MOKRANJČEVA MUZIKA I ĆUTANJE: Naučni skup u SANU povodom veka rođenja akademika, kompozitora i profesora
MEĐU značajnim stogodišnjicama svojih članova, SANU ovog leta obeležava i vek kompozitora Vasilija Mokranjca (1923-1984), u čiju čast je 11. septembra, u Svečanoj sali SANU, održan nauči skup sa međunarodnim učešćem, pod imenom "Muzika i ćutanje".
Foto: B.Đorđević
Na otvaranju manifestacije, u oranizaciji Muzikološkog instituta SANU i Fondacije "Vasilije Mokranjac", govorili su akademici Ivan Jevtić i Svetislav Božić, Aleksandra Mokranjac, kompozitorova ćerka, i Katarina Tomašević, direktorka Instituta.
Uz domaće, i autori iz Francuske i Portugalije rasvetlili su različite aspekte nasleđa akademika Mokranjca, koji je iza sebe ostavio pet simfonija i brojna druga simfonijska, koncertna, kamerna i solistička dela, kao i radio-drame, partiture pozorišne i filmske muzike. Bio je redovni profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji odnosno FMU (gde je i sam diplomirao na dva odseka, klavirskom i kompoziciji). Kompozitor, koga smatraju najznačajnijim autorom simfonijske muzike kod nas, bavio se i prevođenjem stručne literature.
- Proces stilske evolucije stvaralaštva Vasilija Mokranjca bio je postepen, usmeren ka oblikovanju sopstvenog individualnog kompozicionog izraza, a neopterećen brigom oko uključivanja u radikalnije modernističke tokove - smatra dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU (u penziji), koja je održala predavanje o Mokranjčevom opusu, iz ugla muzičke istoriografije. - Na pitanje o mogućnoj preživelosti simfonije kao oblika, koje mu je bilo postavljeno u vreme kada je radio na svojoj Drugoj simfoniji, odgovorio je, između ostalog: "Smatram da nijedan oblik ne može sam po sebi da bude prevaziđen. Može se razgovarati samo o tome da li je neko tumačenje preživelo ili nije."
Sagledavajući taj opus iz ugla svetskih muzičkih tokova, dr Nadežda Mosusova, takođe naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU (u penziji), zapaža:
- I dan-danas kad se kaže "svetska" misli se na evropsku muzičku umetnost: konkretno, istorija muzike svodi se i danas na zapadnu muzičku kulturu. I dalje tu nema mesta za muziku slovenskih naroda. Srbima treba da pođe za rukom da preko dela Vasilija Mokranjca izvojuju svoje mesto pod suncem.
Svoja istraživanja i uvide, na skupu u SANU, izneli su i dr Silvi Nisefor, francuski muzikolog, sopran i pijanista, dr Ivan Mudi, portugalsko-britanski muzikolog, kompozitor, dirigent i pravoslavni sveštenik, zatim Ivana Medić, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU i dr Miloš Bralović, istraživač-saradnik, sa istog Instituta. Sa Fakulteta muzičke umetnosti učešće su uzeli redovni profesori Miloš Zatkalik i Tatjana Milošević Mijanović, kao i Ognjen Popović, vanredni profesor. O delu Mokranjca govorili su i kompozitorka Svetlana Maksimović i dr Jelena Janković Beguš, naučni saradnik.
Porodično nasleđe
OTAC Vasilija Mokranjca - Jovan, bio je prvi srpski akademski školovani violončelista, a očev stric Stevan Stojanović Mokranjac, slavni kompozitor. Posle završenog školovanja u Minhenu, Jovan se uoči Prvog svetskog rata vratio u Beograd, i potom prošao Albansku golgotu. Iskustva sa fronta opisao je u nekoliko drama, a njegova "Ratnikova verenica", izvođena je i u Narodnom pozorištu. Nastupao je u novoosnovanim orkestrima Beogradske filharmonije, Radio-Beograda i Opere Narodnog pozorišta, bio osnivač Srpskog gudačkog kvarteta i profesor, koji je iza sebe ostavio značajan udžbenik "Čelometodika". O značaju zaboravljenog velikana naše muzike, Jovana Mokranjca, na skupu će govoriti Ivana Medić, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU.
Preporučujemo
PREDSTAVLjANjE "ORFELINA" U MANAKOVIJ KUĆI: U slavu ruke i njene moći
11. 09. 2023. u 19:34
BEZ POEZIJE NE BISMO DOBRO RAZUMELI SVET: Erik Sarner, francuski književnik za "Novosti"
10. 09. 2023. u 14:37
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
STRAŠNO I VELIČANSTVENO: Danas je najtužniji dan u istoriji Srbije - iz pijeteta 50 godina tamo nisu lovili ribu
"ZAR ne osećate iz modrih dubina da pobožnost raste vrh voda prosuta i vazduhom igra čudna pantomima? To velika duša pokojnika luta"
23. 01. 2025. u 12:48
TRAMP ISKLjUČEN: Na kom jeziku Melanija razgovara sa sinom? Kad Baron progovori, služba zaćuti, a Donald ih - ništa ne razume
BARON Tramp, najmlađi sin predsednika SAD, Donalda Trampa, tečno govori maternji jezik svoje majke Melanije. O njegovom životu se malo zna, jer je odrastao daleko od očiju javnosti.
23. 01. 2025. u 14:03
"MOŽE DA BUDE U PRVIH 10 NA SVETU“: Velike reči slavne teniserke o Srpkinji
Ove godine na Australijan openu srpska teniserka Olgu Danilović igrala je u punom sjaju.
22. 01. 2025. u 18:45
STRAHINjA PAVLOVIĆ OTPISAO TURKE: Žoze Murinjo zbog Srbina upotrebio plan "B", doveo dvojicu iskusnih štopera (FOTO)
Fenerbahče nije uspeo u nameri da angažuje Strahinju Pavlovića, te je zamenu za srpskog štopera pronašao u dvojici iskusnih defanzivaca.
22. 01. 2025. u 16:45
SRBI GREŠE! Zašto ne treba izgovarati "Primi moje saučešće"?
OTAC Predrag Popović nedavno je objasnio zašto prilikom smrtnog slučaja ne bi trebalo porodici preminulog izgovarati rečenicu "Primi moje saučešće".
22. 01. 2025. u 18:45
MAJKA MU JE SVE PROREKLA: Kako je Pupin IZDAO Teslu? Nisu pričali preko 30 leta
MIHAJLO Pupin sa Nikolom Teslom nije pričao preko 30 godina, savest ga je zbog toga pekla ceo život.
22. 01. 2025. u 11:22 >> 12:10
"SRAM TE BILO, OAFE ŠICE" Mask žestoko odgovorio Šolcu zbog onoga što je rekao u Davosu
AMERIČKI milijarder Ilon Mask poručio je nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da treba da ga bude sramota nazvavši ga "Oafom Šicom".
22. 01. 2025. u 08:22
"NEMA VIŠE MIRA" Nemački general dao alarmantnu izjavu o ratu sa Rusijom
VIŠE nema mira između Rusije i Nemačke, rekao je general Bundesvera Andre Bodeman u intervjuu za BR24, prenosi RIA Novosti.
20. 01. 2025. u 12:50
ENDIJU MARIJU LICE U MODRICAMA, OGLASIO SE: "Muka mi je od svega, ja sam ljudsko biće! Molim vas - ostavite me na miru" (VIDEO)
"JA SAM ljudsko biće! U redu? Prestanite da me jurite! Muka mi je šta svakog dana moram da nosim na ramenima. Molim vas, ostavite me na miru."
22. 01. 2025. u 14:15
Najnovije iz rubrike
ČEHOV U RUSKOM DOMU: Povodom 165 godina od rođenja svetskog klasika
RUSKO pozorište mladih "Jurij Rakitin" gostuje 27. januara u Ruskom domu sa predstavom "Bračna ponuda" - povodom 165. godina od rođenja jednog od najistaknutijih klasika ruske književnosti Antona Pavloviča Čehova.
23. 01. 2025. u 06:45
LUTKARSKE "TIKVE": Kultni naslov Dragoslava Mihailovića na niškoj lutkarskoj sceni
PREDSTAVA "Kad su cvetale tikve" premijerno će biti izvedena u četvrtak, 23. januara, u niškom Pozorištu lutaka: po motivima romana Dragoslava Mihailovića, nastala je predstava u režiji Stevana Bodrože.
22. 01. 2025. u 18:16
BEZVREMENA ZDANJA RUSKOG GRADITELJA: Uzbudljiva knjiga "Beogradski opus Nikolaja Petroviča Krasnova (1922-1939)" Sanje Kiproskip
SVOJ raskošan sedamnaestogodišnji opus arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov je gradio u periodu kompleksnih stilskih preplitanja na jugoslovenskoj arhitektonskoj sceni, koja je obuhvatala koegzistenciju akademizma, srpsko-vizantijskog stila, modernizma, folklorizma, ar dekoa, kao i elemenata zakasnele secesije.
22. 01. 2025. u 17:11
DOSTOJANSTVO ČOVEKA I PRIRODE: Nastavak kulturne saradnje sa Austrijom u dva srpska muzeja
SARADNjA austrijskih i srpskih umetnika ove godine nastaviće se projektom "Zamisli dostojanstvo - umetnosti i ideje" (Imagine Dignity - Arts & Ideas), u okviru programa "Kultura za budućnost" (Culture for Future), pa će naša dva muzeja - Muzej primenjene umetnosti i Muzej savremene umetnosti, tim povodom ugostiti tri izložbe.
22. 01. 2025. u 15:30
OD BAROKA DO MODERNOSTI: Na programu dela Baha, Skarlatija, Kosorića, Timošenka
KONCERT laureata međunarodnih takmičenja Hasana Muratovića i Alekseja Mikitenka, pod nazivom "Od baroka do modernosti", održaće se u četvrtak, 23.januara, u Ruskom domu u Beogradu.
22. 01. 2025. u 06:30
Komentari (0)