Kultura

"LUBARDA JEDNA PRIČA": Izložbom u Narodnom muzeju počeo „Vinaverov svet 2022“ u Šapcu

V Mitrić

26. 11. 2022. u 15:28

IZLOŽBA ,,Lubarda – jedna priča”, otvorena je u šabačkom Narodnom muzeju, čime je zvanično počela manifestacija ,,Vinaverov svet 2022”.

ЛУБАРДА ЈЕДНА ПРИЧА: Изложбом у Народном музеју почео „Винаверов свет 2022“ у Шапцу

Predstavljeno je 29 umetničkih slika i crteža Petra Lubarde, znamenitog srpskog u jugoslovesnkog umetnika, koji je delom obeležio 20 vek. Autorke izložbe su kustoskinje Jelena Knežević iz Medija centra ,,Odbrana”, Dina Pavić iz ,,Kuće legata” i Ana Pavić iz Muzeja Jugoslavije.

Izložba, kažu organizatori - „obuhvata i pojedine zanimljive dokumente, ali i vremensku liniju na kojoj se može pratiti život i rad ovog velikog umetnika“. Uz slike i crteže, kako ističu, „ ljubitelji umetnosti imaju priliku da vide arhivsku foto – građu Kuće legata, do sada nepoznatu javnosti, foto – arhivu Doma JNA sada Medija centra "Odbrana".

Slikar Đura Lubarda, Petrov sinovac, bio je prijatno iznenađen, kako je rekao, prisustvom velikog broja ljudi i njihovom toplinom sa kojom su dočekali izložbu.

- Za mene je ova izložba izazov, jer je prisutna porodična nostalgija, s obzirom na to da smo samo moj sin i ja direktno potomci toga nasleđa i želje da nastavimo dalje, da još više istaknemo značaj Petra Lubarde. I to ne samo na ovim prostorima, već i na prostorima gde je dobijao prestižne nagrade - podvukao je Lubarda.

Otvaranju je prisustvovao i gradonačelnik Aleksandar Pajić.

- Kultura jedne lokalne zajednice počiva na ljudima čiji entuzijazam i interesovanja su usmereni na sagledavanje, promišljanje i vrednovanje ljudskog stvaranja. Jedan deo njih okupljen je oko stvaralaštva Stanislava Vinavera i zajednički radi u Fondaciji koja nosi njegovo ime. Izuzetno sam zadovoljan što je Fondacija napravila sponu sa ustanovama kulture u našem gradu i zahvaljujući toj saradnji imamo višednevni bogat kulturni program posvećen Stanislavu Vinaveru, književniku, eruditi i prevodiocu“ - rekao je gradonačelnik Šapca, dr Aleksandar Pajić. - Grad Šabac će nastaviti da podržava ovakve kulturne manifestacije sa ciljem da kultura bude bliža sugrađanima.

Preporučujemo

RIMSKE VAZE IZ SIRMIJUMA: Otvorena izložba u Sremskoj Mitrovici

Društvo

0 1

RIMSKE VAZE IZ SIRMIJUMA: Otvorena izložba u Sremskoj Mitrovici

26. 11. 2022. u 08:24

ŠAPČANIN DRŽAVNI SEKRETAR: Vlada odlučila - Boban Birmančević u Ministarstvu privrede

Srbija

0 12

ŠAPČANIN DRŽAVNI SEKRETAR: Vlada odlučila - Boban Birmančević u Ministarstvu privrede

25. 11. 2022. u 21:59

SEĆANJE NA 104 GODINE OD PRISAJEDINJENJA: U Muzeju Vojvodine prigodna izložba u slavu dičnih predaka

Društvo

0 0

SEĆANjE NA 104 GODINE OD PRISAJEDINjENjA: U Muzeju Vojvodine prigodna izložba u slavu dičnih predaka

24. 11. 2022. u 10:05

POVODOM DECENIJE SMRTI ĐORĐA IVAČKOVIĆA U GALERIJI „RIMA“: Izložba ranih pariskih slika umetnika

Kultura

0 1

POVODOM DECENIJE SMRTI ĐORĐA IVAČKOVIĆA U GALERIJI „RIMA“: Izložba ranih pariskih slika umetnika

23. 11. 2022. u 20:42

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15