Kultura

OMAŽ NAJVEĆEM JUGOSLOVENSKOM DIZAJNERU U RUMUNIJI: Izložba otvorena u okviru Dana preobraženja Srba, najvećeg književnog festivala u rasejanju

В.Ц.С.

24. 08. 2023. u 14:41

IZLOŽBA "Dizajn kao sudbina - Saveta i Slobodan Mašić" otvorena je u Srpskom kulturnom centru u Belobreškoj, srpskom naselju u dunavskoj klisuri, u Rumuniji, u saradnji Saveza Srba u Rumuniji i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

ОМАЖ НАЈВЕЋЕМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДИЗАЈНЕРУ У РУМУНИЈИ: Изложба отворена у оквиру Дана преображења Срба, највећег књижевног фестивала у расејању

Slobodan Mašić (1939 - 2016) velikan dizajna, arhitekta i izdavač, zaslužan je za vizuelni identitet Bitefa, Festa, Ateljea 212, Doma omladine, SKC-a, Muzeja afričke umetnosti.

Izložba je otvorena u okviru 30-tog Dana preobraženja Srba, najvećeg književnog festivala Srba u rasejanju. Na izložbi su prikazani kultni plakati čiji su dizajneri Saveta i Slobodan Mašić, kao i deo izdavačke produkcije "Nezavisnih izdanja", prve privatne izdavačke kuće u bivšoj državi.
Na otvaranju izložbe prisustvovale su delegacije književnika iz Srbije, Republike Srpske, srpske dijaspore iz Hrvatske, Mađarske, Amerike, Nemačke i Rumunije. Tokom Dana preobraženja dodeljena je Velika bazjaška povelja srpskom književniku iz Hrvatske Đorđu Nešiću i organizovan niz književnih večeri, kao i okrugli sto na temu "Današnji trenutak srpske književnosti u regionu, prečanstvu i Evropi".

Mašić, jedan od najznačajnijih dizajnera jugoslovenske ere, za pedeset godina uradio je dizajn osamdeset plakata - nesrazmerno mali broj u odnosu na uticaj koji su njegova dizajnerska rešenja učinila i dan danas čine na dizajn celog bivšeg jugoslovenskog prostora. Naročito su poznati njegovi dizajni plakata za filmove "Rani radovi" Želimira Žilnika i "Nevinost bez zaštite" Dušana Makavejeva. Radio je i veliki broj pozorišnih plakata, a bio je poznat po tome da je odnos naručilac-dizajner obrnuo, tako da se ponašao kao da je on naručilac posla - radio je samo onda kada je imao garancije potpune umetničke slobode.
- Mašić je postao poznat po novoj estitici, po uvođenju modernog u jugoslovenski dizajn. Na primer, na pozorišnim plakatima često bi stavljao samo jedan deo tela slavnog glumca - uvo, usta, nos Ćirilova, Ljube Tadića... To su prepoznatljiva dizajnerska rešenja kojima se i danas dive u svetu. Ponosni smo što se u Muzeju knjige i putovanja Udruženja Adligat nalazi Legat Savete i Slobodana Mašića sa stotinama knjiga sa posvetama, rukopisima i arhivskom građom, ali i čak 27.000 knjiga koje su nam poklonjene - kaže Viktor Lazić, počasni predsednik Adligata.

Sa Leonidom Šejkom, Marijom Čudinom, Borom Ćosićem i Dragošem Kalajićem, 1966. godine, Mašić pokreće prvu nezavisnu privatnu izdavačku kuću u bivšoj Jugoslaviji - "Nezavisna izdanja". Za četrdeset godina rada objaviće pet stotina izdanja i postaće jedna od najznačajnijih izdavačkih kuća. Objaviće i najprodavaniju knjigu eseja u istoriji srpske književnosti - "Muku s rečima" Milovana Danojlića u 10.000 primeraka.
Jedna od najznačajnijih knjižara u Zagrebu "Mladost", godinama bi iz izloga povlačila sva izdanja kada se pojave Mašićeve nove knjige i jedino bi njima bila davana vidljivost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije