CRTEŽ KOJI SVEDOČI O PROLAZNOSTI. Radovi akademika i profesorke Milice Stevanović u popularnom projektu Centra zas grafiku FLU

M. Kralj

18. 12. 2023. u 15:24

FINALE godine u kojoj joj je pripala nagrada za životno delo ULUS-a, kao i ona povodom 120 godina Muzeja grada Beogarda, donelo je još jedno priznanje akademiku i profesorki Milici Stevanović: Centar za grafiku, njenog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu obeležiće četvrt veka od pokretanja ekskluzivne i popularne edicije "Kalendar", izdanjem koje će biti posvećeno njenim delima.

ЦРТЕЖ КОЈИ СВЕДОЧИ О ПРОЛАЗНОСТИ. Радови академика и професорке Милице Стевановић у популарном пројекту Центра зас графику ФЛУ

Foto Centar zua grafiku FLU

Istovremeno, promociju kalendara za 2024. godinu, pod istim nazivom "Pogled na Žarkovo" pratiće i otvaranje izložbe, u četvrtak u 19 časova, sa njenim radovima iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd, Galerije "Arte", kao i dve privatne kolekcije. Sama grafika "Pogled na Žarkovo" nastala je na osnovu originalnog crteža Milice Stevanović iz 1968. godine, koju su majstori štampe, umetnice Tamara Pajković i Marija Anđelković u saradnji sa grafičkim dizajnerom Ivanom Krgovićem, izvele kao grafiku u kombinovanoj tehnici sitoštampe i litografije, u tiražu od 75 potpisanih originalnih primeraka.

- Kao i većina slika, objekata i crteža Milice Stevanović i ovaj iz 1968. je nastao kao neposredan odnos autora sa okolinom i prostorom. Kako nas je kao studente podučavala, tih osamdesetih godina dvadesetog veka, prostor ne čini zasebnu celinu od objekata koji ga nastanjuju, već su svi deo jedinstvenog vizuelnog polja - ističe, između ostalog, profesor Milivoj Miško Pavlović, rukovodilac Centra za grafiku FLU.

Foto Centar zua grafiku FLU

Pogled prema Žarkovu

Posle pedesetak i više godina, pogled na Žarkovo iz Miličine bašte nije isti, primećuje profesor Pavlović i dodaje:

- U međuvremenu, bazen na Košutnjaku se izgradio, livade su nestale pod nadirućom urbanizacijom, dojučerašnje selo je postalo deo metropole. Ostala je večna istina obnavljanja i promene, trajno zabeležena crtežom koja svedoči o prolaznosti.

Sve generacije umetnika

PROJEKAT "Kalendara" Centra za grafiku i vizuelna istraživanja, pokrenut je 1999. godine na inicijativu tadašnjeg rukovodioca profesora Nebojše Radojeva i kustoskinje Ljiljane Tašić. Prvi kalendar za 2000. godinu izveden je u saradnji sa profesorkom Marijom Dragojlović. Do sada su se na "Kalendaru", našla dela umetnika različitih generacija - Bojana Bema, Srđana Đileta Markovića, Bore Iljovskog, Miodraga Rogića, Dušana Otaševića, Predraga Neškovića, Zorana Naskovskog, Vladimira Perića, Ivana Šuletića, Dobrivoja Bate Krgovića, Vladimira Nikolića i Nemanje Nikolića, Marka Stojanovića, Nikole Velickog, Vladimira Veljaševića, Nine Ivanović, ...

U svom bogatom likovnom i pedagoškom radu, Stevanovićeva, koja je redovni član SANU od 2018. a dopisni od 2009, bavila se pisanjem teorijskih tekstova koji se odnose na probleme umetničkog obrazovanja, opažanja, procese stvaranja, relacije umetnost-društvo, probleme urbanističkog, odnosno ambijentalnog oblikovanja, i naravno prostora...

- U tekstu "Poimanje prostora" (2015), navela sam jedan mogući model prostora: on se, naravno, ne može svesti na kocku u koju su upakovane linije koje streme ka nedogledu; upotrebljiviji model danas bio bi nalik na telo amebe (koja u sebe "guta" i tu kocku), telo koje reaguje na svaki dodir, nadražaj ili impuls koji ga pokreće i menja njegovu konfiguraciju - ističe profesorka Stevanović. - A takva gibanja unutar tela vidnog polja proizvodi posmatrač, kretanjem svoga pogleda, sa svoje početne pozicije - i fizičke i mentalne - u odnosu na posmatrano koje ga okružuje, pozicije koja se i sama donekle menja pod uticajem prikupljanih novih podataka o posmatranom.

Foto Centar zua grafiku FLU

Časovnik na podu, kolekcija MSUB

Prema njenom mišljenju, aktuelno i veoma učestalo razmatranje "kraja kapitalizma", posebno kroz umetnost, kao i razmatranje problema koji nastaju u društvu i pokušaji njihovog rešavanja, a bez istrajnog, beskompromisnog, sistemskog "formalističkog" istraživanja i revidiranja slike o prirodi, neefikasno je, a stoga zaključuje:

- Tek sistematsko (sistemsko!) bavljenje prirodom ukazivalo bi na nastajanje novog opšteg sistema vrednosti, na određene puteve napretka u određenom društvu, puteve koji pripadaju orijentaciji koja je "prirodnjačka", ne dogmatska. To je način na koji bi umetnost - ne ilustrativno, deklarativno, nego delatno, najdirektnije i najplodotvornije izražavala i podsticala moguće konstruktivne socijalne preobražaje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

CEO SVET SE SPREMA ZA LUDNICU U AMERICI: Kladi se na izbore i naplati svoje poznavanje politike