Kultura

KAZNA ZA PISCA: Dragoslavu Mihailoviću zbog "Tikava" oduzet već dodeljen stan

Д. Матовић

27. 03. 2023. u 16:43

NAJTUŽNIJI, ZAVRŠNI čin predstave "Kad su cvetale tikve" nastao je 13. januara 1970. Komunisti JDP, među kojima je još bilo i onih iz "stare garde", iz partizanskih pozorišta i prve posleratne "postave", ljudi kojima je partijska poslušnost bila svetinja - ograđuju se od skupa "Socijalizam i kultura", smatrajući kako je tu zloupotrebljena činjenica da je predstava skinuta sa repertoara!

КАЗНА ЗА ПИСЦА: Драгославу Михаиловићу због Тикава одузет већ додељен стан

Muzej pozorišne umetnosti

Kako Feliks Pašić navodi, prema izveštaju "Večernjih novosti", komunisti JDP su tvrdili da je "nekima to poslužilo kao argument za 'gušenje stvaralačkih sloboda', za tvrdnju da je 'kultura ugrožena'". Navode se reči članova. Marjan Lovrić: "Komunisti priznaju da su odgovorni za to što je dramatizacija (...) uopšte našla mesta na repertoaru u našem kolektivu, bez ičijeg pritiska". Najstrašniju ocenu - očito proisteklu iz već stvorene fame, javne slike o "grupi profesora" i idejama koje struje sa Filozofskog fakulteta - dao je Nikola Simić: "Tikve' su, u stvari, dobro došle tim ljudima koji iskoriste svaku priliku da pokažu šta im je cilj. To su mračni ljudi. Oni su beli spolja, ali su iznutra mračni".

Posle "Tikava", pisac Dragoslav Mihailović nije uspeo da se useli u stan koji mu je već bio dodeljen. Izgubio je neke prijatelje. Nije mogao da objavljuje. Televizija mu je naručila dramu, platila i - nije snimila. Pet godina posle odstranjene predstave jedan list je počeo da štampa novi roman, "Petrijin venac". Objavljivanje je prekinuto, posle trećeg nastavka. Nije mu rečeno zašto.

Foto: Milena Anđela

Tekst potpisa
"Tikve" Dragoslava Mihailovića doprinele su oslobađanju tabua o Informbirou, Golom otoku i na političke teme u književnosti uopšte

OD SVOG POJAVLjIVANjA roman "Kad su cvetale tikve" 1968. godine pa do danas objavljen u više desetina izdanja na srpskom jeziku, preveden na većinu poznatih svetskih jezika, u inostranstvu je doživeo nepodeljeno pozitivnu kritičku recepciju - o Dragoslavu Mihailoviću i njegovoj prozi dosad su odbranjene dve univerzitske disertacije, jedna u Švajcarskoj, druga u Ukrajini, a biografiju "Reči od mramora" napisao je Robert Hodel. Neke od važnih tematskih, sadržinskih i estetskih odlika romana, kao knjige koja je svom autoru širom otvorila vrata naše književnosti, nameću se kao nezaobilazne u svakom neposrednijem čitalačkom i kritičkom doživljavanju njegove sadržine i značenja. Iako donosi na izgled vrlo jednostavnu, mada dramatičnu životnu priču bivšeg beogradskog boksera, roman "Kad su cvetale tikve" zapravo je vrlo složen. Mihailović se kao pisac pojavio - to treba posebno naglasiti kada je reč upravo o njegovom romanu, a to je književna kritika s razlogom i naglašavala - u jednom veoma važnom, gotovo prelomnom trenutku razvoja srpske proze druge polovine 20. veka.

Danas se Mihailovićev roman sagledava u znatno drugačijim poetičkim, kulturnim i političkim okolnostima, napisao je Marko Nedić, njegove ključne književne osobine, a ne eventualni politički motivi u njegovoj sadržini ili prećutna dugogodišnja zabrana njegovog ponovnog štampanja, i dalje se vide kao osnovni uslov i razlog njegove stabilne čitalačke i kritičke recepcije u našoj sredini i nimalo se ne razlikuju od onih razloga koje je, govorsći o njemu, svojevremeno isticala književna kritika. Posle više romana u kojima je tema Informbiroa i Golog otoka obrađena na daleko neposredniji način nego što je to učinjeno u romanu "Kad su cvetale tikve" - treba ipak dodati da je oslobađanju tabu-teme Informbiroa i Golog otoka u srpskoj književnosti znatno doprineo i Mihailović i svojim romanom i docnijom umetničkom i dokumentarnom prozom - mnogo drugačije se gleda i na tu temu i na političke teme u književnosti uopšte.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

VEČE OPERE I EMOCIJA NA BEOGRADSKOJ SCENI: TAMARA RAĐENOVIĆ I MAESTRO KOICHIRO KANNO
Kultura

0 2

VEČE OPERE I EMOCIJA NA BEOGRADSKOJ SCENI: TAMARA RAĐENOVIĆ I MAESTRO KOICHIRO KANNO

Opersku divu, Tamaru Rađenović, čiji se jedinstven glas i iskreni muzički izraz prepoznaju na scenama širom sveta, uskoro će imati priluku da ponovo sluša i beogradska publika. Održaće koncert u Beogradu, u Plavoj dvorani Sava centra, 29. decembra 2025. godine, a na sceni će joj se pridružiti Beogradski simfonijski orkestar i hor od preko 150 izvođača, dok će program predvoditi japanski dirigent Koičiro Kano.

11. 09. 2025. u 15:50 >> 15:51

DRAGIŠA KAŠIKOVIĆZA PETORO DOBITNIKA: Poznata imena laureata nagrade Matice iseljenika i Srba u regionu
Kultura

0 1

"DRAGIŠA KAŠIKOVIĆ"ZA PETORO DOBITNIKA: Poznata imena laureata nagrade Matice iseljenika i Srba u regionu

DOBITNICI nagrade "Dragiša Kašiković", koju dodeljuje Matica iseljenika i Srba u regionu, za 2025. godinu su: Predrag Savić iz Beograda (za publicistiku), Diana Đurić iz Budimpešte ( novinarstvo i uređivanje medija), Ninus Nestorović iz Novog Sada (aforizmi), Vladimir Đorđević iz Kragujevca (dramsko stvaralaštvo) i Svetislav Nedučić iz mađarskog grada Mako - za prevodilaštvo.

11. 09. 2025. u 12:47

Politika
Tenis
Fudbal
OVA MAJKA JE POSEBNA: Razlog su njena deca, a evo i zašto (VIDEO)

OVA MAJKA JE POSEBNA: Razlog su njena deca, a evo i zašto (VIDEO)