VRATILI SMO SERIJE I FILMOVE U MODU Aleksandra Martinović, direktorka Direkcije za multimediju "Telekoma Srbija"

PRE pet godina tržište srpske kinematografije je ponovo oživelo. Tada je srpski telekomunikacioni gigant "Telekom Srbija" odlučio da u svoj portfolio uvrsti proizvodnju sadržaja, i to je bila prelomna tačka kako za ponovno rađanje srpske kinematografije, tako i za davanje novog impulsa "Telekomu Srbija" da se transformiše i uvrsti među moderne i uspešne telko kompanije u Evropi i svetu.

Foto N. Skenderija

Ovom porukom direktorka Direkcije za multimediju "Telekoma Srbija", Aleksandra Martinović, započinje priču o procvatu srpske kinematografije i ključnoj ulozi ove kompanije u tom procesu.

Činjenica je da je srpska kinematografija pre pet godina bila ugašena i bez perspektive. Činjenica je i da ju je "Telekom Srbija" oživeo i da živi zlatno doba. Kako se do toga došlo za tako kratak period?

- Reč je o vizionarskom potezu našeg generalnog direktora Vladimira Lučića, koji je pre pet godina shvatio da jednim potezom može da transformiše i unapredi dve industrije. Sa jedne strane telekomunikacioni biznis, a sa druge strane kreativnu industriju. Tako je na obostranu korist nastalo novo partnerstvo. "Telekom" je svojim korisnicima već pružao usluge interneta i televizije i sledeći korak je bio da im pruži i najkvalitetniji sadržaj. U tome ne samo da smo uspeli na domaćem tržištu, već smo uspeli i da otvorimo Srbiju ka svetu, ali i svet ka Srbiji. Danas se naše serije gledaju na pet kontinenata, a naša kompanija sarađuje sa najvećim svetskim produkcijama.

Na stolu vam je knjiga "Ožiljak", nećete više morati da zamišljate kako će izgledati likovi nego ćete moći da svedočite o nastanku novog umetničkog dela.

- Upravo je "Ožiljak" (Scar) prva koprodukcija "Telekoma Srbija", Amazon prajm videa i jedne od najvećih španskih medijskih kuća TV Espanja. Serija od osam epizoda, čiji autori su tvorci čuvene "Netfliksove" serije "Kuća od papira" (La casa de papel), snima se u Španiji, ali i u Srbiji. Ovo, naravno, nije jedini projekat koji se "krčka" u kuhinji "Telekoma". U proteklih pet godina neki od njih stigli su od Brazila, preko Indije čak do Australije. "Telekom Srbija" je vratio serije i filmove u modu. I ne samo to. Pokrenuli smo to da je sada zanimljivo gledati nove domaće serije na televizijskom ekranu, da pričamo o tome, da bindžujemo domaći, a ne samo inostrani sadržaj. Naši ljudi se vezuju za našu emociju, kulturu, humor, prošlost... Dobri su blokbasteri, ali ne možete da se sa time identifikujete kao što možete sa našim jezikom, tradicijom, lokacijama... Zbog toga je, između ostalog, proizvodnja domaćih sadržaja neverovatno važna jer postoji potreba za tim.

Koliko je tog sadržaja, odnosno serija i filmova, napravljeno do sada u vašoj produkciji?

- Poslednjih pet godina "Telekom Srbija" je producirao više od stotinu serija, filmova i dokumentarnih serijala. Ono na čemu insistiramo je diversifikacija žanrova, pa imamo sve, od drama do trilera, preko romantičnih komedija. Na taj način želimo da zadovoljimo ukus svakog našeg korisnika i potencijalnog gledaoca. Pošto imamo 1,9 miliona korisnika, cilj je da produciramo sadržaj koji može da zadovolji njihove afinitete.

Foto Art Vista promo

Kakav su uspeh u svetu postigli vaši dosadašnji projekti?

- "Zlatni dečko" je na "Amazonu" za nemačko govorno područje, HBO Maksu su prodate tri naše serije, a "Državni službenik" je na "Dizni plus Indija". Da ne govorim o tome koliko su naše serije prodate ne samo zemljama u regionu, nego televizijskim stanicama u svetu. Saradnja sa "Amazon prajmom" i HBO Maksom otvara dodatnu mogućnost jer oni sada znaju da imamo katalog od 100 naslova, a 60 od njih je potpuno spremno za internacionalnu distribuciju. Za gradnju tog kataloga je bilo potrebno pet godina predanog rada, a do sada smo sarađivali sa više od 30 producentskih kuća. Svima je data šansa, i iskusnim i onima koji nisu, ali su imali fantastične ideje, a da ne govorim o glumcima i mlađim i starijim i onima iz regiona.

Upustili ste se i u prvu koprodukciju sa inostranim platformama i tv kućama. Kako izgleda stvaranje serije "Ožiljak"?

- Internacionalizacija, odnosno pravljenje inostranih koprodukcija je važan korak u našem strateškom razvoju. I prvi u nizu je serija Skar, odnosno "Ožiljak". Na taj način otvaramo potpuno nova vrata sveta ka Srbiji i Srbije ka svetu jer će naši kreativci i glumci dodatno moći da predstave, ne samo u Srbiji i regionu, već u celom svetu svoje talente, veštine i znanja. Naših četvoro glumaca - Milena Radulović, Mladen Sovilj, Goran Šuljik i Stefan Kapičić - igraju u tom projektu i to je u pregovorima za nas bio neophodan uslov. Deo serije se snima u Španiji, u Bilbau, i biće na španskom jeziku, a inostrani koproducenti će doći krajem decembra da snimaju scene u Srbiji. Bili smo angažovani u kastingu i insistirali smo da se u seriji čuje srpski jezik i da se vide scene iz Beograda.

Foto Promo

Logično je da podržavate domaće ideje i autentičan sadržaj, ali kada zbog toga dođu nepovoljne reakcije nekih interesnih grupa, kako reagujete?

- Reagujemo tako što odgovaramo činjenicama. "Heroji Halijarda" je projekt koji se bazira na istorijskim činjenicama. To je istorijski događaj koji slavi i Amerika i Srbija. Kada su u pitanju umetnost i saradnja u njoj, uvek smo otvoreni, a dokaz tome je da su mnogi glumci iz regiona glumili u serijama i filmovima u "Telekomovoj" produkciji. Ono što nas motiviše i definiše je da kroz umetnički, kreativni sadržaj povezujemo region, a nikako da ga delimo.

Imate više od sto naslova, što je zaista impozantno. Da li ste tim brojkama zadovoljni, pa zato smanjen obim onoga što trenutno radite?

- Nikada se nismo vodili kvantitetom već uvek kvalitetom, a takav slučaj će biti i u narednoj godini. Ono što nama sada olakšava je da imamo sadržaj sa kojim u svakom momentu možemo da izađemo pred potencijalne distributere. Sada se fokusiramo na to koji ćemo sadržaj birati i na koji način ćemo ga plasirati. Jednostavno, imamo više iskustva da se dodatno bavimo kvalitetom i dobrim pozicioniranjem onog što smo izabrali i producirali. Važno je istaći da procesu proizvodnje sadržaja veliki doprinos daju i finansijske olakšice Vlade Srbije, zbog kojih se domaće i inostrane produkcije dodatno motivišu da našu zemlju prepoznaju kao sjajnu destinaciju za produkciju igranog sadržaja.

Da li to znači da će u 2024. biti manje serija ili ne?

- Nismo zacrtali da ćemo u ovoj godini imati 25, a u narednoj 28 naslova. Želimo da kreativce, producente i našu industriju uverimo da smo adresa na koju mogu uvek da dođu sa kvalitetnim scenarijima i projektima. Naš cilj je da se oni osećaju sigurno, jer sada postoji partner na tržištu koji je u stanju da odgovori na njihove kreativne ideje koje može da realizuje i pretvori u stvarnost. Nismo dozvolili da neke ideje propadnu, na primer "Volja sinovljeva". To je projekt od kojeg dosta očekujemo jer je vrlo specifičan, autentičan i drugačiji, prvi postapokaliptični srpski film i serija. Dakle, radili smo prvu krimi-dramu, prvi horor i uvek se trudimo da radimo nešto prvi put. Spremni smo da rizikujemo, pa čak i da nekad ne uspemo. Ali, ono na što nikada nismo spremni, to je da budemo inertni i da budemo lenji.

Iskorak i u crtane filmove

NAŠA sagovornica ističe da je serijal "Srpski junaci srednjeg veka" edukativan sadržaj koji pokazuje svojoj kćerki jer tako upija informacije i našu prošlost na vizualno lep i prijemčiv način. Na pitanje šta bi još deca mogla da gledaju iz "Telekomove" produkcije odgovara:

- Jedna od ideja i planova je da se potencijalno otvori još jedan poseban kanal, a tu su crtani filmovi. Sve do sada smo radili vrlo studiozno i posvećeno, a to je za nas dodatni izazov jer najveća odgovornost koja može da postoji je prilikom kreiranja crtanog sadržaja. U potencijalnim smo pregovorima s najpoznatijim svetskim igračima što se toga tiče. Možda će se desiti nešto i na tu temu, ali otom potom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije