Kultura

DUHOVNA AUTOBIOGRAFIJA FREDERIKA PEDREJRE: Gost FLEM-a predstavio nagrađivan roman "Košmarna sećanja jednog mesečara"

PREDSTAVLjAJUĆI svoj roman "Košmarna sećanja jednog mesečara", portugalski autor Frederiko Pedrejra, dobitnik Nagrade EU za književnost i gost Festivala literature evropskog Mediterana FLEM i 66. Sajma knjiga, okarakterisao je ovo delo kao neku vrstu "duhovne autobografije".

ДУХОВНА АУТОБИОГРАФИЈА ФРЕДЕРИКА ПЕДРЕЈРЕ: Гост ФЛЕМ-а представио награђиван роман Кошмарна сећања једног месечара

V.C.S.

- Načelo kojim se vodim uvek je poetsko - kazao je Pedrejra. - Često koristim aliteraciju, jer mi je bitno kako rečenica zvuči. Godinama sam učio da sviram klavir i to je uticalo na moju tehniku pisanja. Najbitniji su mi melodija, harmonija, zvuk, a posle toga percepcija sveta i filozofija. Nije sve što pišem istina, u pitanju je autofikcija, ali to je način da razrešim neke situacije kroz koje sam prolazio u detinjstvu. Povratak u sećanje za mene je odlazak u drugi svet, tome me je naučio Marsel Prust - kazao je Pedrejra.

"Košmarna sećanja jednog mesečara" objavile su izdavačke kuće "Treći trg" i "Srebrno drvo", ujedno i organizatori FLEM-a.Kritičar Uroš Kotlajić, urednik ovog izdanja, objašnjava da je u Pedrejrinom romanu reč o sećanjima, detinjstvu i jeziku. I sam autor priznaje svoju opčinjenost jezikom i u tom smislu mu je velika inspiracija bilo ispovedničko delo Svetog Avgustina.
- Duge rečenice, pune digresija, bogate asocijacijama, intenzivna mreža značenja - ovako je Kotlajić opisao Pedrejrin stil.
Žoze Ataid Amarau iz portugalske ambasade otkrio je publici KC Grad, u kom je promocija održana, da se prepoznao u marki cigareta koje Pedrejrin narator puši, u filmovima o Rambu koje pominje, kao i u seriji o Mr. Binu.
- To jeste njegova intimna priča, ali i ja sam se u mnogim segmentima prepoznao i verujem da će se to desiti i mnogim čitaocima bez obzira što nisu iz Portugalije - kazao je Amarau.
Osim Svetog Avgustina ili Prusta, Pedrejra je fasciniran i delom Ludviga Vitgenštajna, Antuneša, Selina, Pesoe i Foknera.
- Oni su na mene mnogo uticali i želeo sam svojim radom na neki način da im se zahvalim - dodao je autor. - Pisanje je proces poniznosti pred ovom mojom "mrtvom publikom", čiju veličinu pokušavam da dosegnem. Ali, naravno, ja pre svega pišem za one koji su živi i koji danas čitaju.
Knjigom je, takođe, želeo i da se "izvini sebi zbog nekih stvari koje je uradio u detinjstvu", ali i da nekim "sinkopiranim stvarima popuni rupe u sećanju". Dodao je i da su ovakve intimne ispovesti autora poput ključaonice kroz koju zavirujemo ne u neprilične situacije, već u "autora kako piše". Ali, kroz ključaonicu nikada ne vidimo sve i kada pričamo šta smo stvarno videli, mi u stvari prepričavamo svoj doživljaj.
Dejan Matić je u ime izdavača upoznao posetioce sa Pedrejrinom biografijom, koja podrazumeva i značajan pesnički opus, kao i važan prevodilački rad sa engleskog. Između ostalih, prevodio je pesme, nedavno preminule, nobelovke Luiz Glik, poeziju Jejtsa i Dilana Tomasa, što mu je, kaže, bilo najzahtevnije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVET U ŠOKU: Kao slepa osvojila zlato na Paraolimpijadi, a sad otkriveno da NORMALNO VIDI

SVET U ŠOKU: Kao slepa osvojila zlato na Paraolimpijadi, a sad otkriveno da NORMALNO VIDI