Kultura

I PROĐE TAJ DAN... Žarko Laušević (1960‒2023) - Život rano prekinut (4)

DOK se iz mraka u koji smo s počet­ka tih nesrećnih devedesetih svi strmo­glavljeni, probijao tek poneki proplamsaj sve­tlosti i nade, tokom te je mračne dekade Žarko Laušević proživljavao svoj fatalni pad, žive­ći ono u šta ga je str­moglavila njegova lična kob, i bivajući tek na početku sopstvene gol­gote.

И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960‒2023) - Живот рано прекинут (4)

Foto V. Danilov

Svog ličnog puta iskupljenja, onog čija je prva stopa označena strašnom spoznajom, sažetom u dve reči pri­znanja: "Ubica sam".

Nikada, do poslednjeg dana, nije Žarko poku­šao da tu strašnu reče­nicu pokuša da ublaži, nikada ni pomislio da je moguće pobeći od či­njenice da si ubio.

Ni dok se, razotkri­vajući slabosti si­stema, odvijala prava sudska drama sa ele­mentima groteske, a on bivao - robijaš, igrao šah, razgovarao sa sli­kom voljenog Fjodora kraj uzglavlja, i pisao i pisao i pisao... Ni onda kada su se makar delovi privatne, ljubavne sla­galice posložili a nje­gova voljena Anita doka­zala da su jedno drugom suđeni, da budu zajedno i u tom zlu, i u dobru ko­je je jednom neminovno moralo doći. Ni kada je, makar po mišljenju sudija, odrobijao svoje, a on za Anitom i decom pošao preko okeana, da živi, da bivstvuje, iz­gnan iz svoje profesije. I da otkrije, a potom svetu razotkrije, veli­ki svoj talenat - pisca.

Otkako je najzad istu­pio izvan svojih unutra­šnjih zidina i otvorio svoje rukopise pred oči­ma svog njujorškog kom­šije, prijatelja, redite­lja Zorana Amara, postao je Žarko i Pisac, Amar njegov urednik, "Novo­sti" prvi veliki izda­vač - a milioni nas po­stali smo od tog trena gladni čitaoci.

Foto arhiva

I dao nam je Žarko - Pisac sve, svima koji su želeli i umeli da čuju, da osete, da prožive sa njim delove te tragič­ne, filmske životne priče. Da pokušaju da razumeju.

Da vide, i shvate ko­liko je Laušević ostao veliki, on - glumac, on - umetnik, on - dvostruki ubica, on - robijaš, on - Čovek. Koji ne traži milost niti pomišlja da je ičiju zaslužio, koji ne preklinje za oprost niti bi ga sebi dao. Uzvišen i skro­man u svojoj patnji, tih u svom bolu, beskrajno trpeljiv u kazni koju je sebi namenio, onoj pra­voj, doživotnoj.

Četiri su se knjige, Dnevnika jedne robije, jednog života, jedne pre­bogate karijere, tokom godina nanizale. Kroz njih ćemo zauvek moći da zavirimo u veličinu Žarkove duše. U deli­će tog, nepravedno rano prekinutog, života.

Dani na slobodi

TI prvi dani, nedelje van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan Arsenov stih:

"Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati..."

Tako je pisao Žarko o prvim svojim danima na slobodi - makar onoj od suda potvrđenoj. Slobodi koju, kako piše, nije želeo da meri, da je okiva i ograničava brojevima, jer "ona ne bi smela da ima konačnost, izbrojivost".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST NA DELU: Snaga solidarnosti i dobročinstva

HUMANOST NA DELU: Snaga solidarnosti i dobročinstva