Kultura

MOREPLOVAC UMETNIK KOJI SLIKA SVETLOM: Jedinstveni i svestrani Jovan Horvat izlaže u Valjevu

Branko Puzović

07. 08. 2023. u 17:54

MEĐU više od 500 stvaralaca, koliko ih je za četvrt veka postojanja izlagalo u Internacionalnom umetničkom studiju "Radovan Trnavac Mića" u Valjevu, nesumnjivo se izdvaja Jovan Horvat (56), čija će izložba "Magija fotografije" biti otvorena večeras u galeriji ovog kulturnog zdanja. Horvat je profesor fotografije, muzičar, esejista, pesnik, prevodilac, autor dokumentarnih filmova, pedagog i - moreplovac!

МОРЕПЛОВАЦ УМЕТНИК КОЈИ СЛИКА СВЕТЛОМ: Јединствени и свестрани Јован Хорват излаже у Ваљеву

Beograđanin koji više od tri decenije živi i stvara u Barseloni, valjevskoj publici predstavlja se serijalima fotografija "Poznate ličnosti", "Samoća u gradovima", "Duhovi", "Ortopedija", "Prostori moći" i "Mefistofeles". Ciklus "Poznate ličnosti" obuhvata fotografije predmeta koji podsećaju na Šarla Bodlera, Franca Kafku, Florens Najtingejl, Džonija Vajsmilera, Karmen Mirandu... "Samoća u gradovima" su urbani pejzaži za putopis po imaginarnoj Evropi kakvu je Jovan oduvek zamišljao i priželjkivao.

Horvat "Duhove" opisuje kao lakše od prašine, vazduha i praznine, a projektom "Ortopedija" postavlja pitanje granica života, pravi paralele između grada i tela, navodeći na razmišljanje da se grupisani i povezani objekti i građevine, sa jasno podeljenim funkcijama, mogu shvatiti kao organizam. Prostore opresivne hladnoće i bezličnosti nazvao je "Prostorima moći", a naposletku fotografijama vodi u kratku šetnju kroz privatne odaje Mefistofelesa.

- Fotografija je, nasuprot muzici, dosta jasna, ona je predaja ideja, odnosno govor ideja na vizuelan način - kaže Jovan Horvat. - Moja fotografija je u stvari pokušaj da se ne samo kroz oko, nego kroz sva čula umom doživi nešto. A pritom je oko samo jedan put. Zato se, na neki način, moja fotografija mora pre ili kasnije pretvoriti u nešto drugo, što takođe pokušavam. Zato sam pretvarao fotografije u svetlosne kutije, prozirne folije, svašta sam pokušavao da te granice proširim, jer su sadašnje preuske.

Bio je profesionalni muzičar u Narodnom pozorištu u Beogradu, bio član opere, svirao u simfonijskom orkestru, ansamblima savremene i srednjovekovne muzike. Na Konzervatorijumu u Barseloni magistrirao je udaraljke, završio potom Katalonski institut za fotografske studije.

Poklon

OKO 140 fotografija iz šest opusa biće moj poklon "Trnavcu", a za to je zaslužna gospođa Zorica Šević, koja je i pomogla da uspostavim kontakt sa ovom kulturnom ustanovom u Valjevu, sa čijim poslenicima imam izuzetnu, najlepšu moguću saradnju - kaže umetnik. - Drago mi je da će zbirka fotografija biti u rodnom gradu moga dede Živorada. Nadam se da je ovo početak saradnje, rado bih u Valjevu organizovao predavanja iz fotografije.

- Muzikom se bavim od šeste-sedme, a fotografijom od desete godine - kaže Jovan. - Muzika mi je bila posao, a fotografija mi je u početku bila hobi. Počeo sam kao amater, eksperimentisao i to mi je toliko dobro išlo, da sam 1991. godine upisao studije fotografije u Barseloni i postao profesionalac. U radu sam koristio sve moguće foto-aparate koji postoje, od najjednostavnijih za jednokratnu upotrebu, do podvodnih, panoramskih, analogne, digitalne, one velikog formata sa mehom. Svojeručno sam pravio kamere bez ikakvog mehanizma, od raznih kutija i konzervi. Na mestu gde radim, veliku koncertnu salu pretvorili smo u gigantsku kameru u kojoj pravimo fotografije dimenzija pet sa 15 metara...

Pedagog

TRENUTNO sam profesor fotografije, a predajem i kreativnost na postdiplomskim studijama na fakultetu psihologije - kaže Horvat. - Radim i u školama za odrasle. Učim odrasle umetničkoj fotografiji, od teorije do prakse. Udaraljke veoma volim, ali sam ih prve napustio, da ne bih ostao zauvek zatvoren u tom krugu vežbanja i partitura. Sada, posle četiri i po decenije, konačno sam sebi priuštio da se muzikom bavim iz hobija, počeo sam da učim indijski instrument, udaraljke, koji se zove tabla. Prvi put osećam radost muzike, posle celog života provedenog u muzici.

Izlagao je u Srbiji, Španiji, Švajcarskoj, Francuskoj. Veoma je, kaže, srećan što će njegove radove videti publika u Valjevu, rodnom gradu njegovog dede Živorada Grbića. Njegov predak ostavio je neizbrisiv, ogroman doprinos razvoju muzike, kulture, sporta u Valjevu, njegovo ime nosi ovdašnja muzička škola.

Fotografija

VREME je digitalne fotografije, koja je ista kao i svaka druga, samo je tehnika nešto malo drugačija - kaže Horvat. - Nema tu neke velike razlike, sve što predajem, savršeno se odnosi i na stare i na nove vrste fotografije. Ljudi nisu izmislili fotografiju, ona se bazira na prirodnim zakonima prelamanja i osobinama svetlosti. Čovek tu nema apsolutno nikakvog upliva, fotografiju nikad nisu promenili, niti će im to poći za rukom. Mogu, zato, da naučim ljude fotografiji, pa i digitalnoj, a da sedim ispod smokve i da crtam šeme štapom po pesku.

- Moj predak, deda po majci Živorad Grbić prvo je studirao bogosloviju, pa je otišao u Prag, tamo je studirao violinu, zatim se vratio u Valjevo, gde je organizovao kulturni život, hor, sportske aktivnosti, bio je među prvim teniserima u Srbiji, aktivno je skijao - nabraja Jovan. - Bio je daleko ispred svog vremena. Pedesetih godina prošlog veka preselio se u Beograd, gde je umro mlad, ali je ipak uspeo mnogo toga vrednog da postigne. Autor je i zbirke kompozicija za mlade violiniste, kao i metoda za učenje violine. Svi u familiji smo akademski školovani muzičari, violinisti, pijanisti, koncert majstori... Ja sam, eto, neka vrsta pobunjenika, jer sam se iz muzike otisnuo u fotografiju. Takođe sam i skiper, bavim se plovidbom po moru sa suprugom, i to mi je velika strast i ljubav, međutim to ipak nije posao kojim želim da se bavim.

04. 08. 2023. u 15:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

DRŽAVA ODREDILA OGROMAN POREZ ZA KUĆU ŽELJKA MITROVIĆA: Evo koliko mora da plaća

Ekonomija

0 29

DRŽAVA ODREDILA OGROMAN POREZ ZA KUĆU ŽELjKA MITROVIĆA: Evo koliko mora da plaća

DRŽAVA je odredila ogroman porez za kuću Željka Mitrovića.

01. 04. 2025. u 14:12

PROCURIO POVERLJIVI DOKUMENT IZ PENTAGONA: Evropa nek se brani sama u slučaju ruskog napada, druga država je glavna pretnja

Svet

0 16

PROCURIO POVERLjIVI DOKUMENT IZ PENTAGONA: Evropa nek se brani sama u slučaju ruskog napada, druga država je glavna pretnja

SUPROSTAVLjANjE ruskoj agresiji, nekada jedna od ključnih tačaka Nacionalne odbrambene strategije iz 2022. godine tokom administracije Džozefa Bajdena, tri godine kasnije više nije među najvažnijim prioritetima Sjedinjenih Američkih Država.

01. 04. 2025. u 12:17