OVEKOVEČIO SLOBODARSKI DUH: Srpska akademija nauka i umetnosti i Fakultet likovnih umetnosti, obeležavaju jubilej Sretena Stojanovića
U ČAST skulptorskog velikana, koji je najupečatljivije ovekovečio Njegoša i Karađorđa, akademika i profesora Sretena Stojanovića (1898-1960), Srpska akademija nauka i umetnosti i Fakultet likovnih umetnosti, zajednički obeležavaju jubilej - 125. godina od rođenja.
Foto promo
Tako će u četvrtak, u Svečanoj sali SANU, biti održana akademija, na kojoj će o njegovom životu, vajarskom opusu i spomenicima, ali i arhitektonskim intervencijama, govoriti Vera Grujić, Jasmina Čubrilo i Milan Prosen. Dok je u upravo renoviranoj Galeriji FLU, prošle nedelje, otvorena izložba njegovih dela iz fondova SANU, Muzeja savremene umetnosti, FLU, Univerziteta umetnosti i Muzeja Jugoslavije.
Postavku čine prikazi arhitektonskih remek-dela Zlokovića i Brašovana, na kojima su Stojanovićevi reljefi i arhitektonska plastika, ali i portreti velikana, poput Andrića i Milankovića, kao i skulpture, kojima je predstavljen vanredni vajarski dar. Uz to, izložene su i skice za njegove neprevaziđene monumentalne spomenike.
Foto promo
Rođen je u porodici pravoslavnih sveštenika 1898, u Prijedoru, gde je završio osnovnu školu. Srednjoškolsko obrazovanje započeo je u Tuzli, ali je zbog revolucionarnih i slobodarskih ideja, isteran iz gimnazije, da bi po izbijanju Prvog svetskog rata, kao pripadnik "Mlade Bosne", bio osuđen na višegodišnju robiju.
- To je bilo čudno vreme, kada su deca, uzvišenošću svoga duha, ponela u slavu roditelje, zbunila žandarme, prepala sudije, i teško zabrinula staru monarhiju. Maleno po obimu, ali snažno po zamahu, delo dečaka iz "Mlade Bosne", sjajna je zvezda koja preko mračnog svoda preleti, ali ostavi trag u vrelim srcima - zapisao je Sreten Stojanović, čiji je brat, lekar Mladen Stojanović (1896-1942), takođe Mladobosanac, u vreme Drugog svetskog rata stradao na Kozari, a potom proglašen za narodnog heroja.
Umeo da sluša i da čuje
U TEKSTU povodom 100-godišnjice rođenja, istoričar umetnosti Jovan Despotović, navodi i ovaj opis Stojanovića: "onako krupan i stasit, nekako prirodno usađen u ovu zemlju, sa prijatnim basom i otvorenim pogledom, bio je priroda koja je privlačila ljude svojom sigurnošću, neuništivim optimizmom i zdravim narodskim humorom; on je bio nežan prema porodici, blag prema prijateljima, umeo je da sluša i da čuje, da se prilagodi, da popusti, da prećuti, da uvek dobro zaštiti svoje interese, ali i da grmne na one koji mu smetaju u poslovima, da lupi šakom kad je trebalo, da saspe u lice sve što je mislio. Takav kakav je bio, uz to veseo, dobar pevač, pun priča i dosetki, bistar i promoćuran, ponekad David Štrbac, on je imao sve što je potrebno za život među ljudima i sa ljudima".
Likovno obrazovanje Stojanović je sticao na bečkoj Akademiji, gde je radio pod uticajem profesora Franca Celeznija i Stanislava Romana Levandovskog, da bi posle Prvog svetskog rata studirao u Parizu, kod čuvenog Antoana Burdela. U Beogradu dolazi 1922. i priključuje se umetnicima naprednih shvatanja, okupljenim oko grupe "Oblik".
Zajedno sa Ristom Stijovićem, Tomom Rosandićem i Petrom Palavičinijem postavlja temelje savremene srpske skulpture. Radove predstavlja kolektivno i samostalno, a piše i likovnu kritiku. Izlagao je u Parizu, Londonu, Barseloni, Rimu, Pragu, Moskvi i Veneciji. Profesorsku karijeru započinje na Višoj pedagoškoj školi i nastavio na Akademiji likovnih umetnosti.
Foto promo
Pored intenzivnog umetničkog rada i posle Drugog svetskog rata, Stojanović ostaje društveno aktivan: postaje predsednik Narodnog fronta Beograda, sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, predsednik Udruženja likovnih umetnika Srbije, rektor Akademije umetnosti, urednik časopisa "Umetnost" i pokretač "Prosvetine" edicije "Slikari i vajari", u okviru koje je objavljeno dvadesetak monografija srpskih umetnika.
U SANU je za vanrednog člana primljen 1950. a za redovnog 1959. Preminuo je godinu dana potom, u Beogradu, ostavljajući jedan od najvrednijih skulptorskih opusa u srpskoj umetnosti 20. veka.
Preporučujemo
"GARDEROBER" NA SCENI "LjUBA TADIĆ": Komad Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija u JPD
05. 03. 2026. u 17:24
MOĆNE I TAJNOVITE ŽIVOTINjE: Dela vajara Marka Veselinovića u galeriji "Singidunum"
05. 03. 2026. u 17:20
POTRAGA ZA SMISLOM DOBRA I ZLA: Slike Ivane Marković u Blok galeriji
05. 03. 2026. u 17:16
POSLE DVE DECENIJE OBNOVE I IZGRADNjE: Otvoreno Narodno pozorište u Subotici
05. 03. 2026. u 16:43
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ZELENSKI PRETI DA ĆE UBITI ORBANA? "Daćemo adresu tog čoveka našim oružanim snagama"
VLADIMIR Zelenski otvoreno je zapretio mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, prenela je agencija Ukrinform.
05. 03. 2026. u 16:14
SKANDAL U SRBIJI Poznati pevač u nacističkoj uniformi vređa Jevreje! "Šta misliš o Izraelu" (FOTO)
"MOŽDA sam malo preterao..."
05. 03. 2026. u 17:25 >> 17:27
PRESEDAN Amerikanci ušli u Iran: "Do Teherana - što je brže moguće!" (FOTO)
"TAKOĐE ne znamo kako će izgledati situacija na putu ka Teheranu, koliko će kontrolnih punktova biti i naravno znamo da se istovremeno vode masovne borbene operacije."
05. 03. 2026. u 19:11 >> 20:03
KOPNENA INVAZIJA SAD NA IRAN? "Čekamo vas Ameri - biće to velika katastrofa za vas! Ne tražimo primirje niti smo ikad"
"NISMO tražili prekid vatre, čak ni prošlog puta. Onda je Izrael tražio prekid vatre. Tražili su bezuslovni prekid vatre nakon 12 dana našeg otpora njihovoj agresiji!"
05. 03. 2026. u 21:07
NAKON ŠTO JE OPERISANA Ilić: "Žao mi je Zorice, neću Kemišu da stajem na muku - neka pregura, jak je on"
"NEĆU Kemišu da stajem na muku, ako je to već sve tako pustiću ga, neka on to pregura jak je."
05. 03. 2026. u 21:51
IRAN POGODIO KULU U DUBAIJU (VIDEO)
IRANSKI dron ili raketa pogodili su kulu u Dubaiju, tvrdi Kuds.
05. 03. 2026. u 21:10
ŠOK ISTRAGA AMERIKANACA: Evo ko je gađao iransku školu u kojoj su poginule devojčice
AMERIČKI vojni istražitelji veruju da je verovatno da su američke snage odgovorne za napad na iransku školu za devojčice u kojem je u subotu poginulo više desetina dece, ali još nisu doneli konačan zaključak niti su završili istragu, rekli su za Rojters dvojica američkih zvaničnika.
06. 03. 2026. u 08:23
NAPADNUTA NAJVEĆA AMERIČKA BAZA NA BLISKOM ISTOKU: Iran pogodio hotel u Bahreinu, Izrael bombardovao Bejrut
SEDMI dan rata, Bliski istok je u plamenu nakon novih vazdušnih napada.
06. 03. 2026. u 06:37 >> 07:11
PLANETA U STRAHU: Spisak 11 najsigurnijih zemalja u slučaju Trećeg svetskog rata
NAKON što su američko-izraelski napadi na Iran doveli do odmazde širom Bliskog istoka, rastu strahovi od eskalacije koja bi mogla da preraste u treći svetski rat. Tu su još i aktualni rat između Ukrajine i Rusije, sukobi u pojasu Gaze, kao i stalna pretnja kineske invazije na Tajvan.
03. 03. 2026. u 20:21
Najnovije iz rubrike
"GARDEROBER" NA SCENI "LJUBA TADIĆ": Komad Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija u JPD
ČUVENI komad "Garderober" Ronalda Harvuda, u kome su pre tri decenije, u režiji Dejana Mijača, briljirali Ljuba Tadić i Petar Kralj, vraća se na veliku scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta (koja sada nosi Tadićevo ime), i to u režiji Paola Mađelija.
05. 03. 2026. u 17:24
MOĆNE I TAJNOVITE ŽIVOTINJE: Dela vajara Marka Veselinovića u galeriji "Singidunum"
VEĆ godinama umetnika Marka Veselinovića najviše intrigiraju životinje- bik, divokoza, jednorog, ptica, mamut, nosorog, konj, kornjača, pa ne čudi što su skulpture, koje će biti izložene na njegovoj izložbi u Galeriji "Singidunum" insporisane upravo ovim stvorenjima.
05. 03. 2026. u 17:20
POTRAGA ZA SMISLOM DOBRA I ZLA: Slike Ivane Marković u Blok galeriji
IZLOŽBA slika Ivane Marković, koja će biti otvorena u petak, 6.marta u 19 časova, u novobeogradskoj Blok galeriji nosi naziv "Raj je veoma kratak i samo postaje gore".
05. 03. 2026. u 17:16
POSLE DVE DECENIJE OBNOVE I IZGRADNJE: Otvoreno Narodno pozorište u Subotici
NARODNO pozorište u Subotici, najveće i jedno od najznačajnijih zdanja te vrste u regionu otvoreno je danas, posle skoro dve decenije trajanja radova na rekonstrukciji i izgradnji objekta. Pozorište je svečano otvorila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković zajedno sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem i gradonačelnikom Stevanom Bakićem.
05. 03. 2026. u 16:43
ATELJE 212 POČINJE RAD NA NOVOJ PREDSTAVI - „KORPORATIVNA BAJKA“
U ATELjEU 212 danas su počele probe nove predstave „Korporativna bajka“, Veljka Mićunovića i Slobodana Obradovića u režiji Veljka Mićunovića.
05. 03. 2026. u 13:34
Komentari (0)