BOLNE TAČKE NAŠEG DRUŠTVA: Obeleženo devet decenija od rođenja velikog srpskog pisca Slobodana Selenića
DEVET decenija od rođenja velikog pisca Slobodana Selenića (1933-1995) obeleženo je u sali "Vasko Popa" gde su govorili Vladan Bajčeta, Marko Avramović i Igor Perišić.
Foto Dokumentacija Borba
U svim romanima Selenić se opsesivno bavio velikim društveno-političkim preokretom koji je nastupio sa dolaskom Komunističke partije na vlast i porazom srpske građanske klase, rekao je Bajčeta, i dodao:
- Pripadajući na neki način i jednom i drugom svetu prema porodičnom poreklu, ali i vlastitim opredeljenjima, Selenić je izuzetno dobro upoznao sukobljene strane i sa vanrednom pripovedačkom umešnošću predočio njihov sudar u prestonici socijalističke Jugoslavije. Mimoišao ga je, pritom, sirenski zov postmodernističke tekstualne kombinatorike i pisao je dela sa likovima od krvi i mesa, neverovatne životnosti i uverljivosti. Jezička virtuoznost oličena u višeglasju i autentičnosti regionalnih govora, slenga i svih ostalih varijeteta kojima je oblikovao njihove tragične sudbine nije bila viđena do tada u srpskoj književnosti, izuzev donekle u romanima Dragoslava Mihailovića.
Podsećajući da je Selenić tokom nekoliko poslednjih godina života, u vreme jugoslovenske krize, uložio svesrdan intelektualni napor da pruži doprinos što bezbolnijem izlasku iz nepovoljnih istorijskih okolnosti, Bajčeta je rekao:
- Svedočanstva svojih nastojanja sakupio je u knjizi publicističkih tekstova "Iskorak u stvarnost" (1995), čiji izlazak iz štampe nije dočekao. Bio je učesnik srpsko-slovenačkih razgovora u jesen 1987, održanih u prvoj etapi u Ljubljani, a zatim i u Beogradu, sa težnjom da se rasvetli položaj republike koja će prva istupiti iz federativne zajednice. Učestvovao je i u razgovorima srpskih i hrvatskih intelektualaca u Zagrebu 1993, posvećenim mogućnostima pacifikovanja zaoštrenog sukoba dveju osovinskih republika Jugoslavije; a zatim i na susretu pisaca u Beču u organizaciji "Inicijative za hrvatsko-muslimansko-srpski mirovni dijalog". Potpisivao je veliki broj proglasa, javnih apela, peticija i svih drugih pokušaja da se politički radikalizam, a kasnije i ratni ishod sučeljenih strana, što pre i što bezbolnije stiša.
Igor Perišić/Vladan Bajčeta, Foto D. Milovanović/N. Skenderija/Z. jovanović
Iako je prošlo devet decenija od rođenja i skoro tri decenije od njegove smrti, teme kojima se ovaj pisac opsesivno bavio u svojim, i za njegovog života, a čini se i danas, veoma čitanim romanima i dalje su u žiži naše kulturne, društvene i političke javnosti, možda čak i više nego što su to bile u trenutku kada se ovaj pisac na njih osvrnuo, naglasio je Marko Avramović:
Plitki grobovi
SELENIĆ je veliki dramski pisac u romanu gde je postigao ono o čemu većina književnika teži, a to je da su ga podjednako voleli i publika i kritika. Pored ostalog, njegov opsesivni motiv bili su plitki grobovi. Preko upečatljivih slika on je uspeo da dočara srpska stradanja koja nismo, s jedne strane dovoljno duboko upamtili, dok bi, s druge strane, takva povlašćena mesta Selenićeve proze trebalo da nas opominju da nam se sličan udes više nikada ne ponovi - rekao je Igor Perišić.
- U pitanju su odnosi Srbije i Evrope, koju je ovaj autor najizrazitije tematizovao u svom možda i najpoznatijem romanu "Očevi i oci", zatim srpsko-albanski odnosi i kosovsko pitanje kojih se on dotiče u nagradom nagrađenom romanu "Prijatelji", pa zatim genocid u NDH i odnos prema ovom teškom nasleđu, kako u našoj tako i u hrvatskoj sredini, što je u središtu pažnje romana Timor mortis i recimo još, ratovi za jugoslovensko nasleđe koje je Selenić među prvima uveo u srpsku književnost u svom poslednjem za života objavljenom delu "Ubistvo s predumišljajem". Potvrđuje se stoga da je ovaj romansijer bio izrazito senzibilan za neuralgične tačke našeg društva, ne prezajući da na njih u svojim knjigama na izuzetno visokom zanatskom nivou da neposredan, i kako se danas ispostavlja, trajan odgovor.
Preporučujemo
LIKOVI NA MARGINI: Tea Obreht, američka književnica , Gostovala u "Laguni"
23. 10. 2023. u 15:27
KUNDERA JE GOVORIO O APSURDU ŽIVOTA I RADOSTI ŽIVLjENjA: Gost iz Francuske
23. 10. 2023. u 15:03
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"MORAJU DA PRIČAJU SRPSKI! JA MOGU DA POBEGNEM, ALI NATALIJA..." Nikola Jokić o ženi, deci, privatnom životu
NAJBOLjI košarkaš sveta Nikola Jokić ne voli preterano da priča o privatnim stvarima, međutim u jednoj emisiji ipak se dotakao i te teme.
22. 02. 2025. u 09:07
ŠOK: Pobednik nacionalnog takmičenja ODBIO da učestvuje na Evroviziji
"SVESTAN sam da je to jedna od onih stvari koje vam se dešavaju možda samo jednom u životu."
22. 02. 2025. u 20:20 >> 20:24
NIKAD MI NISU OPROSTILI: Šta su roditelji Ceci najviše zamerili
RODITELjI Svetlane Cece Ražnatović, Slobodan i Mira Veličković retko se pojavljuju u javnosti, a i pevačica o njima ne govori često. Kako je jednom prilikom govorila ona i sestra Lidija su strogo vaspitavane.
23. 02. 2025. u 07:28
RASPARČAVANjE HRVATSKE: Šešelj o podeli Balkana posle pregovora Rusa i Amera (VIDEO)
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da očekuje da će Rusi imati ozbiljne pregovore sa Amerikancima.
21. 02. 2025. u 18:38
NIJE DOBRO! "Ceca ne sme ni da me pita što VIŠE NE PRIČAMO!" Lukas otkrio šta mu koleginica radi iza leđa
PEVAČ Aca Lukas tokom jednog gostovanja, otkrio je zašto više ne razgovara sa svojom nekadašnjom prijateljicom i kolegincom Svetlanom Cecom Ražnatović.
23. 02. 2025. u 08:23
UMRO MIROSLAV RADONjIĆ Pozorište se oprostilo: "Sa velikom tugom primili smo vest o smrti našeg nekadašnjeg upravnika"
DETALjI o sahrani biće naknadno objavljeni.
22. 02. 2025. u 20:34
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
MUZIČKO PUTOVANJE: U Ruskom domu koncert Tatjane Stupak sa Jelenom Soskovom i učenicima
KONCERT ruske pijanistkinje Tatjane Stupak, osnivača prve ruske muzičke škole na Kipru, 25. februara na programu je Ruskog doma u Beogradu.
23. 02. 2025. u 06:50
ČUVENI JUNAK DEČJIH KNJIGA U SRPSKOM PREVODU, U MULTIMEDIJALNOJ SLIKOVNICI: Muzička bajka o sloniću Babaru
GOTOVO celo stoleće je minulo otkako je Prižanka Sesil de Brunhof, uspavljujući svoja dva mala sina, izmislila jednog malenog slona i počela da ispreda pripovest o njegovim avanturama.
22. 02. 2025. u 19:41
NOVA EDICIJA "LOKOMOTIVE", ODABRANE VESTERN KNJIGE SA GERINIM ILUSTRACIJAMA: Divlji Zapad viđen okom majstora
PRVA u ediciji knjiga koje u naše izdavaštvo vraćaju vestern, samo u mnogo lepšem pakovanju od onih na koja smo navikli, privući će pažnju mnogih već naslovom. Pogotovo što je naslov pod kojim je knjiga Woe to live on Danijela Vudrela kod nas objavljena, nije taj manje poznati origonalni, već onaj pod kojim znamo filmsku verziju, u režiji Anga Lija - "U sedlu sa đavolom".
22. 02. 2025. u 19:37
U ZDANJU PREDSEDNIŠTVA NA ANDRIĆEVOM VENCU URUČENA TRADICIONALNA PRIZNANJA KPZS: Dosledno Vukovim putem
VUKOVU nagradu, jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci, ponelo je juče još petnaest naših uglednika, stvaralaca, pregalaca, onih koji su život posvetili lepoti, humanosti, miru i stvaranju, upisavši se tako u listu velikana čija se imena nižu u najlepšu nisku još od davne 1964.
22. 02. 2025. u 19:29
GOSTUJU "ĆELAVA PEVAČICA" I "MIRANDOLINA": Dve predstave Centra za kulturu Tivat u Narodnom pozorištu
CENTAR za kulturu Tivat dolazi 23. februara na Scenu "Raša Plaović" Narodnog pozorišta sa dve svoje predstave: komadom Ežena Joneska "Ćelava pevačica" u režiji Jagoša Markovića, a dan kasnije sa renesansnom komedijom "Mirandolina", u režiji Tanje Mandić Rigonat.
22. 02. 2025. u 06:45
Komentari (0)