KNJIŽEVNA KRITIKA Složeno i dinamično

Piše Slađana Ilić

15. 11. 2022. u 11:01

PRVI roman Vladimira Jaćimovića, uglednog naučnika - matematičara i fizičara - "Povratak na Zejrek" ("Arhipelag"), svakako je jedan od najboljih romana objavljenih 2022. godine.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА Сложено и динамично

Foto: Privatna arhiva

Ovo zaokruženo, složeno i dinamično književno delo sa odlikama trilera, društvenog i psihološkog romana, kao i romana lika, situirano je u nekoliko kultura. Njegova radnja odvija se u Turskoj, pretežno u Ankari i Istanbulu, u Rusiji (Moskvi), Srbiji (Beogradu, kao i u starom kraju iz kojeg potiče baka glavnog junaka - okolina Prijepolja, Brodareva i manastira Mileševe).

Vremenski okvir u kojem pripoveda glavni junak, Ilker Bozkurt, pukovnik u Turskoj vojsci, traje od 16. marta zaključno sa 16. i 17. julom 2016, kada je pobunjeni deo turske vojske pokušao da izvede državni udar na predsednika Erdogana. No, sećanja glavnog junaka, na osnovu kojih razumemo izuzetan značaj svih identitetskih pitanja - od ličnih do nacionalnih - sežu od njegovog detinjstva, pa sve do sasvim zrelih godina.

Razlozi za njegova mnogobrojna vraćanja u prošlost jesu veoma složene pozicije u kojima se nalazi, velike razlike između onoga u čemu je zatečen, tačnije rečeno zapleten - njegove društvene uloge - poslovne, porodične - u odnosu na ono što on zaista jeste, što prožima čitavo njegovo biće, a što pripada kulturi iz koje je u Tursku došla njegov baka Esma.

U tim prilikama, premreženim delovanjem špijunskih službi nekoliko zemalja, od čijih pripadnika mu stižu čak i neka upozorenja; kada zaverenici, kao i veoma ugledni Ilkerov tast, penzionisani general, vide u njemu ključnog činioca u predstojećem državnom udaru, on razmatra svoju ulogu u sopstvenom životu, raskol između dužnosti, obaveza, prava i osećanja, kao i niz veoma velikih grešaka koje je počinio. Protok vremena, prilike propuštene iz konformizma i manjka hrabrosti, učinili su ih neispravljivim.

Foto: Promo

Prisustvo u žiži značajnih, i opasnih, društveno-političkih odnosa, u materijalnoj bezbrižnosti i u suštini nefunkcionalnom braku sa ćerkom uglednog generala, u ulozi roditelja za koga je ćerka stranac, a udaljenost od brata, pomajke, žene kojoj je stvarno potreban, i osećanja nedovršenosti kazuju nam da je Ilker Bozkurt suvišan čovek.

Reč nedostajanje je nešto što ga najbolje karakteriše - jer mu, da bi zaokružio i namirio sebe, dovršio sopstvenu priču, nedostaju: prerano umrla majka, jezik bakinog starog zavičaja, onaj na kojem je razgovarala sa njim i pričala mu priče, jer mu nedostaje i završetak priče o bakinoj sudbini.

Iz te tačke on kreće u potragu.

U bakinom starom kraju utvrdivši da priče i bajke u sebi nose jednu višu istinu, onu koja nema ništa sa onima u koje, zahvaćeni vrtlogom savremenosti, nažalost bezuslovno verujemo, ili koje pak bezuslovno prihvatamo i zato stradamo, glavni junak privodi ušću jedan rukavac svog života.

No, bez namere da preceni mogućnosti i status i najbolje priče u zahuktalosti savremenog trenutka, punog svakolike, pa i egzistencijalne nesigurnosti, o čemu svedoči svaki dan, sada pouzdan čovek - Ilker Bozkurt - po sopstvenoj savesti, iz sopstvenog bića, delom dopričava svoju poslednju priču.

Čitaoci će, sledeći ključne, veoma znakovite tačke ovog romana - crvene martovske lale na njegovom početku, jednu pozorišnu predstavu u Moskvi, jednu ikonu u Srbiji, bakinu preslicu i "kapanje neke hladne, nepresušne vode" na kraju, razumeti višu istinu.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

PRONAĐENA ZAMENA ZA OBRADOVIĆA: Monako imenovao novog trenera