OD MUKE SA REČIMA DO LEPOTE JEZIKA: Književni i životni put Milovana Danojlića bio je, po mnogo čemu, jedinstven
ODLASKOM Milovana Danojlića sa književne scene silazi poslednji veliki član grupe koja je pedesetih godina prošlog veka osnovala neosimbolistički pokret.
To je bio i poslednji značajni programski utemeljeni pokret u srpskoj književnosti, pokret iz koga je izašlo nekoliko velikih pesnika. Sklon stalnom menjanju i životnog i književnog programa, Danojlić je neosimbolista samo u svjoj prvoj knjizi. A književni i životni put Milovana Danojlića je, po mnogo čemu, jedinstven. On je jedan od retkih velikih srpskih pisaca koji su čitav život proveli u nekoj vrsti svesno izabranog odmetništva. Naime, Danojlić se vrlo rano odmetnuo iz rodnih Ivanovaca u Beograd, potom iz Beograda u veliki svet, a u tom svetu se, uz brojna lutanja, ponajduže zadržao u Poatjeu, u Francuskoj, odakle je, godinama i decenijama, ispisivao suptilne pohvale svetu svog detinjstva i u pesničkim delima i u svojoj osobenoj prozi.
Ušavši u književnost kao pesnik, objavio je 1957. godine knjigu "Urođenički psalmi" koja je, i iz današnje perspektive gledano, njegovo najznačajnije pesničko delo, pogotovu kad se ima u vidu da se, sa širenjem pogleda na književnost, menjalo i njegovo shvatanje poezije, posebno njegov odnos prema čisto artističkoj strani pesničkog stvaralaštva. On je, doduše, već u knjizi "Kako spavaju tramvaji" iz 1959. godine pokazao da ne drži do neosimbolistima tako drage hermetičnosti izraza i da svoju poeziju sve više otvara prema onome što bi se moglo označiti kao suptilna hronika čovekovog prolaska kroz svet, svejedno da li je središte tog sveta u zavičaju, u Ulici Ranka Tajsića ili na Kalenića pijaci. Otuda i ne čudi što, držeći do potrebe da se u književnom tekstu kaže nešto što je izvedeno iz ličnog doživljaja i iskustva, Milovan Danojlić ističe da "poezija je ili ispovedanje ili prazna igra". "Prazna igra", primera radi, ne mogu nikako biti pesme iz njegovih knjiga "Obnova smisla" ili "Ispovest na trgu", pošto se u ovim knjigama, uz mnogo humora i ironije, govori o tome šta može biti život u koji se sve dublje utiskuje pečat jednog zlog vremena, na jednoj strani, i sopstvenom prolaznošću osenčen i duboko melanholičan pogled na samu osnovu života, na drugoj strani.
Mada je počeo kao pesnik, i to pesnik i za decu i za odrasle, Milovan Danojlić je, vrlo brzo, pokazao da ga odlikuje ono što srećemo i kod najvećih srpskih pisaca prve polovine prošlog veka - sposobnost da lako prelazi granice između književnih rodova i vrsta. I to je razlog što se o njemu može govoriti kao o pesniku, proznom piscu, esejisti, putopiscu, obnovitelju novinskog feljtona pretvorenog, u stvari, u osobenu hroniku vremena i prilika u njemu, tvorcu one književne vrste koju je on nazvao "lirska rasprava", a koju sem njega niko nije pisao na takav način, da za ovu priliku ostavimo po strani jednu od najneobičnijih knjiga u srpskoj književnosti, knjigu "Zečji tragovi". Otkuda tolika spremnost da se iz jednog oblika književnog govora prelazi u drugi? Sasvim očigledno i iz potrebe da se što više nauči, što dublje osvoji prostor književnog izraza.
Kako je sam rekao, poželevši da se odmori od neosimbolističke pretencioznosti u izrazu, napisao je svoju prvu knjigu za decu, videći u tom obliku književnog stvaralaštva kretanje ka nečemu što je "jednostavno i razumljivo, razumljivo svima pa i deci". A kad je napisao i knjigu "Naivna pesma", Danojlić je i proučavanju književnosti za decu dao presudan impuls, tražeći od tumača znanje i kompetenciju, umesto prazne glagoljivosti i neobaveznosti. U prostor proze Danojlić je ušao kroz jedan oblik esejistički intoniranog osvetljavanja čitavog niza pitanja iz sfere ukrštanja ličnog doživljaja i onoga što zovemo upoznavanje, osvajanje sveta i raznolikih oblika u njemu mogućeg života. I to je osnovni razlog što njegova proza pretežno, ako ne i isključivo, govori o tome: o teskobnom i u mračan socijalno-politički ambijent uvedenom detinjstvu i pokušajima da se iz tog sveta prepunog zabrana i ograničenja iskorači u svet slobode, svet koji simbolizuje grad i sve ono što gradski život podrazumeva. Kad se pogledaju romani Milovana Danojlića, uz nekoliko vrlo važnih izuzetaka, može da se vidi upravo to: snažna čežnja za onim čega nema i što, uz manje ili veće žrtve, treba osvojiti.
Ali knjige koje su pomalo izdvojene u proznom opusu Milovana Danojlića, knjige "Zmijin svlak", "Godina prolazi kroz avliju" i "Balada o siromaštvu", nisu priče o osvajanju sveta kroz odlazak u okrilje grada, već su to mnogo više priče o onome što je naslućena sama osnova života, vezana za naoko male i beznačajne stvari. Književnost je najmoćnija tamo gde se zaputi u osvajanje onoga što je kao nesaznajno vezano za samu osnovu života, za onaj ritam po kome se u prirodi jedna pojava smenjuje drugom. O tome najvećma Danojlić i govori u lirskoj hronici "Godina prolazi kroz avliju", u kojoj beleženje svega što simbolizuje za prirodu čvrsto vezan ritam života donosi i najubedljivije prodore u sferu one metafizike koja izrasta iz okrilja ljudske svakodnevice i njenih vekovima stalnih i stabilnih sadržaja. A da i "Zmijin svlak" i "Godina prolazi kroz avliju" budu napisani uz visoku stilsku perfekciju, moralo je biti mnogo "muke sa rečima", mnogo Danojlićevih nastojanja da, polazeći od ličnog osećanja za lepotu reči, što suptilnije prodre u one slojeve srpskog jezika koji donose najveću stilogenost književnom izrazu.
I baš zahvaljujući tome, ovaj pisac i prevodilac je i u samom vrhu velikih stilista srpskog jezika. I kad se sve uzme u obzir, može se reći da je Milovan Danojlić i širinom prisustva u književnosti i vredošću svog opusa u samom vrhu savremene srpske književnosti.
Preporučujemo
HANDKE ZA "NOVOSTI" O SVOM DRUGU: Danojlić je bio hrabar u svojoj osami
25. 11. 2022. u 12:00 >> 12:33
PRED NAMA SU ODLUČUJUĆE NEDELjE: Evropa na kolenima sa posvađanim liderima, a Ukrajina pred ambisom
POLjSKI premijer Donald Tusk rekao je da će naredne sedmice biti odlučujuće, ne samo za ukrajinski sukob, već i za evropsku budućnost.
17. 11. 2024. u 18:44
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (1)