Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Lizistratska utopija

Dragana Bošković

04. 03. 2023. u 10:42

RODONAČELNIK raskalašne komedije, antički dramatičar Aristofan je u "Lizistrati", na čije motive se pozivaju reditelj Boban Skerlić i dramaturg Kristina Đuković u predstavi "Ona koja raspušta vojske", još tada progovorio o feminističkoj pobuni protiv patrijarhalnog ludila, u nameri da muževima nametnutom seksualnom apstinencijom prekinu, tada još aktuelni, Peloponeski rat.

Predstava Narodnog pozorišta iz Prištine (sa sedištem u Gračanici), referiše se upravo na feministički otpor, koji računa sa ljudskim slabostima, kao resursom, koji može da promeni svet. Od Aristofana, do Skerlića, "Lizistrata" je mnogo puta igrana, ne samo zato što su ženske uloge u svetskoj dramaturgiji uglavnom retke i dramski nebitne, već i zbog toga što je, zbog svoje teme, ova komedija suštinski i bez ostatka - antiratni komad.

Dakle, Lizistrata je nagovorila Grkinje iz svih regiona, da se, po cenu teških muka, izbore sa svojom seksualnom željom i da svojom žrtvom priteraju muževe, mužjake, gospodare na odustajanje od ratovanja. Jasno je da im to i uspeva, bar zakratko, dok točak istorije ne zavrti novi krvožedni ratni sukob i dok se (eventualno) seksualni apetiti opet ne pokažu kao presudni... Skerlić se u ovoj, vrlo lepo glednoj predstavi (uvek je tako sa ovom komedijom) opredeljuje za formu mitingovanja, sa mikrofonima, koji postaju ponekad i ubojito oružje u ženskim rukama. Svi akteri, i borkinje, i "žrtve", obraćaju se direktno publici, i to neprirodno deluje u priči o odnosu polova, pa čak i kad je on "na čekanju". Široko poznata skarednost, koja je u kasnijim vekovima obilato zloupotrebljavana, i koju Aristofan ne štedi, u predstavi "Ona koja raspušta vojske" takođe deluje nametnuto i pojeftinjuje odličnu ideju, da je kopulacija (gde su svi u klinču) takođe rat, ali onaj u kom nema nevinih žrtava. Eksplicitne seksualne odlike pripadaju drugoj vrsti, pučkoj komediji, koja se na njima i na "uličnom" humoru i gradi. U ovakvom protestu, koji se završava lamentom Lizistrate nad kratkotrajnošću njihove teško izvojevane pobede i pozivom svekolikom ženskom rodu na trajan otpor, možda je bila primerenija vrsta komike koja više aludira, nego što bukvalno i prikazuje.

Poslovično razigrani ansambl prištinskog teatra je i u maniru "mikrofonske glume", koja ometa komediju, svodeći je i na stendap, pronašao način da bude prirodan i efektan.

Tamara Tomanović je, kao Lizistrata, uspela da bude i žena sa stavom, pregovarač i ratnica, podrška i lider. Ni ostala ženska vojska nije zaostajala za njom, s komičnom mukom se boreći za sopstvenu odluku: Ivana Kovačević, Aleksandra Cucić, Anika Grujić, Milica Burazer, Milica Božić i Sara Pejčić. Muški deo ansambla je bio za nijansu manje istinit, uslovljen fizičkom patnjom, koja i u životu čoveka menja i primorava na nedostojne kompromise. Uz obavezno aristofanovsko preterivanje, dostojni, ako ne uvek i dostojanstveni u pregovaranju, bili su Branko Babović, Bojan Stojčetović, Milan Vasić, Nebojša Đorđević i Nikola Đorđević.

Pobuna je uvek dobra i pravovremena, pa se i ova predstava nadovezuje na tu ideju, vodilju ovog dragocenog teatra.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Krpež i trpež

20. 02. 2023. u 12:30

POZORIŠNA KRITIKA: Bravo za životnu radost

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Bravo za životnu radost

17. 02. 2023. u 09:54

POZORIŠNA KRITIKA: Ni kolač, ni ogledalce

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Ni kolač, ni ogledalce

13. 02. 2023. u 09:15

Kultura

0 4

POZORIŠNA KRITIKA: Naše sestre

16. 01. 2023. u 12:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 14

TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)

MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.

14. 11. 2024. u 17:17