Kultura

ŠOPING U TRSTU, PUT KA ZAPADU: Frančeska Rolandi o uticaju italijanske pop kulture na nekadašnju Jugoslaviju

A. POPADIĆ

29. 09. 2022. u 08:30

NAZVANA po čuvenoj pesmi Adrijana Ćelentana "Dvadeset četiri hiljade poljubaca" (Con ventiquattromila baci) koju je pevušila cela bivša Jugoslavija, knjiga Frančeske Rolandi (u izdanju "Geopoetike" i prevodu Ivane Simić Ćorluke i Marije Ćojbašić) probudiće nostalgiju kod starijih, a mladi će saznati na koji način su italijanski modni trendovi, filmovi, muzika... uticali na društvo u nekadašnjoj Jugoslaviji.

ШОПИНГ У ТРСТУ, ПУТ КА ЗАПАДУ: Франческа Роланди о утицају италијанске поп културе на некадашњу Југославију

Ova interesantna studija, pisana za najširu publiku, sa podnaslovom "Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965)", govori o kulturnim uticajima i preplitanjima, prihvatanju italijanske pop kulture, od modnih trendova, muzike, TV programa, stripova, filmova, festivala, do književnosti.

- Odabrala sam to razdoblje jer su početkom pedesetih godina odnosi između Italije i Jugoslavije bili burni, oštri, neprijateljski, gotovo na ivici rata, a onda se promenilo nabolje. Trst, koji je bio simbol dva suprotstavljena nacionalizma, od parole "Trst je naš" pretvorio se u prvu destinaciju prekograničnog šopinga i na neki način prozor u zapadni svet. To je postala jedna od najotvorenijih granica u Evropi, pokazala da je moguć ne samo suživot nego i dobra saradnja među zemljama sa različitim političkim sistemima - kazala je juče novinarima Frančeska Rolandi.

Knjiga "Dvadeset četiri hiljade poljubaca" nastala je na osnovu njene doktorske disertacije, a u Srbiji je realizovana uz pomoć Italijanskog instituta za kulturu.

- Ovo istraživanje je vrlo detaljno i pokazuje uzajamne uticaje Italije i Jugoslavije u jednom važnom istorijskom periodu - ocenio je Roberto Činkota, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

KULTURNA DIPLOMATIJA

PROFESOR Milan Ristović, urednik ovog izdanja, kazao je da istraživanje Frančeske Rolandi pokazuje koliko je kulturna diplomatija bila važna.

- Pored ostalog, ona je imala upliva i na planove centara političke moći u obe zemlje da prihvate nužnost da granica bude propustljiva i otvorena za protok ljudi, robe i kulturnih sadržaja - objasnio je Ristović.

Preporučujemo

REDAK KNJIŽEVNI DAR: Predstavljena poslednja dva toma sabranih dela Grozdane Olujić

Kultura

0 0

REDAK KNjIŽEVNI DAR: Predstavljena poslednja dva toma sabranih dela Grozdane Olujić

09. 09. 2022. u 13:11

NE ŽELIM DA SLUŠKINJA BUDE AKTUELNA: Kanadska spisateljica Margaret Atvud na otvaranju Krokodila

Kultura

0 0

NE ŽELIM DA "SLUŠKINjA" BUDE AKTUELNA: Kanadska spisateljica Margaret Atvud na otvaranju "Krokodila"

20. 06. 2022. u 13:33

NAGRADA GROZDANA OLUJIĆ: Još jedno književno priznanje namenjeno za mlade autore

Kultura

0 3

NAGRADA "GROZDANA OLUJIĆ": Još jedno književno priznanje namenjeno za mlade autore

13. 06. 2022. u 13:41

MOMO ZA GVOZDENU ZAVESU: Vesna Goldsvorti laureat nagrade za književnost zadužbine slavnog pisca

Kultura

0 0

"MOMO" ZA "GVOZDENU ZAVESU": Vesna Goldsvorti laureat nagrade za književnost zadužbine slavnog pisca

12. 03. 2022. u 09:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 55

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15