Kultura

NISAM PRIMADONA, VOLIM DA RADIM: Aleksandar Denić, scenograf, za „Novosti“ (FOTO)

Vukica Strugar

22. 10. 2022. u 11:00

DA jedno veče, gotovo nevoljno, posle veteranskog hokeja nije došao na žurku u Narodno pozorište - ko zna kako bi danas izgledala karijera našeg proslavljenog scenografa Aleksandra Denića.

НИСАМ ПРИМАДОНА, ВОЛИМ ДА РАДИМ: Александар Денић, сценограф, за „Новости“ (ФОТО)

Foto N. Skenderija

Put mu se možda nikad ne bi ukrstio s jednim od najvećih reditelja današnjice Frankom Kastorfom, niti bi za poslednjih deset godina uradili četrdeset predstava, pa ni izložbe "Dekada" u Bioskopu "Balkan" (koja se večeras otvara), izvesno, ne bi bilo.

Ovenčan mnogobrojnim priznanjima (između ostalih i za scenografa godine u Nemačkoj 2014. godine), s Kastorfom je u Cirihu uradio "Ameriku", opersku teatralogiju "Prsten Nibelunga" na Festivalu u Bajrojtu, "Dvoboj" u Berlinu, "Putovanje na kraj noći" u Minhenu... Izložba "Dekada" postavljena je na pet nivoa, a eksponati su makete, skice, fotografije, crteži, čak jedna cela struktura (Brehtov "Galilej"), a na vrhu je pravi bioskop - u kome će se održati projekcije Denićevih dramskih predstava i opera. Ova impresivna postavka o radu sa Kastorfom i stvaralaštvu u Nemačkoj biće otvorena do kraja novembra.

- Želeo sam da ljudi vide šta ja tamo radim, jer lepo je kod kuće to pokazati - kaže na početku razgovora za naš list Aleksandar Denić. - Posle decenije saradnje pozvao sam Kastorfa da režira u Beogradu. Premijera "Božanstvene komedije" biće u BDP, nedelju dana posle otvaranja izložbe. Kada smo počeli da sarađujemo, "pomerio" sam se malo iz sveta filma i srpskog pozorišta. U Franku sam našao, na neki način, srodnu dušu. On je odrastao u istočnom Berlinu, ja u istočnom Beogradu i vezuje nas taj postsocijalistički duh.

* I delili ste slična životna iskustva?

- Dok smo radili "Prsten Nibelunga" povodom 200. godine od Vagnerovog rođenja, pričali smo kako će Zigfrid da ubije aždaju. I on kaže: "Bilo bi dobro, kad se pojave krijumčari sa kalašnjikovima, da Zigfrid pevajući sklapa pušku i ubija aždaju"... Tokom proba ja rasklopim kalašnjikov, a mene ekipa pita kako znam da to radim, jesam li bio u ratu. Odgovorim da sam naučio u vojsci, Frank takođe, a njima ništa nije jasno... Sada je jedna, ujedinjena Nemačka, ali naše iskustvo je slično. I bliži smo po takvim iskustvima nas dvojica, nego on i neki zapadni Nemac. Vezuju nas razne stvari, kultura i slično obrazovanje.

Foto: Фото Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

* Po čemu je posebno inovativan?

- Uveo je video u pozorište. Za mene je veliko zadovoljstvo da pravim scenografije koje nisu ni pozorišne ni filmske. U Kastorfovim predstavama koristimo i kameru i glumca uživo. Nemamo nikakav limit. Poslednjih nekoliko godina, u akademskoj Nemačkoj, postoji narativ da su moje scenografije dela koja funkcionišu sama za sebe. A pogotovo kad se spoje sa Kastorfovom fantazijom, daju poseban kvalitet. Uvek imaju socijalno-politički bekgraund, sve su to amblemi spakovani u velike strukture koje, na kraju krajeva, daju neke metafore.

* Kažete da se bavite kontraarheologijom?

- Moje strukture su takve da me je jedan, takođe, sjajan nemački reditelj Armin Petras pitao da li sam završio istoriju. Odgovorio sam da nisam, ali da ja odatle krećem, s tim da ne otkopavam nego - zatrpavam. I pravim kontrast između nespojivih elemenata: vremenskih, estetskih i povezujem ih u ovakvu strukturu.

* Kako se to dvojica umetnika prepoznaju na prvi pogled, bez ikakvog probnog ili viđenog rada?

- Kastorf je doputovao u Srbiju, jer je postojala ideja da režira u nacionalnom teatru. Mislim da je bila reč o nekom tekstu Milene Marković. Stigao sam na parti u Narodno pozorište, na koji se sjatio ceo Beograd. Kao i uvek kad dođe neko od stranaca - neko da ga gnjavi, nešto da pita, neko da se preporuči. Ja sam se našao na ovom žuru zbog - žeđi. Prethodno sam bio na veteranskom hokeju i hteo da popijem pivo, a i Tanja Mandić (tadašnja direktorka Drame) bi mi zamerila da nisam došao. U tom momentu nisam znao nijedan njegov rad, niti je on znao bilo šta o meni. Počeli smo da pričamo i na kraju, u dva ujutru, svi su otišli, a mi smo i dalje pričali. O životu, sportu i stvarima koje nemaju nikakve veze sa umetnošću. Posle dva-tri dana Frankov dramaturg zatražio je da pošaljem CD sa radovima. Odmah me je pozvao da u Parizu postavimo "Damu s kamelijama" u Teatru Odeon. Od tada nismo stali.

* Da vam se nije desio susret sa Frankom, šta bi vam sve bilo "uskraćeno" u karijeri?

- To je samo pitanje perspektive. Ljudi ponekad kažu da kad imaš velike produkcijske uslove možeš da radiš. Pa svi u Nemačkoj imaju takve uslove, pa što ne rade kao ja? I ovde bih u umetničkom okviru ostvario mnogo toga. Nije pitanje dimenzija, da li nešto ima dvadeset ili dva metra. Ja sam to, na primer, realizovao sa onim gvozdenim orlom u predstavi "Hitler i Hitler" Ateljea 212.

* Kako se u praksi ostvaruje tako kreativna umetnička simbioza?

- To je pitanje odnosa. S Kastorfom funkcionišem na intuitivnom nivou. Ništa jedan drugom ne objašnjavamo. Doduše, i sa Ivicom Buljanom je slično. Ali, Frank koristi video-radove, imam još veću perspektivu... U "Dami s kamelijama" postojala je ogromna brazilska favela na rotaciji, a kad se okrene s druge strane ukazivala se scena puna sjaja, poput francuskih TV studija. Neki Sarkozijev svet, jer on je tada bio predsednik. Imao sam i ogroman bilbord na kome je bila gola Karla Bruni (prva dama) sa reklamom za nameštaj. Pošto je saznala za bilbord pre premijere, od fotografa je otkupila fotografiju. Onda sam u Beogradu našao devojku koja liči na nju i fotografiju stavio u predstavu. A kada se bilbord okrene, vidimo zagrljenog Franka i Hitlera! Stavio sam ih u ljubičastu pozadinu, sa žutim zvezdama u krugu i napisom "Evropa bez granica". Reč je, dakle, o njihovoj ideji, samo sa tenkovima... Jasno je da Kastorf i ja funkcionišemo višeslojno, bez ikakvih kompromisa. Predstave su veoma politične po pitanju sloboda, solidarnosti, revolucija, potlačenih. U "Dami s kamelijama" govorimo o sukobljenom svetu: svetu Sarkozija i svetu favele. Inače, na bilbordu u istoj predstavi su se našli Berluskoni, Gadafi i Toni Bler - kao reklama za vijagru.

Foto N. Skenderija

* Da li je vaša scenografija uvek polazište za Kastorfovu režiju?

- Da, ja dajem impuls. I svet u kome on kao reditelj pokušava da "preživi" i da ga oživi. Doduše, ima i kod nas reditelja koji prvo traže scensko rešenje, kao i onih koji to ne čine. Ali, ja sam odavno prestao da radim tako. Nisam samoposluga.

* Posle ove dekade, vaš rad se u Nemačkoj nastavlja?

- Prošle godine postavili smo "Zeneka Adameca", najnoviji Handkeov tekst u Burg teatru. U Beogradu mi predstoji premijera "Božanstvena komedija" sa Kastorfom, kasnije i "Idiot" sa Ivicom Buljanom. Nominovan sam za "Nestroja", najveću austrijsku nagradu. A kad me odavde pozovu, ja dolazim. Nisam primadona, volim da radim.

VERDI I PAVELIĆ

- PRE dve godine na premijeri "Moći sudbine" u Berlinu, celu priču sam transponovao u Španski građanski rat, priču o fašizmu i Franku, potom u Drugi svetski sa Dučeom, a onda dolaze američki oslobodioci u džipovima... To je naša "Moć sudbine". U jednom momentu zaustavlja se muzika i čuje se monolog iz Malaparteovog "Kaputa". Pevač govori deo teksta u kome pisac svedoči o susretu sa Antom Pavelićem, kako prolazi kroz silne hodnike i u jednom trenutku vidi korpu od pruća. Kaže poglavniku: "Video sam punu korpu dalmatinskih ostriga". A on odgovara: "Nisu to ostrige već oči Srba, Cigana i Jevreja". Publika se u tom trenutku komeša, prekida se premijera. Počinje svađa, pola gledališta viče "hoćemo Verdija", a druga polovina "vi ste bogati skorojevići, umetnost vam ništa ne znači". Eto, kakve stvari izaziva Kastorf... - svedoči Denić.

VAN TEATRA - KAO U NjEMU

- "BOŽANSTVENA komedija" u BDP biće naša četrdeseta saradnja! Iz svake naše predstave na izložbi ima ponešto: fotografije moje scenografije, skice, makete... Brehtov "Galilej" samo je jedan segment, da se vidi kako te strukture funkcionišu kad ste u njima, van pozorišta. Uostalom, nemačka kritika ističe da moji radovi podjednako funkcionišu van teatra, kao i u njemu.

BONUS VIDEO - SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ĐOKOVIĆ JE KRIV: Holger Rune otkrio nepoznate detalje o Novaku!

"ĐOKOVIĆ JE KRIV": Holger Rune otkrio nepoznate detalje o Novaku!