O UŽASU "OLUJE" SVEDOČIO SAM KAO DEČAK: Potresno sećanje glumca Zlatana Vidovića

С. Видачковић

14. 08. 2023. u 07:00

IMAO sam 12 godina kada sam gledao kako kolone proteranih ljudi, najpre u "Bljesku" zatim i u "Oluji", prelaze preko mosta u Gradišci, gde sam odrastao.

О УЖАСУ ОЛУЈЕ СВЕДОЧИО САМ КАО ДЕЧАК: Потресно сећање глумца Златана Видовића

Foto ATA Images

Bilo je veoma mučno gledati svoj narod kako odlazi sa vekovnih ognjišta. Silom napustiti svoj dom je nešto najgore što čoveku može da se desi. Nadam se da se takvo stradanje nikada i nikom na svetu više neće desiti.

Ovako se užasa iz avgusta 1995. godine i stradanja srpskog naroda u zločinačkim akcijama Hrvatske, seća glumac Zlatan Vidović. Punih 28 godina kasnije, on ponovo svedoči o "Oluji", iskreno i potresno. U filmu "Oluja", scenariste i reditelja Miloša Radunovića, prikazanog nedavno premijerno na TV ekranima u Srbiji i Republici Srpskoj, po oceni publike, Vidović je maestralno odigrao dva lika, braću blizance - sveštenika Bojana i vojnika Daneta.

Ovo dvoipočasovno "filmsko opelo" ubijenim i proteranim Srbima iz Dalmacije, Like, sa Korduna, Banije, iz njihove Republike Srpske Krajine, Vidović, kako priznaje u razgovoru za "Novosti", te večeri nije gledao, s obzirom na to da je bio na snimanju drugog filma.

- Mnogo ljudi mi se javilo i pisalo, po tome sam video koliko je "Oluja" i na televizijskim ekranima bila gledana. Ljudima se, očigledno film dopao, što mi je najvažnije, dirnuo ih je na neki način. Mislim da je prilično istinit i dobar u svojoj nameri. Verujem da kod nas, u Republici Srpskoj nije bilo kuće u kojoj se na TV te večeri nije gledala "Oluja". Govorili su mi ljudi da su nekoliko puta gledali film, najpre u bioskopu a onda i na televiziji. To je najbolji dokaz da je film dobar.

Ni nedelju dana kasnije, čini se da mnogi ne skrivaju emocije i, pored ostalog ističu odličnu glumu, kako Zlatana Vidovića, tako i vaših kolega Jove Maksića, Ljubiše Milišića, Marije Pikić, dečaka Ivana Vujića, nedavno preminulog Davora Janjića...

- Kada gledam nešto što sam uradio, uvek imam dozu kritike za svoj rad. Nikad nisam zadovoljan, uvek u sebi tražim greške. Više sam se bavio time kako film u celini izgleda, kada sam ga prvi put odgledao. Što se kolega tiče, prezadovoljan sam njima i radom uz njih. Mislim da je film uspeo da ispriča najvažnije. Moram priznati da mi je bilo teško dok sam ga gledao, ponovo sam prolazio kroz sve to i kroz čitav proces dok smo snimali. Radili smo "Oluju" više od godinu dana, bilo je mnogo snimajućih dana u okolini Valjeva, na Tari, u Bajinoj Bašti, okolini Beograda... Ali, verujem da se trud cele ekipe isplatio.

 

 U kojoj meri je vaše lično svedočenje u Gradišci o patnji našeg naroda pomoglo u kreiranju likova, braće Bojana i Daneta?

- Da, to mi je pomoglo, na nekom podsvesnom nivou, jer sam to imao u svom genetskom kodu. Odrastao sam uz sve to, kao i svi mi koji smo bili deca dok je trajao taj nesrećni rat. Lično svedočenje toj koloni značilo mi je na nekom psihološkom nivou, da bolje koncipiram i shvatim te ljude.

 Nije, čini se, bilo nimalo lako istovremeno "ući" u dva lika koja su potpuno suprotna, i po fizičkim i psihološkim karakteristikama.

- Išao sam na vojnu obuku mesec dana, svaki dan po nekoliko sati kako bih što bolje dočarao lik vojnika Daneta. Kada sam prvi put pročitao scenario "Oluje", prva pomisao mi je bila kako ću da uradim dva lika koji su tako različiti, a opet ih nešto povezuje. Ono što je njihova zajednička nit, što ih veže, to je ljubav prema porodici. Bojan je novozavetnik, njega i Daneta spaja blizanačka ljubav, kada se jednom bratu nešto desi, drugi to oseti, makar bio i na kraju sveta. To je bilo veoma izazovno, nadam se da sam uspeo to da dočaram.

 Posle svega, može li narod sa ovih naših napaćenih prostora zajedno u budućnost?

- Nadam se da možemo. Moramo zajedno u budućnost, drugačije ne možemo. Nekako moramo da živimo jedni sa drugima, da oprostimo greške iz prošlosti, ali da nikad ne zaboravimo, što kaže Meša Selimović. Oprost je jedini put. To, da li možemo svi zajedno, čak i ne zavisi od nas običnih ljudi. Kada bi sve bilo do običnog čoveka,  koji se trudi da preživi, prehrani sebe i svoju porodicu, koji želi da mu bude lepo, verovatno se ratovi nikada ne bi ni dešavali. Ali, nažalost, mi živimo na raskršću, na ovom nesrećnom Balkanu koji je oduvek bio natopljen krvlju. Verujem da smo sada zreliji i pametniji nego što smo bili i da možemo zajedno u budućost. Svi ovi filmovi koje pravimo, i "Oluja" i "Dara iz Jasenovca" govore upravo o oprostu. Govore o tome da treba jedni drugima da pogledamo u oči, da nastavimo da živimo i radimo da nam svima bude dobro. Ova naša podneblja nam pružaju sve što je potrebno za lep život. Balkan je sigurno jedan od najlepših delova na svetu i zato bih voleo da se u budućnosti, nikad i nikom, ne ponove strahote kojima smo svedočili.

 

 Završili ste snimanje druge sezone serija "Pevačica" i "Crna svadba". Direktor ste pozorišta u Gradišci, radite i u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, a ovog leta snimate i po celoj Srbiji. Kad vas pitaju gde živite, šta odgovarate?

- Kao da živim u automobilu, pun mi je stvari, čak imam ovde i četkicu za zube. Upravo radim jedan divan film u Prokuplju, o divnoj devojčici, ali... ne smem da otkrivam previše. Snimam i seriju, u septembru me čekaju ponovo još jedan film i serija, isto tako i u oktobru. Stalno sam u kolima, malo je turbulentno, ali najsrećniji sam kad radim. Non-stop sam na relaciji Gradiška - Banjaluka - Beograd. To je moj Bermudski trougao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca