Kultura

POJAS IZ GVOZDENOG DOBA SVETSKOG GLASA: Izložba obnovljenih predmeta iz arheoloških zbirki Muzeja grada Beograda (FOTO)

Miljana Kralj

19. 04. 2023. u 13:52

DO sada nikada izloženo kao jedinstvena celina, arheološko kulturno blago Muzeja grada Beograda, koje je deo svetske kulturne baštine, čeka da zablista punim sjajem kada konačno bude obnovljena zgrada u Resavskoj 44, i udomi stalnu postavku.

ПОЈАС ИЗ ГВОЗДЕНОГ ДОБА СВЕТСКОГ ГЛАСА: Изложба обновљених предмета из археолошких збирки Музеја града Београда (ФОТО)

Foto Muzej grada Beograda

Delić te impresivne riznice, tačnije 120 reprezentativnih eksponata iz Zbirke za praistoriju i Zbirke za seobu naroda i srednji vek, trenutno je izložen u Konaku knjeginje Ljubice, na postavci „Novi život stvari“.

To su predmeti od pečene gline, metala i stakla, nastali u rasponu od 5800. godine pre nove ere, do 19. veka, a obnovljeni su u okviru projekta "Novi muzej - konzervacija i restauracija arheoloških predmeta za novu stalnu postavku Muzeja grada Beograda", koji je podržalo Ministarstvo kulture. Tokom poslednje dve godine, za stalnu postavku je spremljeno 300 eksponata, što je tek početak, kako objašnjava Miloš Spasić, koji vodi Zbirku za praistoriju, a autor je ove postavke zajedno sa Nikom Strugar Bevc, kustosom  Zbirke za seobu naroda i srednji vek.

- U novoj stalnoj postavci predviđeno je 1.000 kvadratnih metara, da se izlože samo ove dve kolekcije - kaže Spasić, za „Večernje novosti“. - To su dve kapitalne zbirke u kojima se čuva gotovo 20.000 predmeta sa statusom kulturnog dobra, i to u praistorijskoj zbirci više od 11.000 eksponata, a u zbirci za srednji vek oko 7.000. Baštinimo i posebnu zbirku arheološkog lokaliteta u Vinči, a postoje i velike studijske zbirke koje služe za naučna proučavanja daleke prošlosti.

Zadatak Muzeja grada Beograda je da baštini kulturno nasleđe važno za naš glavni grad, ali njegovi arheološki predmeti i kulturna dobra prevazilaze lokalni, pa i nacionalni značaj, tvrdi sagovornik:

- Oni su prepoznati u široj stručnoj i kulturnoj javnosti u celoj Evropi i šire. Naša višedecenijska arheološka otkrića, počevši sa vinčanskom kulturom, nesumnjivo su deo svetskog nasleđa.

Поставка у Конаку књегиње ЉубицеFoto: Фото Музеј града Београда

POGLEDAJ GALERIJU

I na aktuelnoj izložbi je nekoliko spektakularnih eksponata, među kojima je jedan raskošni srebrni pojas iz gvozdenog doba, iz 5. i 4. vek pre nove ere, pronađen u Beogradu, a verovatno je pripadao nekoj plemenskoj aristokratiji.

- Takvi predmeti vrede na desetine i stotine hiljada evra, i pripadaju grupi najznačajnih u našem muzeju – objašnjava sagovornik koji ukazuje i na jedinstven vinčanski praistorijski model kuće pronađen u nekropoli iz bronzanog doba na Karaburmi. - Ne postoji nijedan nalaz takve vrste u Evropi. Slična je i praistorijska zvečka, koja još šuška kada se pomera.

KELTI SA KARABURME

ZBIRKA za praistoriju baštini jednu od najvećih kolekcija keltskih kantarosa, posuda za ispijanje alkohola - otkriva Spasić. - Nekoliko tipova tih kantarosa, u svetskoj terminologiji, nosi ime prema našem lokalitetu, a zovu se kantarosi "tipa Karaburma".

Na izložbi su i izuzetno važni srenjovekovni predmeti: bokali, krčazi iz 16. veka, iz izničkih radionica, atraktivne, zelene, gleđosane posude, iz 17-18. veka, pronađene u samom centru grada (jedna čak ispod samog Konaka knjeginje Ljubice)...

POČELI NA VREME

U MUZEJU grada Beograd je dvoje zaposlenih u konzervatorsko-restauratorskom sektoru, pa su za ovaj projekat angažovani i stručnjaci sa strane. Tako su u timu koji priprema eksponate za stalnu postavku Zvezdana Popović, Andrea Petrović Grbić, Aleksandra Marković, Maja Živković, Milica Vuruna, Marija Ćuković, Danijela Jovanović, Nikolina Adamović i Saša Živić.

-  Ušli smo hrabro u ovaj veliki posao, ali i počeli na vreme - kaže Spasić.

- Za konzervaciju su posebno bile izazovne posude od neprerađene gline, iz jedne avarske nekropole iz 8. veka, na kojima se prepoznaju i slovenski elementi – dodaje sagovornik, napominjući da je postavka fokusirana upravo na sam proces konzervacije i restauracije, pa je njen deo i jedan improvizovani atelje, ali i interaktivna tabla sa svim detaljima ovog složenog projekta. – Uradili smo i rekonzervacije predmeta koji su zahtevali dodatno čišćenje, retuš, osvežavanje, a imamo i između 15 i 20 potpuno novih, sastavljenih od delića, koji do sada nikada nisu viđeni.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SIMBOL PROGRESA POGOĐEN NEBRIGOM : Novosti u Vajfertovoj pivari u Pančevu, koja se našla na listi najugroženijih lokaliteta u Evropi
Kultura

0 1

SIMBOL PROGRESA POGOĐEN NEBRIGOM : "Novosti" u Vajfertovoj pivari u Pančevu, koja se našla na listi najugroženijih lokaliteta u Evropi

VAJFERTOVA pivara u Pančevu, jedan od najčuvenijih simbola industrijskog i građanskog nasleđa Srbije, danas se nalazi na ivici između zaborava i obnove. Nekadašnji centar proizvodnje, ali i društvenog života, decenijama odoleva vremenu bez jasnog plana za budućnost. Uvrštavanje ovog zdanja na listu sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi organizacije Evropa nostra unelo je tračak nade u mogućnost spasa, ali i otvorilo mnogobrojne dileme - koliko je zapravo daleko dan kada će ovaj prostor ponovo oživeti.

30. 03. 2026. u 19:43

Politika
Tenis
Fudbal
EVOLUCIJA ČUVANJA KAPITALA: Od antičkih kovanica do savremenih finansijskih strategija

EVOLUCIJA ČUVANjA KAPITALA: Od antičkih kovanica do savremenih finansijskih strategija