Kultura

I PROĐE TAJ DAN... Žarko Laušević (1960 - 2023) - Zvezdani dar (1)

OD zanosnog mla­dog ljubavnika, oficira, sa ru­žom, do oronulog bes­kućnika sa trubicom.

И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960 - 2023) - Звездани дар (1)

Foto V. Danilov

Od domca do srpskih generala i krunisanih glava.

Od ustaše, preko mu­slimana, do četnika.

Od sitnog krimi­nalca do sveca. I pro­svetitelja (čije reči, izrečene mimo pozori­šnih replika, do danas sijaju iz pomrčine).

Od dečka koji je obećavao, nadarenog slikara, do zvezde beo­gradskih pozorišnih scena i jugoslovenske kinematografije.

Od ponosnog, "neodo­ljivo ludog" Cetinjani­na, do harizmatičnog beogradskog glumca.

Od obožavanja sve­kolike javnosti do za­visti lokalnih podgo­ričkih mangupa.

Od glumačke ikone do ubice. Dvostrukog.

Od robijaša do iz­gnanika. Iz zemlje, iz profesije, iz života, svog, i onih naših.

Od zatvorske ćelije do "zatvora" u stanu na njujorškom Ruzvelt Aj­lendu. U sebi.

Od zidina zatvor­skih, do zidova koje je kao ilegalni imigrant u Americi molovao.

Od glamura i sjaja reflektora do mo­lerskih merdevina i četki.

Od aplauza za reči izgovorene sa scene, do prolaznika koji sa nju­jorških ulica telefonima snimaju molera na skeli kako recituje Jesenjina. Na srpskom, i na ruskom, ne i na en­gleskom.

Pa ipak, i ti su poslovično zauzeti Njujorčani na užurba­nim avenijama bivali, snažnom emocijom stranog im jezika, za­ustavljeni - odnekud odozgo. Sa skele. I iz dubina Lauševe duše. Njegovog umetničkog bića. Nisu imali iz­bora, no da stanu, i snimaju.

Baš kao što ga nije imao ni on. No da re­cituje, da govori sti­hove naizust, da stvara umetnost i deli je sa drugima. Ako već ne sa scene koja mu je suđena, onda sa te skele. Jer i ona mu je bila suđena, baš kao i zidovi. Za­tvorski, srpski, crno­gorski, američki...

Kada je, nasred svog njujorškog zatvora, jer tako je nazivao taj vo­dom omeđeni prostor, rešio da poruši one najneprobojnije zidi­ne - one unutrašnje, da istupi iz zatvora sopstvene duše, tada nam se Žarko Laušević, legendarni glumac tra­gične sudbine, otkrio i kao pisac. I baš kao i u svakoj svojoj roli, velikoj ili maloj, i u ulozi pisca pokazao se kao maestralan.

Foto arhiva Borbe

Čovek velikih daro­va - takav je Laušević. Bio. I ostao.

Jer ostavio nam je mnogo, dovoljno da ga otkrivamo još genera­cijama, kao čudesnog glumca, darovitog pi­sca, kao čoveka film­ske sudbine...

U trenutku kada je Žarko ugledao svet, na Bogojavljenje 1960. go­dine, na Cetinju, niko nije mogao slutiti ka­kva je i kolika zvezda rođena. Zvezda blista­va. Zvezda padalica. Zvezda čudesne snage, čiji su se proplamsaji probijali i kroz najgu­šću pomrčinu, da bi ponovo zablistala pu­nim sjajem. I nastavi­la da blista.

Komemoracija i ispraćaj

KOMEMORACIJA povodom smrti Žarka Lauševića biće upriliče­na u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u ponedeljak, 20. novem­bra, sa početkom u 11 časova.

Ispraćaj i kremacija slavnog glumca biće obavljeni na Novom gro­blju u Beogradu, sa početkom u 14 časova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HAOS! Karlo Anćeloti uopšte nije selektor Brazila?! Za sve kriv lažni fudbalski menadžer!

HAOS! Karlo Anćeloti uopšte nije selektor Brazila?! Za sve kriv lažni fudbalski menadžer!