SA PUŠKINOM, IZ BEOGRADA U SVET: Izložba Mire Maoduš posvećena velikom ruskom pesniku svečano će biti otvorena u prestoničkoj Galeriji 73
DOK se pod pritiskom politike velikani ruske umetnosti i kulture proteruju iz mnogih evropskih sredina, naša slikarka sa pariskom adresom, Mira Maoduš, svojim novim delima slavi pesnika "Evgenija Onjegina" i "Pikove dame", pa će večeras, u Galeriji 73 (na proslavu dana ovog izlagačkog prostora) svečano biti otvorena njena izložba "U čast Puškinu".
Ova postavka, na kojoj je jedna slika posvećena i Sergeju Jesenjinu, deo je ciklusa Celebrating Mira Maodus, koja će njenu posvetu ruskim poetskim genijima "proneti svetom", tačnije predstaviti u Francuskoj, Italiji, u Trebinju, Kanadi i Japanu.
- Puškin je veliki svetski pesnik, koji je u svojim mladalačkim stihovima pronalazio inspiraciju u francuskom pesništvu, spajajući u ranoj lirici tradicije francuskog i ruskog klasicizma. U Francuskoj je izuzetno voljen i cenjen, i radovi posvećeni njemu neizostavni su na postavci kojom će delo Mire Maoduš biti predstavljeno u više zemalja u različitim delovima sveta - kaže, za "Novosti" Silija Pampaloni, istoričarka umetnosti iz Pariza, pokretač ciklusa Celebrating Mira Maodus, koja je upravo povodom izložbe u Galeriji 73 doputovala u Beograd.
Autorka koja svoje zamisli realizuje na slikama rađenim uljem, akrilikom, temperom, gvašom, ali i akvarelom i crtežom, gotovo čitave dve decenije dela uglavnom posvećuje slovima. Odnedavno su na njena platna dospeli i brojevi. Slovima i brojevima, jarkog kolorita, gradi apstraktne kompozicije.
- Ove slike nisu sklone himničnom veselju, neutaživoj potrebi za šarenilom - ističe u katalogu jedan od naših najuglednijih istoričara umetnosti Đorđe Kadijević. - U njima ima neke ozbiljnosti koja reguliše optimalni odnos onoga što je sadržaj namenjen čulu od onoga namenjenog duhu. Zato Mira Maoduš jednako uspešno radi slike u malom i velikom formatu. Prostor za nju, baš kao i forma žive u "ljubavi" i nisu one gospodarice njenih slika. Kraljica kompozicija Mire Maoduš jeste i ostaje boja. Ona je ta koja potčinjava prividnu dominaciju elemenata forme i prostora i u njihovoj sintezi proizvodi naročitu radost gledanja čija tajna moć je u koloristički razbuktaloj svetlosti koju vam daju ove slike.
Dela Mire Maoduš čuvaju se u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Galerija 73, Muzeju Hercegovine u Trebinju, Narodnom muzeju u Kruševcu, Mijagi muzeju u Tokiju, Muzeju savremene umetnosti u Kamakuri, kao i u mnogim privatnim zbirkama. Od 1998. redovno se reprodukuju i kao novogodišnje čestitke Uneska.
Deda Teslin brat
MAJKA naše umetnice, Sofija Tesla, bila je bratanica Nikole Tesle. Rođena u Metku 1942, Mira Maoduš studirala je slikarstvo u Školi za primenjene umetnosti u Frankfurtu (1965-1968), gde joj je jedan od profesora bio - Jozef Bojs. Školovala se i na čuvenoj venecijanskoj Akademiji (1969-1972), ali i Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Parizu (1972-1975). Magistrirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Milanu 1978. Osim u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Japanu, boravila je u Rusiji, Engleskoj i SAD. Član je japanske grupe umetnika Ša-Đi-Cu od 1983. i ULUS-a od 1987. godine.
Preporučujemo
"DANI SLOVAČKE KULTURE" ŠESTI PUT U BEOGRADU: Sto godina umetničke besede
31. 05. 2022. u 17:39
IZLOŽBA "POGLEDI 2022" U GALERIJI 73: Nova šansa za mlade i darovite
20. 04. 2022. u 23:40
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)