopozive odgonetke ne dođe; pesnik i čitalac se na neki način spore oko smisla; pesnik bi da ga sabije u pesmu kojom ni sam više ne vlada, ona se odvaja od njega kao zaseban, jezički fiksiran entitet.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
EVROPA RAZMATRA SLANJE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPA RAZMATRA SLANjE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPSKE nacije razmatraju slanje vojnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre ili postizanja mirovnog sporazuma, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate. Razlog je jednostavan - novoizabrani američki predsednik Donald Tramp jasno je stavio do znanja da neće slati američke vojnike u tu zemlju kako bi garantovali bezbednost, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate.

18. 12. 2024. u 17:42

Komentari (0)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota