: NAGRADA ZA PRAVU KNJIŽEVNOST: Norveški autor Jun Fose laureat najprestižnijeg priznanja

OVOGA puta, prognozeri laureata nejprestižnije među književnim nagradama nisu pogrešili. Priznanje je otišlo u ruke dugogodišnjeg favorita, Juna Fosea (1959), svestranog i plodnog norveškog autora koji je odavno svrstan među savremene klasike evropske i svetske književnosti.

Blum

U obrazloženju švedske akademije, navodi se da je Foseov opus sadrži dela u raznim žanrovima, uključujući drame, romane, novele, zbirke poezije, eseje, knjige za decu, te da se bavio prevodilačkim radom, a posebno su izdvojene "njegove inovativne drame i proza, koje daju glas neizrecivom".

- Fose spaja ukorenjenost u jeziku i prirodi svog norveškog zaleđa sa umetničkim tehnikama na tragu modernizma - rekao je član Akademije, Anders Olson.

Laureat je u prvoj izjavi na vest o priznanju otkrio da je preplavljen emocijama i pomalo preplašen, i u svom saopštenju dodao:

- Ovo vidim kao nagradu za književnost koja pre svega želi da bude književnost, bez drugih primisli.

Rođen je u oblasti Haugesund na zapadu Norveške, gde i danas povremeno živi, uz boravke u Austriji, ali i u "Pećini" u Oslu - počasnoj rezidenciji od nacionalnog značaja koju je kralj Norveške namenio isključivo za najvećeg živog umetnika. U biografiji Fosea se navodi da je kao dete doživeo veliku nesreću koju je jedva preživeo, što je ostvarilo veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo.

Iako se oprobao u raznim formama, za sebe voli da kaže da se najbolje snalazi u "sporoj prozi", a upravo termin "spora proza" najbolje opisuje njegovo poslednje delo i prozni magnum opus - "Novo ime: Septologija VI-VII", sedmoknjižje koje je nastajalo pet godina.

Najveći broj njegovih knjiga na srpskom jeziku zajednički su objavili "Treći trg" i "Srebrno drvo": zbirku pesama "Pas i anđeo", roman "Jutro i veče", četiri izabrane drame pod naslovom "San i druge drame", a na predstojećem Sajmu pojaviće se prva dva, od tri planirana toma pomenute "Septologije" - "Drugo ime" i "Ja sam neko".

- Fose je nesporno genijalni pisac, koji u svojim delima već decenijama gradi autentičan pesnički jezik, otkrivajući nam svakodnevnu dramu norveškog čoveka - kaže za "Novosti" Dejan Matić, prvi čovek "Trećeg trga". - Pripremamo ekskluzivni video intervju za našu publiku, koji će biti premijerno predstavljen na predstojećem NORD festivalu, 22. novembra. Inače, nastavljamo da objavljujemo Foseova dela.

Naš poznati književni prevodilac Radoš Kosović, koji je za naše čitaoce "dao glas" svim velikim savremenim piscima na norveškom jeziku, za naš list je izjavio:

- Za Juna Fosea se može reći da je živi klasik norveške književnosti. Svakako već odavno slovi za najvećeg norveškog dramaturga još od Henrika Ibzena. On, doduše, nije samo dramaturg, već je pisao i romane, kratku prozu, eseje, poeziju, pa i dečju književnost, ali su mu upravo dramska dela donela najveću slavu u svetu, izvan Skandinavije najpre u Francuskoj i Nemačkoj, a potom i u ostatku Evrope i šire. U svim žanrovima Foseov jezik je jednostavan, čist, liričan, i poseduje osobenu ritmiku. Kao što zen budizam prožima haiku poeziju a da joj se ne nameće, tako su i Foseova dela prožeta mistikom (u njegovom slučaju hrišćanskom, pogotovo nadahnutom delima Majstora Ekharta), te u njegovim delima često srećemo izraze poput svetlosti tame i glasa tišine, a paradoks je neretko u srcu strukture njegovog dela. Jednom prilikom Fose je izjavio da su tišine i pauze u njegovim dramama jednako važne ili čak i važnije od samih replika, i tu čujemo ođek mističkog doživljaja da se istina gubi čim se izgovori.

Upravo ovih dana, Foseov roman "Melanholija" objavila je izdavačka kuća "Blum", čija urednica Tamara Krstić kaže:

- Jun Fose je jedan od najvažnijih pisaca evropske i svetske književnosti te nije veliko iznaneđenje što je ove godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Dugi niz godina važio je za jednog od favorita kako zbog zbog svog sveobuhvatnog pristupa književnosti (kao autor dramskih komada, proznih dela i knjiga poezije) tako i zbog svog inovativnog pristupa jeziku i stilu, drugačijeg pogleda na svet i čoveka. Brižljivo građena poetika ovog pisca došla je do izražaja u romanu "Melanholija" u kojem pisac, kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, dočarava umetnikov unutrašnji svet, tananost duše suočene sa ponekad surovim, stvarnim svetom. Snagom jezika, specifičnim lirizmom, jedinstvenim pripovedačkim postupkom, Jun Fose je uspeo da izgovori neizrecivo, ono što je u književnosti i najteže i najlepše.

Naši čitaoci mogli su da upoznaju majstorsko pero novog nobelovca još pre 14 godina, kada je "Arhipelag" objavio njegov roman "To je Ales" u prevodu Mirne Stevanović - mali književni dragulj na nepunih sto strana, dat u obliku intenzivne ispovesti žene čiji je čovek nestao u oluji.

- Jun Fose je postao slavan pisac najpre zahvaljujući svojim dramama, da bi potom visoku književnu reputaciju stekao i kao romansijer - navodi za "Novosti" Gojhko Božović, pisac i izdavač. - Romani mu se kreću u velikom rasponu, od krajnje sažetih do onih koji se prostiru na stotine i stotine strana i podrazumevaju po nekoliko obimnih delova. Međutim, te formalne razlike nisu prebrisale nekoliko stajnih tačaka u Foseovom pripovedanju. Najpre, to je izrazit dramski intenzitet, a potom psihološki iznijansirano kazivanje. Pleni i način oblikovanja dramskih i dijaloških situacija, pri čemu se svim učesnicima tog dijaloga daje jednaka šansa. Sve to prožima izrazito moderni ton visoko samosvesne književnosti, u mnogo čemu postavangardni duh koji se ne zadovoljava ni zatečenim oblicima romana, ni pukom deskripcijom stvarnosti, već gotovo programski traži da se sagleda šta stoji iza obilja informacija, iza mreže sadržaja koja nas odvaja od stvarnog sveta, za privida koji nam se ukazuju u intimi i svakodnevici.

Pozorišta

AUTOR dela prevedenih na više od pedeset jezika, Fose je napisao veliki broj pozorišnih drama koje su igrane na preko sedam stotina scena širom sveta. Srpska publika njegove je komade gledala u dve postavke - oba puta u režiji Stevana Bodrože, koji je najpre 2002. na scenu BDP postavio Foseovu duodramu "Majka i dete", da bi 2010. režirao i komad "Ja sam vetar" u produkciji smederevskog "Tvrđava teatra".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije