Kultura

NA DANAŠNJI DAN UMRO MILOŠ CRNJANSKI: Četrdeset šest godina od odlaska jednog od najvećih srpskih pisaca

Novosti online

30. 11. 2023. u 16:59

Na današnji dan, 30. novembra 1977. godine, umro je jedan od najvećih srpskih pisaca - Miloš Crnjanski. Bio je književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.

НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Четрдесет шест година од одласка једног од највећих српских писаца

Crnjanski je rođen u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik, koji je zbog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike „prognan” iz Banata, iz Ilandže u Čongrad, koji je bio neka vrsta „tadašnjeg činovničkog Sibira”. Majka Marina Vujić bila je rodom iz Pančeva. Crnjanski su stara sveštenička porodica u Ilandži, čije se parohovanje završava sa pop Jovanom, sinom pop Dimitrija, a pre toga su njegovi preci živeli u Srpskom Itebeju, preko puta crkve, gde se i danas nalaze tri kuće Crnjanskih.

Odrastao je u Temišvaru, a u leto 1912. odlazi u Opatiju i upisuje se u riječku eksportnu akademiju. Igrao je fudbal u klubu "Viktorija" na Sušaku. Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču, koje nikada nije završio.

Prvu pesmu „Sudba” Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub”, 1908. godine. Godine 1912. u sarajevskoj „Bosanskoj vili” štampana je njegova pesma „U početku beše sjaj”, poslata iz Bečkereka.

U Bečkereku (današnjem zrenjaninu) je i mobilisan, na početku Prvog svetskog rata i poslat na galicijski front, gde je ubrzo ranjen kao redov austrougarske carske i kraljevske 29. regimente. Veći deo vremena od 1915. Crnjanski provodi u ratnoj bolnici u Beču.

Godine 1916, radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon. U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, a već naredne u Beogradu književnost i uređuje list „Dan”.

U jugoslovenskoj prestonici upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom se 1921. venčava. Vida je bila kćerka nekadašnjeg ministra prosvete Dobrosava Ružića. Godine 1922. postaje nastavnik u pančevačkoj gimnaziji i diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu. To mu omogućava da od 1923. do 1931. godine bude profesor je Četvrte beogradske gimnazije.

Saradnik je „Politike”. Istovremeno, izdaje „Antologiju kineske lirike“ i novinar je u listu „Vreme“. U „Srpskom književnom glasniku” 1927. izlaze prvi nastavci njegovog romana „Seobe”.

Između 1928. i 1929. bio je ataše za kulturu pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a 1930 za roman „Seobe” dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava iz Španije. Između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Španskog građanskog rata, kao dopisnik "Vremena" izveštava iz Frankovog štaba.

Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i, preko Madrida i Lisabona, u avgustu 1941. odlazi u London, gde je proveo Drugi svetski rat i uzeo britansko državljanstvo.

Radi različite poslove. Knjigovođa je obućarske radnje "Helstern" na Bond stritu i raznosi knjige firme "Hačards" na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću "Herods". Ovo će iskoristiti za okosnicu "Romana o Londonu". Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Postaje i član međunarodnog PEN-kluba, koji mu obezbeđuje da se na mašini otkucaju njegovi romani.

Zanimljivo je da tokom života u emigraciji nikada nije javno negativno govorio o komunističkom režimu ili novoformiranom državnom uređenju u Jugoslaviji, jer je smatrao da izdaja otadžbine predstavlja najveći greh i najveću sramotu.

U Jugoslaviju se vratio 1965. godine u društvu sa jugoslovenskim ambasadorom u Londonu, Srđom Pricom.

Preminuo je 30. novembra 1977. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Osim "Seoba" i "Romana o Londonu", pamtimo ga i po "Lirici Itake", "Lamentu nad Beogradom", "Stražilovu", "Dnevniku o Čarnojeviću", "Embahadama"...

Prema želji iz testamenta Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu Miloša Crnjanskog.

Preporučujemo

CRNJANSKI JE POVEZAO NACIONALNO I SVETSKO: Dan na sajmu obeležio razgovor o jednom od najvećih srpskih pisaca

Kultura

0 0

CRNjANSKI JE POVEZAO NACIONALNO I SVETSKO: Dan na sajmu obeležio razgovor o jednom od najvećih srpskih pisaca

27. 10. 2023. u 07:28

ZAŠTO ČITATI CRNJANSKOG? Književno veče u NB Stefan Prvovenčani u Kraljevu

Kultura

0 3

ZAŠTO ČITATI CRNjANSKOG? Književno veče u NB "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu

25. 05. 2023. u 10:35

FIJAKERIJADA U ILANDŽI: U selu Miloša Crnjanskog obeležavaju letnjeg Svetog Nikolu

Srbija

0 5

FIJAKERIJADA U ILANDžI: U selu Miloša Crnjanskog obeležavaju letnjeg Svetog Nikolu

12. 05. 2023. u 13:36

KULTURNI CENTAR VOJVODINE MILOŠ CRNJANSKI: U fokusu Rastko i Miloš

Kultura

0 1

KULTURNI CENTAR VOJVODINE "MILOŠ CRNjANSKI": U fokusu Rastko i Miloš

19. 04. 2023. u 15:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 16

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

HRAM VELIKANA KULTURNE ISTORIJE: Narodno pozorište u Beogradu proslavilo 156.rođendan

Kultura

0 0

HRAM VELIKANA KULTURNE ISTORIJE: Narodno pozorište u Beogradu proslavilo 156.rođendan

DAN Narodnog pozorišta, 22.novembar, tradicionalno je protekao u slavljeničkoj atmosferi: u 156.sezonu nacionalni teatar ušao je dodelom brojnih priznanja. Kao i svake godine, najsvečaniji trenutak bio je uručenje godišnje nagrade "Raša Plaović", koja je ovog puta pripala glumcu Radovanu Vujoviću.

22. 11. 2024. u 17:36

ČETRNAESTI ČELO FEST OD 23. DO 30. NOVEMBRA: Zvuk čela na Kolarcu, u sali Filharmonije i u muzejima

Kultura

0 0

ČETRNAESTI ČELO FEST OD 23. DO 30. NOVEMBRA: Zvuk čela na Kolarcu, u sali Filharmonije i u muzejima

ČETRNAESTI Čelo fest 23. novembra na Kolarcu svečano otvara nastup Simfonijskog orkestra RTS pod upravom dirigenta Aleksandra Kojića, uz trio solista koji čine slavni violinista Roman Simović, violončelista Dragan Đorđević i pijanista Dino Imeri, a pored Trostrukog koncerta Ludviga Van Betovena, na programu je i popularna Simfonija br. 9 "Iz Novog sveta" Antonjina Dvoržaka.

22. 11. 2024. u 16:46

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA NOVOSTI: Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

TV Novosti

0 0

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

VELIKI sam ljubitelj jugoslovenske i srpske kinematografije, tako da mi je bilo zaista zadovoljstvo da učestvujem u ovakvom projektu. Ovo je bio moj prvi dodir sa filmom i sa serijom, jer sam obično samo gledalac, ali mislim da smo jako dobro to uradili. Na prvom mestu, moram da pomenem Nemanju Ćeranića koji je reditelj ovog ostvarenja, Miloša Radunovića koji je dao veliki doprinos i Stefana Boškovića koji je napisao scenario verodostojan onome što su ispričali Džejevi prijatelji.

22. 11. 2024. u 12:05

PRIČE LJUBLJANSKIH ČEFURJA PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa Booking Balkan

Kultura

0 0

PRIČE LJUBLJANSKIH "ČEFURJA" PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa "Booking Balkan"

U okviru programa Booking Balkan, gosti Kulturnog centra "Grad" u Beogradu, u nedelju 24. novembra, biće poznati slovenački pisac i reditelj Goran Vojnović, kao i pisac i kreativni direktor Slavoljub Stanković.

22. 11. 2024. u 10:12