AUTORSKI TEKST - TAJNA FILMOVA VELIKOG GODARA: Čuveni francuski reditelj ostaće izvor provokacije i inspiracije
SVE do poslednjeg dana svog života Godar je ostao izvor provokacije i inspiracije za filmsku publiku.
Foto: AP
Godar je slao poruke o najvažnijim političkim i umetničkim tokovima savremenog sveta. I delovalo je kao da je neuništiv. Ne tako davno je u intervjuu datom uživo preko "Instagrama" najavio svoj novi film. Tog filma, nažalost, neće biti, ali su ostali mnogobrojni Godarovi filmovi koje bi tek trebalo gledati, od onih najčuvenijih ("Do poslednjeg daha", "Prezir", "Ludi Pjero", "Alfavil", "Kineskinja"...), pa sve do onih nastalih u poslednjih trideset godina ("Zauvek Mocart", "Pohvala ljubavi", "Socijalizam"...) koji su manje poznati ovdašnjim filmskim gledaocima.
Razotkrivanje misterije Godarovih filmova, uprkos mnoštvu analiza i interpretacija, i dalje ostaje težak poduhvat. Linijom manjeg otpora on može da bude smešten u kontekst avangarde, novog talasa, nelinearne naracije, filma-eseja, političkog pamfleta ili već nekog srodnog određenja. Međutim, Godarovi filmovi izmiču analizi, pa se teoretičari služe istorizacijom, deljenjem njegovog opusa na faze u kojima dominiraju radikalne odluke vezane za odnos prema standardnom sistemu produkcije ili eksperimentisanje sa novim tehnologijama.
Karakteristika Godarovih filmova iz prve polovine šezdesetih godina vezana je za problematizovanje normativnih, naizgled očiglednih mehanizama tekstualne uzročnosti, odnosno da se narušavanjem psihološkog ustrojstva likova ili umetanja fusnota koje nemaju fabularno obrazloženje proizvedu ideološka značenja, bez potrebe da se razrađuju relacioni odnosi između likova.
Otuda je Godar izazivao kontroverze svojim javnim nastupima, koje su bile prožete odbacivanjima zbog hermetičnosti. Kao svojevrstan šifrarnik za ulazak u Godarov svet mogu da posluže misli Žaka Ransijera, koji pišući o Godaru, ukazuje da svaka značenjska forma može da uspostavi odnos sa drugim značenjskim formama radi formiranja novih značenjskih celina. Svaka stvar govori dva puta: svojim prisustvom i svojim virtuelnim konekcijama sa drugim stvarima tj. slikama, pa tako slike postaju elementi koji se mogu beskonačno transformisati, kombinovati, interpretirati.
Foto: IMDb
Posebnu vezu Godar je imao sa sovjetskim umetnikom Dzigom Vertovom. Još od "Čoveka s filmskom kamerom" Vertova, po kome je Godar, kada je bio u maoističkoj fazi, imenovao svoj projekat radikalnog političkog filma sa Žan-Pjerom Gorinom, razotkrivanje rada filmskog aparata postaje tradicijom u pravljenju meta filma. Vertov je pokazivanjem elemenata filmske produkcije i reprezentacije - kamera, kamerman, filmska traka, montažni sto, projektor, bioskop, publika - načina na koji je film stvoren, stremio, kako je rekao, "dekodiranju mistifikacije", pokazivanju da je film samo film kako bi kod gledalaca razbio iluziju filmskog realizma i otkrio pravu prirodu filma.
Godar je od samih svojih početaka slobodnim iskazima o ključnim političkim događajima (rat u Alžiru, šezdesetosmaške turbulencije, sukob Izraelaca i Palestinaca, odbrana Grčke od dužničkog ropstva, rat u Ukrajini...) izazivao kontroverze. Od svog lika (kroz medije i prisustvom u svojim i tuđim filmovima) napravio je superstara, ali i sebe poništavao kao umetnika ističući kolektiv i izbegavajući da se potpiše kao autor. Iza sebe Godar je ostavio ogromno delo koje će buduće generacije moći da proučavaju na način na koji se danas tretiraju najveći umetnici i mislioci iz istorije civilizacije.
Preporučujemo
ODLAZAK GLUMICE NARODNOG POZORIŠTA: Iznenada preminula Danijela Ugrenović (53)
15. 09. 2022. u 17:07
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani
PEVAČICA Olja Karleuša, koja je rodom iz Titela, otkrila je kakva je zapravo snajka Cece Ražnatović, Bogdana.
07. 12. 2025. u 15:45
PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE
ČUVAJTE se onih koji se smeju kada vam je loše, govorio je Dostojevski, gorostas pisane reči i majstor psihološkog realizma, koji je kroz svoja dela istraživao dubine i mračne ponore ljudske duše. Mudre misli velikog književnika i danas se citiraju, pomažući nam da shvatimo suštinu života, a kada se nađemo u nedoumici ne znajući kako da odgovorimo na zlo, setićemo se, možda, i njegovog saveta da "ne treba pobeđivati silom, već smirenom ljubavlju"...
07. 12. 2025. u 19:40
"SLUČAJNO SAM SAZNAO DA IMAM LEUKEMIJU" : Bivšem voditelju Pinka život se preko noći okrenuo
ŽIVOT SE preko noći okrenuo
07. 12. 2025. u 20:49 >> 20:54
"GAVRILOVA MAJKA I MOJ PRADEDA...": Princip PREDAK našeg poznatog pevača (FOTO)
ISTORIJSKU ličnost kakva je Gavrilo Princip teško je dovesti u vezu sa ličnostima iz sveta popularne muzike.
07. 12. 2025. u 16:40
POSLE NEKOG VREMENA: Nebojša Pajkić u javnosti- evo kako danas izgleda (FOTO)
POZNATA srpska knjiženica Isidora Bjelica je kada se razbolela od opake bolesti isticala u javnosti da joj je suprug Nebojša Pajkić velika podrška.
07. 12. 2025. u 18:29
CEO TENIS U ŠOKU: Čuvena teniserka ugradila veštačke grudi, a onda je otkriveno i ovo! (FOTO)
Najnovije vesti iz tenisa su prilično neverovatne.
07. 12. 2025. u 13:43
"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.
07. 12. 2025. u 13:36
NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta
EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
07. 12. 2025. u 13:19
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Najnovije iz rubrike
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
DODELJENA KNJIŽEVNA NAGRADA „HADŽI DRAGAN“ ZA 2025. GODINU
KNjIŽEVNU nagradu „Hadži Dragan“ dodeljuju književne novine „Svitak“ (Požega), za najuspešniji književni prilog objavljen u „SVITKU“ kao i za ukupno delo onih saradnika koji su učinili značajan pomak u srpskoj književnosti i jeziku našem.
05. 12. 2025. u 13:19
NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.
05. 12. 2025. u 12:05
„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.
03. 12. 2025. u 11:36
FILMSKA KRITIKA: Filmska elegija
"VETRE, pričaj sa mnom", režija Stefan Đorđević, Srbija i drugi, 2025.
02. 12. 2025. u 11:01
Komentari (0)