CRTEŽ KOJI SVEDOČI O PROLAZNOSTI. Radovi akademika i profesorke Milice Stevanović u popularnom projektu Centra zas grafiku FLU
FINALE godine u kojoj joj je pripala nagrada za životno delo ULUS-a, kao i ona povodom 120 godina Muzeja grada Beogarda, donelo je još jedno priznanje akademiku i profesorki Milici Stevanović: Centar za grafiku, njenog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu obeležiće četvrt veka od pokretanja ekskluzivne i popularne edicije "Kalendar", izdanjem koje će biti posvećeno njenim delima.
Istovremeno, promociju kalendara za 2024. godinu, pod istim nazivom "Pogled na Žarkovo" pratiće i otvaranje izložbe, u četvrtak u 19 časova, sa njenim radovima iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd, Galerije "Arte", kao i dve privatne kolekcije. Sama grafika "Pogled na Žarkovo" nastala je na osnovu originalnog crteža Milice Stevanović iz 1968. godine, koju su majstori štampe, umetnice Tamara Pajković i Marija Anđelković u saradnji sa grafičkim dizajnerom Ivanom Krgovićem, izvele kao grafiku u kombinovanoj tehnici sitoštampe i litografije, u tiražu od 75 potpisanih originalnih primeraka.
- Kao i većina slika, objekata i crteža Milice Stevanović i ovaj iz 1968. je nastao kao neposredan odnos autora sa okolinom i prostorom. Kako nas je kao studente podučavala, tih osamdesetih godina dvadesetog veka, prostor ne čini zasebnu celinu od objekata koji ga nastanjuju, već su svi deo jedinstvenog vizuelnog polja - ističe, između ostalog, profesor Milivoj Miško Pavlović, rukovodilac Centra za grafiku FLU.
Posle pedesetak i više godina, pogled na Žarkovo iz Miličine bašte nije isti, primećuje profesor Pavlović i dodaje:
- U međuvremenu, bazen na Košutnjaku se izgradio, livade su nestale pod nadirućom urbanizacijom, dojučerašnje selo je postalo deo metropole. Ostala je večna istina obnavljanja i promene, trajno zabeležena crtežom koja svedoči o prolaznosti.
Sve generacije umetnika
PROJEKAT "Kalendara" Centra za grafiku i vizuelna istraživanja, pokrenut je 1999. godine na inicijativu tadašnjeg rukovodioca profesora Nebojše Radojeva i kustoskinje Ljiljane Tašić. Prvi kalendar za 2000. godinu izveden je u saradnji sa profesorkom Marijom Dragojlović. Do sada su se na "Kalendaru", našla dela umetnika različitih generacija - Bojana Bema, Srđana Đileta Markovića, Bore Iljovskog, Miodraga Rogića, Dušana Otaševića, Predraga Neškovića, Zorana Naskovskog, Vladimira Perića, Ivana Šuletića, Dobrivoja Bate Krgovića, Vladimira Nikolića i Nemanje Nikolića, Marka Stojanovića, Nikole Velickog, Vladimira Veljaševića, Nine Ivanović, ...
U svom bogatom likovnom i pedagoškom radu, Stevanovićeva, koja je redovni član SANU od 2018. a dopisni od 2009, bavila se pisanjem teorijskih tekstova koji se odnose na probleme umetničkog obrazovanja, opažanja, procese stvaranja, relacije umetnost-društvo, probleme urbanističkog, odnosno ambijentalnog oblikovanja, i naravno prostora...
- U tekstu "Poimanje prostora" (2015), navela sam jedan mogući model prostora: on se, naravno, ne može svesti na kocku u koju su upakovane linije koje streme ka nedogledu; upotrebljiviji model danas bio bi nalik na telo amebe (koja u sebe "guta" i tu kocku), telo koje reaguje na svaki dodir, nadražaj ili impuls koji ga pokreće i menja njegovu konfiguraciju - ističe profesorka Stevanović. - A takva gibanja unutar tela vidnog polja proizvodi posmatrač, kretanjem svoga pogleda, sa svoje početne pozicije - i fizičke i mentalne - u odnosu na posmatrano koje ga okružuje, pozicije koja se i sama donekle menja pod uticajem prikupljanih novih podataka o posmatranom.
Prema njenom mišljenju, aktuelno i veoma učestalo razmatranje "kraja kapitalizma", posebno kroz umetnost, kao i razmatranje problema koji nastaju u društvu i pokušaji njihovog rešavanja, a bez istrajnog, beskompromisnog, sistemskog "formalističkog" istraživanja i revidiranja slike o prirodi, neefikasno je, a stoga zaključuje:
- Tek sistematsko (sistemsko!) bavljenje prirodom ukazivalo bi na nastajanje novog opšteg sistema vrednosti, na određene puteve napretka u određenom društvu, puteve koji pripadaju orijentaciji koja je "prirodnjačka", ne dogmatska. To je način na koji bi umetnost - ne ilustrativno, deklarativno, nego delatno, najdirektnije i najplodotvornije izražavala i podsticala moguće konstruktivne socijalne preobražaje.
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (0)