ŽIVOTNI PUT I SVETSKI SJAJ POMORIŠCA: Galerija Matice srpske izložbom i monografijom oživela sećanje na velikog umetnika

PREDSTAVLjANjEM monografije posvećene slikaru Vasi Pomorišcu, večeras u 19 sati, Galerija Matice srpske u Novom Sadu zaokružiće proslavu svog jubileja 175 godina trajanja, a još samo dva dana potom biće otvorena izložba 140 Pomoriščevih dela, koja je od oktobra prošle godine do danas privukla ogroman broj poštovalaca.

"Parisov sud", Foto Galerija Matice srpske

Monografska studija "Vasa Pomorišac. Slikar modernosti i kontinuiteta" istoričarke umetnosti dr Ane Ereš, ujedno je i prva sveobuhvatna publikacija posvećena ovom autoru (Modoš, 1893 - Beograd, 1961), poslednjem, jedanaestom, stipendisti Matice srpske i jedinom srpskom slikaru prve polovine prošlog veka, školovanom dvadesetih godina u Londonu na Kraljevskoj akademiji St. Martin's School of Art.

Upravo uticaj britanskog perioda na njegovo stvaralaštvo u međuratnom periodu, kao i odnos prema tradiciji sopstvenog, ali i drugih naroda, bili su u fokusu dr Ane Ereš.

- Posebnu pažnju posvetila sam njegovim portretima i autoportretima, slikanju na staklu i žanru istorijskog slikarstva, a sve to kroz priču o njegovom zanimljivom životnom putu - kaže, za "Novosti", autorka monografije.

"Banović Strahinja", Foto Galerija Matice srpske

Ovim izdanjem kao i izložbom, priređenom u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i porodicom Pomorišac, naglašava upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski, stvaralaštvo Vase Pomorišca, umetnika visokih vrednosti i dometa dostojnih evropskog priznanja, sada je postalo dostupnije i poznatije javnosti.

- Novi pogled dr Ane Ereš kroz otvoreniji pristup u tumačenju i razumevanju bogatstva Pomoriščevih tematskih i likovnih opredeljenja učinio je ovog umetnika bližim i jasnijim savremenom trenutku, ali i za neka buduća vremena - smatra upravnica Galerije.

Reč je o slikaru čija se dela čuvaju u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu. Za svoj rad Pomorišac je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika.

Bio je i univerzitetski profesor Likovne akademije i Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, a bavio se i likovnom kritikom. Njegov umetnički put, od rodnog Modoša (danas naselje Jaša Tomić u srednjobanatskoj opštini Sečanj), odvijao se preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza.

U Parizu je proveo četiri naredne godine, pa se vratio u Beograd da bi predavao u Kraljevskoj umetničkoj školi. Godine 1942. postao je profesor Akademije likovnih umetnosti, da bi 1950. predavao i u beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti.
Slikao je raznovrsno - od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u freskoslikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige.

Foto Galerija Matice srpske

Sve to nailazilo je na veoma pozitivan odjek kod stručne kritike, kao i njegovih kolega.

Bio je i veoma cenjen portretista. Njegov stilski razvoj se kretao od umerenog konstruktivizma, preko neoklasicizma do hladnog, monohromnog kolorizma. Naročito je isticao svoju privrženost prošlosti, srpskoj i vizantijskoj, koju je dobro poznavao i unosio u svoje slikarstvo. Često je kopirao freske iz naših srednjovekovnih crkava i manastira koje je izlagao u Parizu i Londonu. Bavio se i primenjenom umetnošću. Autor je idejnog rešenja nekoliko novčanica Narodne banke Jugoslavije.

Neumorno je učio, istraživao, slikao i u tom stvaralaštvu uživao govoreći: "Život mora jednom da vrisne". I jeste vrisnuo u Pomoriščevoj umetnosti. Posle Paje Jovanovića i Uroša Predića, uspeo je da se izdvoji po zanatskoj spremnosti i sigurnosti likovnog izraza. Spojio je Istok i Zapad, prošlost i budućnost, eksperiment i akademizam.

"Autoportret", Foto Galerija Matice srpske

Preživele slike na staklu

POMORIŠAC je prvi naš slikar koji se posvetio slikanju na staklu, tehnici koja se u Nemačkoj razvila u IX veku. Od njegovih brojnih dela na staklu koje je izradio u Beogradu, posle bombardovanja u Drugom svetskom ratu, preživeli su samo vitraži u Starom dvoru i u Hotelu "Metropol", kao i u zgradi Aero-kluba u Uzun-Mirkovoj ulici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije