MRAK POSLE "CARSTVA MRAKA"? Hoće li se, posle više od pola veka, obustaviti profesionalno snimanje pozorišnih predstava

PRED samu Novu godinu u pozorišnim krugovima prostrujala je vest da je "Carstvo mraka", u režiji Igora Vuka Torbice (1987-2020) i izvođenju nacionalnog teatra - poslednja predstava koju je snimio RTS.

"Carstvo mraka", Foto V. Strugar

Već na pomisao da bi informacija mogla biti tačna, otvoren je čitav niz pitanja: da li državna, nacionalna televizija više ne prepoznaje interes i ulogu u očuvanju kulturnih vrednosti, je li reč o trajnoj ili privremenoj "obustavi" snimanja i, konačno, ako je ovo neumitna činjenica, čija bi ubuduće trebalo da bude briga čuvanje pozorišne baštine?

Pozorišna, najefemernija od svih umetnosti, jedino na ovakav način može da ostavi trag u vremenu. U teatru se zna da ni svako izvođenje nije isto, da ponekad proradi "čudo" u interakciji sa publikom, a drugi put (bez ikakvog posebnog razloga) izostane. Živa reč i živ čovek na sceni, ta neuhvatljiva simbioza, odlaze u nepovrat kada se predstava jednom skine sa repertoara. Ostaju fotografije, pozorišni plakati, kritike, intervjui, ali kako je Ljuba Tadić igrao "Odbranu Sokratovu" ili "Prljave ruke", niko danas ne može ni naslutiti ukoliko ne postoji snimak.

- Prvi "živi" prenos jedne predstave u Jugoslaviji bio je 28. decembra 1958, samo mesec dana posle premijere. Reč je o "Teatru Joakima Vujića" (režija Vladimir Petrić) u izvođenju ansambla Ateljea 212 - objašnjava pozorišni i TV reditelj Miško Milojević, inače dugogodišnji zamenik glavnog i odgovornog urednika Kulturno-umetničkog programa RTS.

- Kada je nabavljen magnetoskop zbog prve Konferencije nesvrstanih 1961. godine, počele su i da se snimaju predstave. Doduše, u malom broju. Trake su bile dragocene, mnogo toga se i izbrisalo. Najstariji snimci u arhivi RTS su iz 1967. godine, reč je o čuvenoj predstavi "Jegor Buličov" Mate Miloševića u JDP, sa Milivojem Živanovićem u glavnoj ulozi.

Prvo izvođenje bilo je šesnaest godina ranije: snimljena je obnova predstave. Te iste '67, sačuvana je i "Jelena Ćetković" Ace Popovića u Narodnom pozorištu (sa Ksenijom Jovanović i Mijom Aleksićem), u režiji Bore Grigorovića. Značajna je i zbog toga što se u njoj vidi kakav je fantastičan pozorišni glumac bio Mija Aleksić. Treći, najstariji snimak je "Arsenik i stare čipke" Ateljea 212 (u režiji Milenka Maričića), sa Rahelom Ferari i Vukom Dunđerović.

- Gotovo sve što je sačuvano nalazi se na "Jutjubu", pod naslovom "Pozorišne predstave i TV teatar", na strani Kulturno-umetničkog programa RTS. Na taj način, postalo je dostupno svim ljudima. Inače, predstave su snimane od 1967. do 2022. godine, nekad češće, nekad ređe. I to u više varijanti. Sa publikom, a jedno vreme, praktikovali smo (mada je bilo prilično skupo) i bez nje. Radili smo studiozno nekoliko dana, u više navrata, kao TV dramu - podseća Milojević.

Ilustracija Tošo Borković

Za pedeset pet godina snimanja, "ovekovečeno" je oko dve stotine predstava, od kojih je 145 postavljeno na "Jutjub". Ostale su "na čekanju", jer su još na repertoaru ili podležu autorskim pravima. Za ovakav angažman, ističe Milojević, veliku podršku davao je tadašnji urednik Kulturno-umetničkog programa Nebojša Bradić, i sam pozorišni čovek.

Ovo što se sada dešava, kako kaže, postaje, na neki način, tragična situacija:

- Snimanje pozorišnih predstava ima, zaista, kulturološki značaj i za istoriju televizije i za istoriju pozorišta. To više nije pitanje programske politike, već način da se vide rediteljski rukopisi i glumački stilovi, kakav se repertoar igrao određenih godina. I sada, kada se pogleda neki od snimaka, uočava se kako su to bili veliki, pozorišni glumci. Videti Milivoja Živanovića, Rahelu Ferari, Branka Plešu, Stevu Žigona, mladog Mišu Janketića - to je škola glume. To je, zbilja, materijal koji ima ogromnu vrednost za nekog ko se bavi pozorištem i kome je stalo do njega. Plašim se da je danas, u svetu jeftine zabave, televizija zaboravila jednu od svojih značajnih misija: da bude i umetnička grana, a ne samo jeftina, populistička zabava. Najbolji dokaz je da već pet-šest godina unazad, nije snimljena nijedna TV drama u samostalnoj produkciji RTS.

Ako je po nečemu bila čuvena ondašnja Televizija Beograd, onda je po tome. To je, negde, nestalo iz ideje onih koji danas odlučuju o programu...

Foto Ž. Knežević

Da je ova konstatacija veoma blizu istine, svedoči i odgovor koji smo (posle nekoliko neuspešnih pokušaja) uspeli da dobijemo iz RTS. Uz zahtev da ono što nas interesuje pošaljemo na imejl, usledili su ovi odgovori Marka Novakovića, odgovornog urednika Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS.

Na pitanje da li je istina da je "Carstvo mraka" poslednja predstava koju je RTS snimio, a ako nije, kada i šta je sledeće, Novaković piše:

- "Carstvo mraka" je svakako poslednja pozorišna predstava koju je RTS snimio u 2022, pošto smo je snimili 26. decembra. I plan nam je da je premijerno emitujemo već u februaru ove godine. Zasada nemamo u planu snimanje novih predstava.

Sledeće je bilo, koliko (i koje) predstava su snimili tokom cele prošle godine, a dobili smo odgovor:

- Imali smo u planu da snimimo i predstavu "Putujuće pozorište Šopalović", ali smo u nekoliko navrata, zbog bolesti glumca ili trenutnog nedostatka tehničkih kapaciteta, morali da otkažemo to snimanje. Prethodnih godina, zbog korone, nismo bili u prilici da snimimo veći broj predstava.

I konačno, na naše interesovanje da li postoje objektivni razlozi za "zastoj" (ukoliko ga ima) i koji su, iz obrazloženja se shvata suština:

- Svakako da se prevashodno radi o značajnom smanjenju budžeta za 2023. godinu, a ovde se radi o programu za koji smo takođe izdvajali materijalna sredstva. Naš fokus je najviše usmeren na kvalitetan igrani serijski program, koji oko malih ekrana okuplja najveći broj gledalaca, što je veoma važan segment funkcionisanja RTS poslednjih godina.

DOSTOJEVSKI I OSTROVSKI

- POSTOJE i neki naslovi sačuvani na velikim trakama od dva inča, koji se ne mogu emitovati pre digitalizovanja. Takvih je dvadesetak predstava, među njima ima i onih veoma značajnih kao što su "Zločin i kazna" JDP, u režiji Miroslava Belovića (s Ljubom Tadićem i Mišom Janketićem) i "Vuk i ovce", u rediteljskom čitanju Konstantina Simonova u istoj kući. Uglavnom je reč o predstavama iz sedamdesetih godina, pa je među njima i "Pokojnik" sa Čkaljom i Olgicom Stanisavljević, na sceni današnjeg BDP - kaže Milojević.

SEDAMNAEST KAMERA

- NEKE predstave smo radili i sa šest-sedam kamera, da ne govorim o "Olimpu" belgijskog reditelja Jana Fabra (koja je učestvovala na 51. Bitefu) čiji smo prenos iz Sava centra snimali dvadeset četiri sata sa sedamnaest kamera. Sve je zavisilo od predstava. Neke kamerne mogle su da se urade i sa malim kapacitetom - objašnjava Milojević.

Preporučujemo

Kultura

0 1

VRŠAČKO POZORIŠTE ZATVORENO DO KRAJA JANUARA: Pauza zbog instaliranja nove opreme

09. 01. 2023. u 22:18

Kultura

0 0

KAD JE SVET U KRIZI - "PRORADE" KLASICI: Najznačajniji naslovi književne baštine na domaćim pozorišnim scenama u prošloj godini (2)

05. 01. 2023. u 14:00

Kultura

0 0

KLASIKE NIKAD NIJE MNOGO, A NI – DOVOLjNO: Najznačajniji naslovi književne baštine na domaćim pozorišnim scenama u prošloj godini (1)

04. 01. 2023. u 13:00

Kultura

0 1

STVARNOST MORA DA SE PODNOSI DA BISMO PREŽIVELI: Andraš Urban, reditelj za „Novosti“

25. 12. 2022. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije