Kultura

MOKRANJČEVA MUZIKA I ĆUTANJE: Naučni skup u SANU povodom veka rođenja akademika, kompozitora i profesora

M.A.K.

11. 09. 2023. u 17:23

MEĐU značajnim stogodišnjicama svojih članova, SANU ovog leta obeležava i vek kompozitora Vasilija Mokranjca (1923-1984), u čiju čast je 11. septembra, u Svečanoj sali SANU, održan nauči skup sa međunarodnim učešćem, pod imenom "Muzika i ćutanje".

МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора

Na otvaranju manifestacije, u oranizaciji Muzikološkog instituta SANU i Fondacije "Vasilije Mokranjac", govorili su akademici Ivan Jevtić i Svetislav Božić, Aleksandra Mokranjac, kompozitorova ćerka, i Katarina Tomašević, direktorka Instituta.

Uz domaće, i autori iz Francuske i Portugalije rasvetlili su različite aspekte nasleđa akademika Mokranjca, koji je iza sebe ostavio pet simfonija i brojna druga simfonijska, koncertna, kamerna i solistička dela, kao i radio-drame, partiture pozorišne i filmske muzike. Bio je redovni profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji odnosno FMU (gde je i sam diplomirao na dva odseka, klavirskom i kompoziciji). Kompozitor, koga smatraju najznačajnijim autorom simfonijske muzike kod nas, bavio se i prevođenjem stručne literature.

- Proces stilske evolucije stvaralaštva Vasilija Mokranjca bio je postepen, usmeren ka oblikovanju sopstvenog individualnog kompozicionog izraza, a neopterećen brigom oko uključivanja u radikalnije modernističke tokove - smatra dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU (u penziji), koja je održala predavanje o Mokranjčevom opusu, iz ugla muzičke istoriografije. - Na pitanje o mogućnoj preživelosti simfonije kao oblika, koje mu je bilo postavljeno u vreme kada je radio na svojoj Drugoj simfoniji, odgovorio je, između ostalog: "Smatram da nijedan oblik ne može sam po sebi da bude prevaziđen. Može se razgovarati samo o tome da li je neko tumačenje preživelo ili nije."

Sagledavajući taj opus iz ugla svetskih muzičkih tokova, dr Nadežda Mosusova, takođe naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU (u penziji), zapaža:

- I dan-danas kad se kaže "svetska" misli se na evropsku muzičku umetnost: konkretno, istorija muzike svodi se i danas na zapadnu muzičku kulturu. I dalje tu nema mesta za muziku slovenskih naroda. Srbima treba da pođe za rukom da preko dela Vasilija Mokranjca izvojuju svoje mesto pod suncem.

Svoja istraživanja i uvide, na skupu u SANU, izneli su i dr Silvi Nisefor, francuski muzikolog, sopran i pijanista, dr Ivan Mudi, portugalsko-britanski muzikolog, kompozitor, dirigent i pravoslavni sveštenik, zatim Ivana Medić, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU i dr Miloš Bralović, istraživač-saradnik, sa istog Instituta. Sa Fakulteta muzičke umetnosti učešće su uzeli redovni profesori Miloš Zatkalik i Tatjana Milošević Mijanović, kao i Ognjen Popović, vanredni profesor. O delu Mokranjca govorili su i kompozitorka Svetlana Maksimović i dr Jelena Janković Beguš, naučni saradnik.

Porodično nasleđe

OTAC Vasilija Mokranjca - Jovan, bio je prvi srpski akademski školovani violončelista, a očev stric Stevan Stojanović Mokranjac, slavni kompozitor. Posle završenog školovanja u Minhenu, Jovan se uoči Prvog svetskog rata vratio u Beograd, i potom prošao Albansku golgotu. Iskustva sa fronta opisao je u nekoliko drama, a njegova "Ratnikova verenica", izvođena je i u Narodnom pozorištu. Nastupao je u novoosnovanim orkestrima Beogradske filharmonije, Radio-Beograda i Opere Narodnog pozorišta, bio osnivač Srpskog gudačkog kvarteta i profesor, koji je iza sebe ostavio značajan udžbenik "Čelometodika". O značaju zaboravljenog velikana naše muzike, Jovana Mokranjca, na skupu će govoriti Ivana Medić, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU.

Preporučujemo

PROBE NOVE PREDSTAVE U ATELJEU 212: Komad „Vanja, Sonja, Maša i drugi“, u režiji Ksenije Krnajski

Kultura

0 0

PROBE NOVE PREDSTAVE U ATELjEU 212: Komad „Vanja, Sonja, Maša i drugi“, u režiji Ksenije Krnajski

11. 09. 2023. u 17:52

U POTRAZI ZA LJUDSKIM BIĆEM: Novi radovi Antanasija Punoševca u izložbenom prostoru KvArt BW

Kultura

0 1

U POTRAZI ZA LjUDSKIM BIĆEM: Novi radovi Antanasija Punoševca u izložbenom prostoru KvArt BW

11. 09. 2023. u 18:57

PREDSTAVLJANJE ORFELINA U MANAKOVIJ KUĆI: U slavu ruke i njene moći

Kultura

0 0

PREDSTAVLjANjE "ORFELINA" U MANAKOVIJ KUĆI: U slavu ruke i njene moći

11. 09. 2023. u 19:34

BEZ POEZIJE NE BISMO DOBRO RAZUMELI SVET: Erik Sarner, francuski književnik za Novosti

Kultura

0 0

BEZ POEZIJE NE BISMO DOBRO RAZUMELI SVET: Erik Sarner, francuski književnik za "Novosti"

10. 09. 2023. u 14:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 25

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVI AUTORSKI PEČATI: Otpočeo jubilarni FAF, koji će predstaviti 80 ostvarenja, i ugostiti više od 50 filskih stvaralaca

Kultura

0 0

NOVI AUTORSKI PEČATI: Otpočeo jubilarni FAF, koji će predstaviti 80 ostvarenja, i ugostiti više od 50 filskih stvaralaca

JUBILARNI, 30. Festival autorskog filma, je svečano otvoren filmom Pedra Almodovara "Susedna soba" u "MTS dvorani" i predstaviće 80 ostvarenja, u sedam bioskopskih sala u Beogradu i Srbiji, u deset programskih celina.

22. 11. 2024. u 20:47

DELA SRBA U BEČKOM KURSALONU: Radovi Marine Marković i Mihaela Milunovića u čuvenom umetničkom prostoru

Kultura

0 0

DELA SRBA U BEČKOM "KURSALONU": Radovi Marine Marković i Mihaela Milunovića u čuvenom umetničkom prostoru

NA trodnevnoj likovnoj smotri Paper positions ("Pozicija paira"), u "Kursalonu", koja se završava 23. novembra, u samom srcu Beča, beogradska galerija "Iks vitamin" nastupila je sa delima dvoje domaćih umetnika- Marine Marković i Mihaela Milunovića.

22. 11. 2024. u 18:46

SRPKINJA ODLUČUJE O NAJBOLJIMA, PODUČAVA IGRAČE: Jovana Ikonić član žirija na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji

Kultura

0 1

SRPKINJA ODLUČUJE O NAJBOLJIMA, PODUČAVA IGRAČE: Jovana Ikonić član žirija na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji

KOREOGRAFKINjA Jovana Ikonić predstavnica je Srbije na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji, u Vitebsku, u svojstvu člana umetničkog žirija.

22. 11. 2024. u 18:04

TIPOGRAFIJA KNJIGA, OD SERVANTESA DO MARKESA: Izložba u beigradskom Institutu Servantes

Kultura

0 0

TIPOGRAFIJA KNJIGA, OD SERVANTESA DO MARKESA: Izložba u beigradskom Institutu Servantes

SVET iberoameričke kulture, dizajna i tipografije, na nedavno otvorenoj izložbi "Iberoamerička tipografija" koja će u Institutu Servantes, moći će da se upozna i pomoću stučnog vođenja kroz postavku, zakazanog za subotu, 30. novembra u 12 časova.

22. 11. 2024. u 18:02