DVA STUBA SRPSKE UMETNOSTI: Galerija `73 obeležava pola veka postojanja izložbom akademika, članova "Lade"
BEZ zanosa i nadahnuća ne može se zamisliti nikakvo delo koje čoveka uzdiže nad prosečnošću.
Ova misao slikara Marka Murata svojevrsni je moto izložbe sa delima članova SANU, koji su istovremeno i članovi "Lade", najstarijeg aktivnog umetničkog udruženja na Balkanu.
Otvaranjem postvake sa radovima dvadeset naših najuglednijih autora, u četvrtak, u 19 časova, Galerija `73 obeležiće pola veka otkako su je utemeljila poznata imena naše likovne scene, predvođena istoričarem umetnosti i likovnim kritičarem Đorđem Kadijevićem. Prošle godine ova galerija je protokolom učvrstila saradnju sa "Ladom", koja će 120 leta postojanja obeležiti dogodine.
Kako u katalogu izložbe podseća Jelena Mežinski Milovanović, zamenik upravnika Galerije SANU, u Beogradu se 1904. formiralo srpsko umetničko udruženje "Lada", povodom obeležavanja veka od Prvog srpskog ustanka, a pre organizovanja Prve jugoslovenske umetničke izložbe i krunisanja kralja Petra Karađorđevića:
- Uz Ristu i Betu Vukanoviće, Simeona Roksandića, Nadeždu Petrović, među osnivačima bili su i umetnici članovi Akademije - Petar Ubavkić, Uroš Predić, kao i njeni budući članovi - Đorđe Jovanović i Marko Murat. U vreme formiranja "Lade", član Srpskog učenog društva, odnosno Srpske kraljevske akademije, koji će biti aktivni u ovom umetničkom udruženju, najduže je bio Stevan Todorović. Već kao akademici u "Ladi" će delovati i Đoka Milovanović, Đorđe Krstić, Paja Jovanović.
Umetnici, koji su sa "Ladom" izlagali između dva svetska rata, poput Petra Lubarde, Zore Petrović, Riste Stijovića, Bore Stevanovića, u SANU ulaze posle Drugog svetskog rata.
- Pripadnost "Ladi" i članstvo u SANU dvojako opisuju svakog umetnika, pa tako, iako se smatra da "Lada" okuplja umetnike tradicionalnijeg, konzervativnijeg izraza, zapravo je vrhunsko poznavanje umetničkog zanata, svojstveno i pripadnicima "Lade" a, po definiciji, i likovnim umetnicima - akademicima - tvrdi Jelena Mežinski Milovanović.
Na ovoj revijalnoj izložbi, sa delima iz fonda Umetničke zbirke SANU, umetnici članovi "Lade", biće predstavljeni onim redom kojim su postajali akademici. Pred publikom će se tako naći radovi učenika minhenske i bečke škole, kao i oni rimskih, mađarskih, pariskih i beogradskih đaka, izvedeni u kombinovanoj tehnici, ulju, akriliku, temperi, grafici, crtežu, skulpturi u drvetu, reljefu i punoj plastici u bronzi.
- Postavka omogućava presek kroz likovni izraz u Srbiji tokom poslednjih 140 godina: od grafike Đorđa Krstića iz 1872. do skulpture Svetomira Arsića Basare iz 2012. - objašnjava zamenica upravnika Galerije SANU. - U pogledu stila možemo pratiti tokove romantizma, realizma, verizma, simbolizma (Todorović, Milovanović, Krstić, Ubavkić, Đoka Jovanović, Ivanović), akademskog realizma, orijentalizma, secesije (Predić, Paja Jovanović), plenerizma i impresionizma (Murat, Bora Stevanović), modernizma i poetskog realizma (Stijović), ekspresionizma (Zora Petrović, Lubarda), traganja u sferi apstrakcije, nove figuracije, odnosno slikarstva prizora i savremenih likovnih tokova (Mihailović, Popović, Reljić, Basara, Janković, Todor Stevanović, Halugin).
U stalnoj obnovi
U PRAVILIMA koja je Lada objavila 1909. piše da je cilj društva negovanje umetnosti, a način za postizanje tog cilja priređivanje izložbi u domovini i van nje, podseća Natalija Cerović:
- Izgradnjom Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" 1929. "Lada" redovno izlaže u njemu do 1941. Nakon prekida delovanja zbog rata, obnavlja rad 1953. i od tada deluje u okviru ULUS-a. Redovne godišnje izložbe nastavile su da se organizuju u "Cvijeti", gde se i dalje nalazi njeno sedište. "Lada" je 2012. godine registrovana kao samostalno društvo. U okviru rada ovog društva, "Lada" redovno uključuje goste i bira nove članove, tako da se, shodno svom imenu, stalno obnavlja.
Izložba u Galeriji `73, predstaviće dva naša najreprezentativnija skupa umetnika, dva stuba koja okupljaju autore sa velikim profesionalnim ugledom i ličnim integritetom, smatra istoričarka umetnosti Natalija Cerović:
- Oba primaju samo stvaraoce čija je autentičnost već prepoznata i usvojena kao vrednost u široj zajednici u kojoj stvaraju, iskusne i već afirmisane umetnike (posebno u slučaju SANU) i oba se često vezuju za tradicionalnije umetničko usmerenje, iako to nije uvek slučaj.
I "Lada" i SANU, smatra Cerovićeva, nastoje da sačuvaju naše kulturno nasleđe:
- Dok je SANU najviša naučna i umetnička ustanova u Srbiji, par ekselans institucionalizovana i hijerarhizovana organizacija, "Lada" radi bez ikakve sistemske i institucionalne podrške, što se odražava na nemogućnost stvaranja višegodišnjeg plana rada organizacije. "Lada" se suočava sa svim teškoćama koje prate jedno neprofitno udruženje, pa se danas nalazi na ivici opstanka. Uprkos preprekama, 119 godina istrajava u svojim aktivnostima, koje obuhvataju izložbe, skupove, publikacije, predavanja, lokalnu i međunarodnu saradnju.
Poleksija i Stevan
Istoriju "Lade" i Galeriju `73 povezuje i bračni par Stevan i Poleksija Todorović, članovi "Lade" od 1906. godine, naglašava Mirela Pudar, direkorka galerije:
- Nagrada na izložbi "Pogledi" Galerije `73 nazvana je po Stevanu, a nagrada Salona Galerije `73, prema Poleksiji Todorović. U godini jubileja, u kojoj se obeležava pola veka od osnivanja, uprkos brojnim izazovima, Galerija `73 je uspela da kroz vreme preživi, i danas je jedna savremena kulturna institucija, sa snažnim tradicionalnim elementom koji je prilagođen modernom vremenu. Sa efikasnim timom saradnika, kao deo sistema opštine Čukarica, njena budućnost je zasigurno čvrsto utemeljena.
Preporučujemo
IZLOŽBA O STAKLARSTVU U SLOVENIJI: Nova postavka u paraćinskom Zavičajnom muzeju (FOTO)
24. 06. 2023. u 19:11
SOPRAN VANŽE ŽANG KAO ROBINjA LIU: Gostovanje kineske umetnice u Narodnom pozorištu
22. 06. 2023. u 18:01
"MUCI" ZA TANjU MANDIĆ RIGONAT: Jednoglasno za režiju "Naš razred" Narodnog pozorišta
20. 06. 2023. u 17:02
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (0)