Kultura

PRODAJA SLIKA JOŠ SE SMATRA LUKSUZOM: Šta donosi sve veći broj profesionalnih galerije, udruženja, izložbenih prostora (2)

M. Kralj

01. 04. 2023. u 10:00

VEĆINA profesionalnih galerija, udruženja i izlagačkih prostora kod nas nema toliko veze sa prodajom dela, koliko sa afirmacijom autora i artikulacijom čitave likovne scene, i upravo su takve organizacije okupili "Susreti" u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u organizaciji slikarske sekcije ULUS-a, smatra Ksenija Marinković, pokretač "Iks Vitamina".

ПРОДАЈА СЛИКА ЈОШ СЕ СМАТРА ЛУКСУЗОМ: Шта доноси све већи број професионалних галерије, удружења, изложбених простора (2)

Foto Marija Konjuškić

Kada se odlučila da na ovaj način zastupa umetnike, kaže, privatna inicijativa u ovom sektoru još nije bila tako značajna.

- Upravo sada dobijamo one galerije koje će kroz profilisane programe biti ključne za stvaranje scene kao otvorenog sistema predstavljanja umetnosti, međusobno se povezivati i nastupati i na međunarodnom nivou - nastavlja sagovornica. - Likovni umetnici su prepušteni sami sebi i teško im je da prave prezentaciju sopstvene produkcije, pa mi je kao istoričarki umetnosti i kustosu motiv za osnivanje galerije bio da udružimo resurse, znanja, sposobnosti i pomognemo jedni drugima i tako svi dobijamo dodatnu snagu.

Među razlozima za otvaranje novih neinstitucionalnih galerija sagovornica navodi i pojavu privatnih fakulteta koji školuju sve veći broj likovnih profesionalaca (stvorila se potreba za prikazivanjem te uvećene produkcije), kao i uticaj interneta i društvenih mreža (umetnost je postala dostupna posebno mladima, koji su je prepoznali kao nešto važno).

TRANSPARENTNOST 

DOSTA toga bi trebalo sistemski rešiti da bi nam se olakšalo poslovanje - kaže Marko Brun, osnivač galerije "Štab", koji je nedavno, ispred AUGS-a, čiji je potpredsednik, bio na sastanku u Privrednoj komori Srbije, zainteresovanoj za probleme sa kojima se susreću umetničke galerije. - U tome treba da učestvuje država ne samo Ministarstvo kulture, koje prvi put daje vrlo pozitivne signale. Ministarstvo finasija bi trebalo da reši pitanje velikih nameta kada se kupuju umetnička dela od umetnika, ili strukovnih udruženja. Poenta je da tržšte postane transparentno, što bi doprinelo većoj sigurnosti kupaca. Kupuje se po ateljima i to je nekontrolisano, i na duži rok loše za umetnike. Kada bi postojali art indeksi, u koje bi galerije beležile prodaje svih autora koje zastupaju, jasno bi se videle prave, tržišne vrednosti njihovih dela. To bi uvećalo prodaju umetničkih dela, pa bi se, s druge strane, i smanjio pritisak na državu, od koje se stalno očekuje finansijska pomoć.

- Za te nove generacije važno je i što je ponovo počeo da radi Muzej savremene umetnosti. Posredi je i jedan globalni trend: vizuelna umetnost postaje dominantna, kao što je nekada bila muzika, jer živimo u vremenu vizuelnih komunikacija.

Kada je samo tržište u pitanju, Marinkovićeva naglašava da smo još u pionirskoj fazi, jer nema galerija koje sa bave većim prodajama, odnosno tek ih je nekoliko komercijalnih.

PRAVILA ETIČKOG KODEKSA

U FINALU "Susreta", koji su okupili 17 udruženja, 6. aprila, biće odžana diskusija o praksi profesionalnih galerija u Srbiji, u kojoj će učestvovati Aleksandra Lazar, predsednica Asocijacije umetničkih galerija Srbije, Vesna Latinović, direktorka Galerije Bel art, Bojan Muždeka, direktor Galerije B2, i kao moderator Vladan Jeremić, predsednik Slikarske sekcije ULUS-a. Između ostalog, biće predstavljen Etički kodeks AUGS-a koji precizira prava i obaveze umetničkih galerija. Kodeks definiše profesionalne odnose sa umetnicima i naslednicima umetničkih zaostavština i predstavlja modele odnosa sa kupcima i prodavcima, zagovarajući kolegijalne odnose galerista.

Naš internacionalno prepoznati umetnik Uroš Đurić, koji je sa svojim delom prisutan na "Susretima", smatra da je obnovljeno interesovanje za savremenu umetnost, došlo kao posledica stabilizacije onog dela srednje klase koji su najčešći ljubitlji i kupci umetnosti:

- Pre pojave kapitalizma to su bili crkva, države ili veleposednici, a naše doba vezano je za uspon srednje klase i bez njih je kultura nemoguća u savremenom društvu - tvrdi Đurić. - Zato je sve izraženiji interes da se trgovina umetničkim delima izvuče iz sive zone u kojoj je do sada bila. Problem je što zakonska regulativa kasni. Rušenjem socijalizma, nažalost, nestale su i neke civilizacijske tekovine koje nisu bile vezane za ideologiju, pa tako, recimo, u današnjem poreskom sistemu ne postoji šifra delatnosti za galerije i galeriste.

Foto Marija Konjuškić

Uroš Đurić, jedan od učesnika

Oni koji osnivaju galerije, nastavlja sagovornik, primorani su da ih registruju pod nekim drugim šiframa:

- Skandalozno je da se to podvodi pod trgovinu luksuznom robom. Ima tu mnogo posla da bi se uspostavilo tržište. Dobro je da postoji dobra volja ministrstva kulture, a nadam se da će država stati iza ovih inicijativa i dovesti do zadovoljavajućeg rešenja za sve, u najkraćem roku, jer ovo stanje neizvesnosti traje nepotrebno predugo. A to je pitanje samo jednog akta i njegovog izglasavanja u skupštini - zaključuje Đurić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

ITALIJA U NEVERICI: Janik Siner doživeo novi šok!
Tenis

0 7

ITALIJA U NEVERICI: Janik Siner doživeo novi šok!

Teniski svet je u avgustu potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. Ali, nakon višemesečne provere kako se to desilo, a za tu proveru niko živ nije znao osim Sinerovih saradnika i onih koji su vršili istragu, potom je za to saznao čitav svet - i to kada je Italijan oslobođen optužbi. Ali, i pored toga, minulih dana mu uopšte nije bilo lako. Iako je postao prvi Italijan koji je osvojio Ju-Es open, a potom i Završni masters - "ne cvetaju mu ruže".

20. 11. 2024. u 14:21

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MALI BIOSKOP U MALOM GRADU: Fondacija Mozzart pomogla rad bioskopa „Cinema Punto“ u Šidu

MALI BIOSKOP U MALOM GRADU: Fondacija Mozzart pomogla rad bioskopa „Cinema Punto“ u Šidu