Kultura

UTABAO PUT "GODOU": Prvi Beketov roman na francuskom "Mersije i Kamije" preveden na srpski

V. C. S.

12. 08. 2022. u 12:15

ROMAN "Mersije i Kamije" prvi je tekst Samjuela Beketa, jednog od najistaknutijih avangardnih pisaca 20. veka, izvorno pisan na francuskom.

УТАБАО ПУТ ГОДОУ: Први Бекетов роман на француском Мерсије и Камије преведен на српски

Njegovo prvo izdanje na srpskom, u prevodu Bojana Savića Ostojića, objavila je izdavačka kuća "Lom". Autor je, kako objašnjava prevodilac, dovršio roman 1946, ali je objavljen tek 1970, pošto je Beket već dobio Nobelovu nagradu.

- Pre toga napisao je nekoliko knjiga na engleskom, među kojima romane Dream of Fair to Middling Women, "Marfi i Vot" i zbirku priča More Pricks than Kicks (kod nas prevedenu kao "Više žalosti nego radosti"). Posle "Mersijea i Kamijea", Beket će definitivno preći na francuski: odmah potom piše Godoa. Ali za sva dela praviće i englesku verziju, što u njegovom slučaju nikad nije verni prevod, više ponovno ispisivanje. Zbog toga se većina dela posle 1946. može prevesti i sa engleskog. Ali sa "Mersijeom" Beket nije bio naročito veran. Englesku verziju, objavljenu 1974, skratio je za trećinu teksta. Zato je bilo logično prevesti ga sa francuskog - kaže Savić Ostojić.

Ova knjiga dugo se nalazila na margini Beketovog opusa. Po mišljenju našeg sagovornika, ona ne samo da nije marginalna, već je, bez obzira na to što je na francuskom, poslednji tekst koji pripada autorovom "irskom ciklusu". Ujedno, u njoj je prvi put u Beketovom opusu centralno mesto dato dijalogu: u njemu se već formuliše drama govora, koju će autor potom razviti u "Čekajući Godoa" i drugim komadima.

Mersije i Kamije, dva starca "s dušom mladića", pripremaju se za odlazak iz neimenovanog grada, odriču se, ne bez muke, svega što su poneli na put i usput, beskrajno razgovarajući o "važnim glupostima", shvataju da se nalaze na jednom mnogo važnijem putovanju, na koje ne mogu zajedno poći, i da je potpuno nevažno hoće li ikada napustiti grad.
- Zanimljivo je da ga Beket nije voleo. Objavio ga je preko volje. Iz engleske verzije izbacio je većinu opisa. Beketu iz 1970-tih mora da nije baš prijao raspričani i žovijalni stil Beketa iz sredine 40-ih godina - kaže prevodilac.

Preporučujemo

SVI SLOJEVI ŽIVOTA: Izložba Vjere Damjanović, dobitnice nagrade Stojan Ćelić

Kultura

0 0

SVI SLOJEVI ŽIVOTA: Izložba Vjere Damjanović, dobitnice nagrade "Stojan Ćelić"

12. 08. 2022. u 07:52

ČEŠĆE MI JE MOMO U GLAVI NEGO NJEGOV ŠEŠIR NA GLAVI: Matija Bećković čuva dragocenu zbirku poklona prijatelja - znamenitih Srba (FOTO)

Kultura

2 19

ČEŠĆE MI JE MOMO U GLAVI NEGO NjEGOV ŠEŠIR NA GLAVI: Matija Bećković čuva dragocenu zbirku poklona prijatelja - znamenitih Srba (FOTO)

12. 08. 2022. u 11:00

UVEK JE VREME ZA SREĆAN KRAJ: Filip Čolović o ostvarenju koje će otvoriti Festival u Vrnjačkoj Banji

Kultura

0 0

UVEK JE VREME ZA SREĆAN KRAJ: Filip Čolović o ostvarenju koje će otvoriti Festival u Vrnjačkoj Banji

10. 08. 2022. u 15:00

LEGAT ZA BUDUĆNOST: Objavljena sabrana dela Ekmečića i izabrana Krestićeva dela

Kultura

0 2

LEGAT ZA BUDUĆNOST: Objavljena sabrana dela Ekmečića i izabrana Krestićeva dela

10. 08. 2022. u 06:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 63

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15