RAJEVSKI JE DRUGI TOM "KARENJINE": Pavel Bušujev, povodom godišnjice smrti ruskog heroja koji je inspirisao Tolstoja

Vukica STRUGAR

31. 08. 2023. u 17:00

ŠTA se desilo sa grofom Vronskim posle smrti Ane Karenjine, svedoči seoska crkvica u Gornjem Adrovcu, u blizini Aleksinca, mestu pogibije pukovnika, plemića, naučnika i ubeđenog slovenofila Nikolaja Rajevskog: ratni heroj postao je književni junak kojeg je Tolstoj sačuvao u večnosti.

РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ КАРЕЊИНЕ: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

Foto: D. Milovanović/d.gol

Potomak čuvene oficirske dinastije, Rajevski je ostavio za sobom blistavu karijeru i sa četiri i po hiljade ruskih dobrovoljaca došao da pomogne Srbiji u oslobođenju od turskog jarma. Samo četiri dana po dolasku na front, pod njegovom komandom dobijena je velika bitka kod Aleksinca, ali je, nažalost, pukovnik u sledećem okršaju izgubio život. Ipak, stigao je da ostavi zaveštanje da se njegovo telo sahrani u Rusiji, a srce ostane u Srbiji. Želja je ispunjena: ono se danas čuva u manastiru Sveti Roman, na srpskoj zemlji za koju je i život dao. Smrt Rajevskog pokrenula je točak istorijskih događaja, posle kojih Evropa više nije ostala ista. Od tog 2. septembra prošlo je 147 godina novih ratova, ideologija i podela sveta...

Foto: Ruski dom

- Nije Rajevski bio jedina velika figura toga doba u Srbiji. Na primer, Vasilij Poljenov, jedan od najvećih naših slikara došao je u Srbiju, slikao i ratovao. Kao i akademik Nikolaj Sklifosovski, legenda ruske medicine, koji je stvorio novi pogled na hirurgiju. Svi oni bili su savremenici i svi došli da se bore za slobodu Srbije - objašnjava, za "Večernje novosti", Pavel Bušujev, savetnik direktora Ruskog doma u Beogradu.

- Zašto je bio poseban Rajevski? Pripadao je jednoj od najuglednijih vojničkih porodica 19. veka u Rusiji, a njegov deda general Nikolaj Rajevski bio je heroj Borodinske bitke. Njegov otac, takođe general, dao je veliki doprinos ruskoj odbrani i kulturi.

Nažalost, mladi Rajevski rano je ostao bez oca, sa samo četiri godine. Uprkos svemu, stekao je odlično obrazovanje u Italiji, Engleskoj i Francuskoj, a sa 17 godina došao je na Moskovski univerzitet. Studirao je matematiku, ipak, po završetku studija opredelio se za vojnu karijeru i priključio elitnoj gardi Husarskog puka Njegovog veličanstva koju je napustio da bi otišao u Turkestan i ratnu vatru. Da nije imao samo vojnički dar, svedoči činjenica da je u Turkestanu počeo da uzgaja pamuk, stvara plantaže pirinča, sadi vinovu lozu, pokreće proizvodnju svile i objavljuje naučne radove. Na talasu slovenofilstva otišao je kao dobrovoljac u Srbiju. Nije stigao da stekne porodicu - poginuo je u 36. godini.

Na pitanje da li postoji objašnjenje zbog čega je Tolstoj baš sudbinu Rajevskog vezao za Vronskog, odnosno da li je u njegovom životu postojala neka Ana Karenjina, naš sagovornik kaže:

- U takvom društvu i vremenu nije se svaka lična veza stavljala na "Instagram", širila po medijima i žutoj štampi. Ako je nešto i bilo, mogla je ostati samo diskretna priča koju je, eventualno, saznao Tolstoj kao deo istog društvenog kruga. Svakako se o njoj nije znalo u široj javnosti, jer se u to vreme vodilo računa o časti i ugledu dame... Postoje različite teorije o tome da li su se lično poznavali Tolstoj i Rajevski. Bilo kako bilo, Rajevski je zapravo "drugi tom" slavnog romana, završetak "Ane Karenjine". U njemu, na kraju, Vronski kaže da želi da pogine za slobodu Srba, a na pitanje da li mu treba neka pomoć, odgovara: "Za smrt nije potrebna protekcija". I seda u voz. Tolstoju nije bilo potrebno da kaže šta se na kraju desilo: samo gde ide i na šta je spreman.

Foto: Ruski dom

Crkve Svete Trojice u Gornjem Adrovcu

Posle samo mesec dana Rajevski je poginuo u Gornjem Adrovcu, ali i tako kratko vreme bilo je dovoljno da izrazi želju da mu srce počiva u Srbiji.

- Fizički je kratko bio u Srbiji, ali je još na univerzitetu postao član društva poznatog slovenofila Ivana Aksakova. Tu je prihvatio ideju o slovenskom bratstvu. Dakle, nije to bila odluka čoveka u 36. godini. Dve decenije je živeo s idejom i samo čekao trenutak za svoju ličnu žrtvu. Posle odlaska generala Černjajeva u Srbiju, napušta neverovatnu karijeru i dolazi da se bori za svoje ideje. Na mestu pogibije, 25 godina kasnije, njegova snaha je od porodičnog novca izgradila crkvu. I sad dok pričamo, crkva se restaurira, spasavaju freske, menja krov, popravljaju pukotine. Obnovu finansiraju države Srbija i Rusija, Srpska pravoslavna crkva, uz donacije dobrotvora.

Za tri godine, kada će se obeležiti vek i po od slavne pogibije Nikolaja Rajevskog, očekuje se da će u potpunosti biti obnovljena bogomolja:

- Verujem da bi i danas Rajevski mogao da pomogne Srbiji. Pored crkvice u Gornjem Adrovcu, dva kilometra vazdušnom linijom, jedan je od najprometnijih evropskih puteva na magistrali Beograd - Niš. Dakle, u neposrednoj blizini je mesto pogibije junaka najtiražnijeg romana na svetu. To ima neverovatan turistički potencijal, može da pomogne i Srbiji i ljudima koji žive u ovom kraju. Nažalost, na istom prostoru vodili su se mnogi ratovi, a susedni Aleksinac stradao je i u NATO bombardovanju. Mesto tragičnih zbivanja moglo bi da postane mesto hodočašća svih onih koji vole "Anu Karenjinu". I želja da ovde ostavi srce je, na neki način, deo misije i garancije: njegova smrt nije uzaludna ako se pamti jedan od najvećih ruskih junaka.

NOVA SLAVA NA KOSTIMA JUNAKA

Postoji nekoliko pisama koje je Rajevski iz Srbije poslao u Rusiju, a ona se "nalaze" u filmu koji je snimio naš direktor Evgenij Baranov (dok je bio novinar Prve ruske televizije), pod nazivom "Srpski gambit: život i smrt grofa Vronskog". U tom dokumentarno-igranom ostvarenju, u glavnoj ulozi je Miloš Biković koji čita ta pisma... A u njima se govori o iskustvu ruskih dobrovoljaca u Srbiji, spremnosti na žrtvu i ubeđenju da ratuju za pravu stvar. Uostalom, oni su znali šta će se desiti posle toga: Rusko-turski rat, 1877-1878. godine - ističe naš sagovornik.

- Posle njega, Turska se povukla sa Balkana, prestala da bude imperija na dva dela sveta i ostala u skoro sadašnjim granicama. Pojavile su se nove države, a Rusija ispunila svoje dugogodišnje obećanje i želju - da oslobodi bratske, slovenske narode. Kao što se kaže, na kostima junaka gradi se nova slava i država.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NE POSEĆUJE RODNI KOSMET: Video sam ono čega sam se bojao