Kultura

BOLNE TAČKE NAŠEG DRUŠTVA: Obeleženo devet decenija od rođenja velikog srpskog pisca Slobodana Selenića

Д. Богутовић

25. 10. 2023. u 07:15

DEVET decenija od ro­đenja velikog pisca Slobodana Selenića (1933-1995) obeleženo je u sali "Vasko Popa" gde su govorili Vladan Bajčeta, Marko Avramović i Igor Perišić.

БОЛНЕ ТАЧКЕ НАШЕГ ДРУШТВА: Обележено девет деценија од рођења великог српског писца Слободана Селенића

Foto Dokumentacija Borba

U svim romanima Se­lenić se opsesivno bavio velikim društveno-poli­tičkim preokretom koji je nastupio sa dola­skom Komunističke partije na vlast i porazom srpske gra­đanske klase, rekao je Bajčeta, i dodao:

- Pripadajući na neki način i jednom i drugom svetu prema porodičnom poreklu, ali i vlastitim opredeljenji­ma, Selenić je izuzetno dobro upoznao sukobljene strane i sa vanrednom pri­povedačkom umešnošću predočio njihov sudar u prestonici socijalistič­ke Jugoslavije. Mimoišao ga je, pritom, sirenski zov postmodernističke tek­stualne kombinatorike i pisao je dela sa likovima od krvi i mesa, neverovat­ne životnosti i uverlji­vosti. Jezička virtuoznost oličena u višeglasju i autentičnosti regional­nih govora, slenga i svih ostalih varijeteta kojima je oblikovao njihove tra­gične sudbine nije bila viđena do tada u srpskoj književnosti, izuzev done­kle u romanima Dragosla­va Mihailovića.

Podsećajući da je Sele­nić tokom nekoliko po­slednjih godina života, u vreme jugoslovenske krize, uložio svesrdan intelek­tualni napor da pruži doprinos što bezbolni­jem izlasku iz nepovoljnih istorijskih okolnosti, Baj­četa je rekao:

- Svedočanstva svojih na­stojanja sakupio je u knjizi publicističkih teksto­va "Iskorak u stvarnost" (1995), čiji izlazak iz štampe nije dočekao. Bio je učesnik srpsko-slovenač­kih razgovora u jesen 1987, održanih u prvoj etapi u Ljubljani, a zatim i u Beo­gradu, sa težnjom da se rasvetli po­ložaj republike koja će pr­va istupiti iz federativne zajednice. Učestvovao je i u razgovorima srpskih i hr­vatskih intelektualaca u Zagrebu 1993, posvećenim mogućnostima pacifikova­nja zaoštrenog sukoba dveju osovinskih republika Jugo­slavije; a zatim i na susretu pisaca u Beču u organizaci­ji "Inicijative za hrvat­sko-muslimansko-srpski mirovni dijalog". Potpisi­vao je veliki broj proglasa, javnih apela, peticija i svih drugih pokušaja da se politički radikalizam, a kasnije i ratni ishod su­čeljenih strana, što pre i što bezbolnije stiša.

Igor Perišić/Vladan Bajčeta, Foto D. Milovanović/N. Skenderija/Z. jovanović

Iako je prošlo devet decenija od rođenja i sko­ro tri decenije od njegove smrti, teme kojima se ovaj pisac opsesivno bavio u svojim, i za njegovog živo­ta, a čini se i danas, veoma čitanim romanima i dalje su u žiži naše kulturne, društvene i političke javnosti, možda čak i više nego što su to bile u tre­nutku kada se ovaj pisac na njih osvrnuo, naglasio je Marko Avramović:

Plitki grobovi

SELENIĆ je veliki dramski pisac u romanu gde je postigao ono o čemu većina književnika teži, a to je da su ga podjednako voleli i publika i kritika. Pored ostalog, njegov opsesivni motiv bili su plitki grobovi. Preko upečatljivih slika on je uspeo da dočara srpska stradanja koja ni­smo, s jedne strane dovoljno duboko upamtili, dok bi, s druge strane, takva povlašćena mesta Seleniće­ve proze trebalo da nas opominju da nam se sličan udes više nikada ne ponovi - rekao je Igor Perišić.

- U pitanju su odnosi Sr­bije i Evrope, koju je ovaj autor najizrazitije tema­tizovao u svom možda i naj­poznatijem romanu "Očevi i oci", zatim srpsko-al­banski odnosi i kosovsko pitanje kojih se on dotiče u nagradom nagrađenom roma­nu "Prijatelji", pa zatim ge­nocid u NDH i odnos prema ovom teškom nasleđu, kako u našoj tako i u hrvatskoj sredini, što je u središtu pažnje romana Timor mortis i recimo još, ratovi za ju­goslovensko nasleđe koje je Selenić među prvima uveo u srpsku književnost u svom poslednjem za života obja­vljenom delu "Ubistvo s pre­dumišljajem". Potvrđuje se stoga da je ovaj romansijer bio izrazito senzibilan za neuralgične tačke našeg društva, ne prezajući da na njih u svojim knjigama na izuzetno visokom zanatskom nivou da neposredan, i kako se danas ispostavlja, trajan odgovor.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

DUGOROČNA VREMENSKA PROGNOZA DO KRAJA AVGUSTA: Tek nas čeka pakao i temperaturni rekordi - leto se ne predaje
Društvo

0 5

DUGOROČNA VREMENSKA PROGNOZA DO KRAJA AVGUSTA: Tek nas čeka pakao i temperaturni rekordi - leto se ne predaje

NAJNOVIJA vremenska prognoza evopskih stručnjaka za avgust pokazuje prohladniji početak meseca u centralnim delovima Evrope, ali se već nagoveštava povratak suptropskog grebena i novog talasa vrelog vremena. Usled prisustva niskog pritiska na severu kontinenta, stvaraju se uslovi za novi toplotni talas koji će pogoditi veći deo Evrope, piše Severe Weather Europe.

04. 08. 2025. u 20:19

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Litvanija uradila

RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Litvanija uradila