LJUBAV U ZRELIM GODINAMA: U svetu i kod nas posthumno objavljen roman "Vidimo se u avgustu" Gabrijela Garsije Markesa

ŠIROM sveta juče je obeležen 97. rođendan kolumbijskog nobelovca Gabrijela Garsije Markesa (1927-2014) objavljivanjem njegovog posthumnog romana "Vidimo se u avgustu".

Gabrijel Garsija Markes, Foto AP

Ova knjiga pojavila se i na srpskom u izdanju kuće Sezam Book, u prevodu Vesne Stamenković, a sinoć je predstavljena u Narodnoj biblioteci Srbije.

Predstavljajući ovo delo za naše čitaoce prof. dr Bojana Kovačević Petrović ističe da je ovo oproštaj u velikom stilu od Markesove literature:

- Knjiga je započeta još 1999. godine i imala je pet verzija. Međutim poslednje godine života Markes je bio veoma dementan i nije bio u prilici da stavi tačku na taj roman.

Što se tiče verzija, to nije ništa neuobičajeno pošto je njegovo prethodno delo "Uspomene na moje tužne kurve" imalo čak 18 verzija. Možemo primetiti da su u prvih pola veka njegovog života te verzije bile svedene jer se stalno selio, živeći u raznim gradovima u Evropi i Americi. A onda se sa svojih 50 godina nastanio u Meksiku, gde je imao vremena da stvara i da radi na raznim varijantama svojih dela.

Za pojavu ove knjige zaslužan je jedan kolumbijski novinar, koji je pre desetak godina objavio tekst da taj rukopis postoji u Hari Rensem centru u Teksasu i time skrenuo pažnju na njega. To delo ima 120 stranica i predstavlja poslednju velikog pisca.

- To je karipsko štivo budući da je on dobar deo svoje mladosti proveo u karipskom delu Kolumbije. U ovom romanu prisutni su more, plaže, čaplje, užareni pesak, vrelo sunce, sanjivo jezero, banane, iguana, luksuzne jahte, miris lavande, bolero... Takođe ima mnogo simbolike. U neku ruku to je omaž muzici koja je imala značajnu ulogu u njegovom životu.

Knjižara u Kolumbiji, Foto AP

Kada se zatvorio da piše "Sto godina samoće", on je poneo sa sobom u sobu muziku Debisija koga u ovom delu pominje. A kada su ga pitali šta bi poneo na pusto ostrvo, rekao je da bi to bila Bahova muzika. Upravo se protagonistkinja romana "Vidimo se u avgustu" zove Ana Magdalena Bah kao druga žena čuvenog kompozitora - kaže Bojana Kovačević Petrović.

Sagovornica napominje da su prethodna Markesova dela bila omaž pre svega dedi i babi sa kojima je odrastao, a da u ovoj knjizi piše posvetu svojoj majci. Ona mu je bila veliki saveznik i posrednik između njega i njegovog oca, koji mu nije dozvoljavao da se bavi pisanjem i nikako nije razumeo tu njegovu potrebu, niti dar koji je imao. I, naposletku, majka je pažljivo čitala svako njegovo delo, najdublje razumela šta on radi i bila mu je u životu velika podrška.

U razgovoru za "Novosti", Vesna Stamenković podseća da je na ovom kratkom romanu o ljubavi u zrelim godinama Markes radio do samog kraja života. Iako je neke odlomke čitao pred publikom, nije smatrao roman dovoljno izbrušenim da bi ga izneo pred čitaoce:

- Prkoseći njegovoj želji, autorovi sinovi Rodrigo i Gonsalo Garsija Barća, zaključili su da je ovaj mali dragulj, poslednji iz autorove riznice, dovoljno vredan da njime obraduju njegovu publiku. Prepoznatljivo sočnim stilom, i jezikom kojim se istovremeno vraća svojim pripovedačkim počecima i govori jednako savremeno kao da je tekst nastao danas, Markes piše o zreloj strasti za životom, za promenom i samospoznajom, o blistavom preobražaju, o tajnama bliskih ljudi koje uprkos zajedničkoj svakodnevici nismo u stanju da spoznamo. Ovaj kratak roman nekima će tek odškrinuti vrata u nestvarno stvarni svet proze Markesa, a za one koji su odavno upoznati sa njegovim delima, biće to dašak nostalgije koji će ih barem nakratko preneti u trenutak kada su prvi put zavirili u Makondo.

Foto promo

Novca ni za novine

PRVU priču za koju je dobio pohvale književne kritike, objavio mu je dnevni list El Espectador. Markes je tada bio toliko siromašan da nije imao pet centi da kupi novine, pa je na ulici zamolio prolaznika da mu pokloni primerak - podseća profesor i teolog Marjan Aleksić.

- Po dobijanju Nobelove nagrade sagradio je kuću u Kartageni gde je smestio radnju svoja dva romana "Ljubav u doba kolere" i "O ljubavi i drugim demonima". A njegov konačni povratak u Kartagenu bio je 2016, kada je njegova porodica odlučila da u nju prenesu njegov pepeo koji počiva ispod njegove biste u zgradi "Klaustro de la Mersed" Univerziteta u Kartageni.

Preporučujemo

Kultura

0 0

BOG ME JE POGLEDAO I REKAO "HAJDE DA SE POIGRAMO": Jelena Jovičić, glumica

04. 03. 2024. u 13:52

Kultura

0 0

UVERLjIV PRIKAZ SVETA: Nagrada "Zlatni suncokret" uručena Igoru Marojeviću za delo "Granična stanja"

03. 03. 2024. u 05:00

Kultura

0 4

KNjIGA "PROFESORU TARASJEVU U ČAST": Sećanje na poznatog pedagoga i osnivača hora "Lučinuška" u Ruskom domu

01. 03. 2024. u 19:21

Kultura

0 0

ZAVESU PODUŽU "LjUDI OD VOSKA": Objavljena selekcija šabačkog festivala "Pozorišno proleće"

01. 03. 2024. u 18:56

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije