Kultura

JECAJI ZA ŽRTVE FILMSKE "OLUJE": Priča o jednom od najvećih zločina u ratu devedesetih

М. Мирковић

18. 01. 2023. u 00:46

U FILMSKOM opelu žrtvama "Oluje" - jer tako je zamišljeno, napisano, snimljeno - a baš tako se i gleda istoimeno ostvarenje scenariste i reditelja Miloša Radunovića, prisustvovala je sinoć premijerno publika u prepunom gledalištu MTS dvorane kao i u rasprodatim projekcijama Sinepleks bioskopa.

ЈЕЦАЈИ ЗА ЖРТВЕ ФИЛМСКЕ ОЛУЈЕ: Прича о једном од највећих злочина у рату деведесетих

Tek je nešto veći no broj mesta u ovoj dvorani,1.853, broj stradalih u napadu Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, tog avgusta bremenitog stradanjem, ratne 1995. godine.

Više od stotinu pedeset minuta pratili su gledaoci priču o jednom od najvećih zločina u ratu devedesetih, pogromu u kom je sa vekovnih ognjišta prognano više od četvrt miliona Srba. Filmsku priču, da, no zasnovanu na istinitim događajima, pripovest o nesreći koja nikada, i nikome ne bi smela da se ponovi. Priču toliko nam poznatu, koja podseća, boli i opominje.

Zbog svega toga je, tokom više od dva i po časa sinoćne projekcije, u gledalištu vladao gotovo potpuni muk. Bezbrojni su jecaji zastali u grlu, no zvuk plača iz grla nije izašao.

Jer nemoguće je, osim u dubokoj teškoj tišini baš poput one tokom opela, pratiti priču o Stevanu koji spasava život a gubi sve, o bratu koji se surovo i suludo hrabro pravednički sveti za smrt svog blizanca, o bahatom Braci koji u sigurnost Srbije stiže živ ali bez najvećeg svog blaga, o Iliji... Iliji, tom običnom, malom čoveku koji preživljava sve, baš sve što rat nosi, dok njegov sinčić vozi traktor i na njemu majku, da bi i oni u sigurnost Srbije prispeli pešice, noseći tek - sebe same.

I nema tu rasterećenja, čak ni kad u nekoj sceni promakne spasonosni trag surovog humora, ili lepote avgustovskih krajolika koje tog leta nije imao ko da gleda. Tek neumorno, nepojmljivo zlo, nepravda, nečovečnost i stradanje srpskog življa.

Nema ni katarze, istinske, ni kada osveta sačeka baš onoga koga treba, ni kada se porodica, poneka, ujedini posle meseca nepojamnog stradanja i gubitaka... Ima samo tuge, beskrajne, duboke, bola koji cepa dušu, i molitve u grlu svakog gledaoca, ujedinjenog sa svima drugima jednom mišlju: ne ponovilo se.

Jednako će, nema sumnje, ovo filmsko opelo doživeti i svi budući gledaoci, koji će od večeras pohoditi bioskope i gledati istoimenu seriju "Omega produkcije". Sinoćnjem, premijernom, prisustvovali su ministarka kulture Maja Gojković, premijerka Ana Brnabić, brojni predstavnici Vojske i članovi Vlade Republike Srbije.

POSLEDNjI POZDRAV ZA JANjIĆA

NA poklonu posle filma izlazila je autorska i glumačka ekipa, glumci Jovo Maksić, Zlatan Vidović, Ljubiša Milišić, Marija Pikić, Novak Bilbija... a svako od njih pozdravljen je burnim aplauzom, baš kao i njihove mlađe kolege deca-glumci Ivan Vujić i Milica Stanković, i glavni "dirigent", reditelj i scenarista Miloš Radunović. Ipak, s posebnim žarom i po kojom suzom aplaudiralo se nedavno preminulom Davoru Janjiću koji je u "Oluji" upisao svoju poslednju, a maestralnu ulogu.