POZORIŠNA KRITIKA: Blizu škole, daleko od Boga

Dragana Bošković

06. 03. 2024. u 07:40

PROGOVORITI o vršnjačkom nasilju i pravu na različitost u društvu, gde su siromaštvo i kvalitet života ispod nivoa dostojanstva je ne samo teško, nego i nemoguće, bez opsežnog sociološkog, psihološkog i pravnog istraživanja.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Близу школе, далеко од Бога

foto Privatna arhiva

Deca odrastaju kako znaju i kako se sami snađu. Gidion Gibson, učenik petog razreda je "otišao da stoji sa pesnicima". Ubio se.

Duodrama "Gidionov čvor" savremene američke spisateljice Džone Adams, izuzetna dramska forenzika Gidionovog samoubistva, posle udaljavanja sa nastave na pet dana zbog skarednog teksta koji je distribuirao po školi, oštrim, bolnim, vertikalnim rezom ogoljuje presek najbitnijih slojeva društva: porodica, škola, pravda, istina, dostojanstvo, različitost... Učiteljica Heder Klark je pobegla iz unosnog advertajzinga u prosvetu, što čini uverljivim njenu nameru da uči decu časnom životu, ali shvatanja joj

nisu postala slobodnija od malograđanštine... Gidionova samohrana majka, Korin Fel, univerzitetska profesorka srednjovekovne poezije je, naprotiv, od same otvorenosti
uma sazdana, ali bez obične empatije za banalne životne probleme svog sina. Između ovih isključivosti, jedanaestogodišnji Gidion Gibson je, iz neuspelog pokušaja da na
sebi primeren način, literarnim prikazom crne slike sveta nasilja, upozori na to kako se oseća, izlaz našao u - posmrtnom stajanju sa pesnicima. Jer se samo tako dobro osećao, odrastajući uz majčino pripovedanje o njihovom junačkom ratovanju za (umetničku) slobodu...

U izvrsno komponovanom agonu učiteljice i majke o krivici i razlogu za Gidionovo samoubistvo ogoljuje se čitav detetov svet, ispunjen dubokim nemirom odrastanja u okruženju gde se jedanaestogodišnje devojčice farbaju u plavo, nose veštačke trepavice i umetak u grudnjaku, a vršnjaci već bivaju optuženi za nepristojno dodirivanje prvaka,
kojima pomažu u učenju... Duboko zapreten unutrašnji Gidionov sukob sa identitetom i svetom u kome raste je otežan i učiteljičinom opaskom da je sukob sa školskim drugom
nastao jer se on Gidionu "sviđa"...

U ovom Armagedonu, Mirjana Karanović, kao Korin, Gidionova majka, još jednom briljira nepogrešivom merom, sa kojom se preigrava iz uloge majke koja optužuje učiteljicu za fatalnu surovost i nerazumevanje u osvešćenje sopstvene krivice za Gidionov užasan čin.

Odavno na našoj sceni nije viđeno veće glumačko umeće vladanja najsloženijom harmonijom igre u klaustrofobičnim, a beskrajnim granicama roditeljstva,

pedagogije i autentične različitosti. Jana Milosavljević je učiteljicu Heder tačno prikazala kao usamljenu, frustriranu, neuspešnu ženu i pedagoga, iz malograđanske sredine, fatalne za Gidionovu osetljivost. Scena Vesne Popović, nekoliko školskih klupa i đački Gordijev čvor je odlično podržala stravu odrastanja, a kostim Borisa Čakširana je, iz nečitljivih razloga, sapeo slobodoumnu profesorku Korin u banalnu suknju i džemper, valjda zbog kontraefekta sa njenim oslobođenim pogledom na svet.

"Gidionov čvor" je jedna od predstava koje se ne zaboravljaju, zbog izvrsnog teksta, aktuelnosti teme, univerzalnosti bola koji razmatra, vrhunske glume, uprkos povremenim nepotrebnim "ukrasima" (imitiranje ojađene majke krotiteljke konja i sl.), kojima je diskretna režija Jane Maričić nepotrebno pokušala da olakša preteško događanje na sceni.

Nemoguća misija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

VERUJEM U NOVAKA: Legenda francuskog tenisa smatra da Đokovića samo jedna stvar može zaustaviti, evo i koja