Pozorišna kritika BOJ ZA ISTINU I SLOBODU DO KRAJA BALADEE: E. Rostan: "Sirano". Režija: Gorčin Stojanović. JDP

SOPSTVENU adaptaciju klasičnog dela Edmona Rostana (1868-1918), "Sirano de Beržerak", reditelj Gorčin Stojanović je nazvao samo "Sirano", jer je bazirao na prihvaćenoj simbolici, koja vekovima već prati ovog romantičnog junaka, sklonog dvobojima, pesništvu i iskrenosti.

foto privatna arhiva

Zbog svog izraženog nosa, Gaskonjac Sirano (Dragan Mićanović) je nesiguran i zato ne ulaže krajnji napor da osvoji svoju daljnju rođaku, Roksanu (Marija Vicković, Nina Martinović), mada je njegova životna ljubav. Umesto toga, pisaće pisma poslatih njoj njenom mladom kavaljeru (Joakim Tasić), uživajući u tome što će sopstvene reči čuti sa usana drage...

Sa težištem na dihotomiji između ljubavi i časti, Stojanović je čitavu predstavu usmerio ka relativizaciji Rostanovog izvornog teksta, ne samo premeštanjem scena, čime se dobilo novo značenje Siranovih životnih izbora, kao i poznate fraze "Na kraju balade, probošću te..." (prevod Milan Dimović)... Roksanu predstavljaju dve glumice, Sirano skida i stavlja nazad svoj groteskni nos, a plemića De Giša igra Anita Mančić! Takvom transpozicijom, Gorčin Stojanović je uspeo da preplete Rostanovo pripovedanje o Siranu od Beržeraka i da ga dovede do spoznaje da je junakov život, kroz duele mačevima, ljubavnu poeziju i dobrotu, iako siromašan, vredan složenog putovanja, koje će Sirana dovesti do Meseca, na kome će otploviti u legendu.

U svim svojim gabaritima impresivna, markantno igrana predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta - odlični Nebojša Milovanović (Le Bre), Stefan Jevtović (Ragno), Marko Janketić (Linijer)... do kraja je ostala nedovoljno neprotumačena, s obzirom na to da je čitava govorena u stihu, što zahteva jasno dramsko tumačenje, da ne bi skretao pažnju sa osnovne linije radnje komada. Pritom, mnogi likovi se, na čelu sa Draganom Mićanovićem, nisu dovoljno dobro čuli, što se, možda, sa ovim Siranom dogodilo zato što mu je "pomagalo", nos, branio da normalno diše i govori. Mimo toga, Sirano Dragana Mićanovića bio je i sam upečatljiv i ubedljiv, jer ovaj glumac poseduje ogromnu moć transformacije iz stanja u gest, iz emocije u ekspresionizam, iz pokreta u dramsku pozu, ovde vrlo značajnu za prikazivanje doba romantizma i pesništva. Anita Mančić je briljirala spretnom igrom u muškoj ulozi, koja je u Stojanovićevoj predstavi, kao i drugi glavni likovi, imala mnogo obrta i izlazila iz Rostanove estetike, što je ovom reditelju i adaptatoru i bio cilj. Herojska, romantičarska komedija je, zbog multiplikovanja likova i ideja predugo trajala, pa se atrakcija igre i zanimljive, komponibilne scenografije (autorstvo reditelja) gubila u obilju teksta i zahvata, koje je trebalo hitro čuti, uočiti i razumeti.

U okvirima svog karakterističnog umetničkog pogleda na dramsku literaturu, Gorčin Stojanović je svom teatru podario još jednu predstavu koja traži više gledanja, da bi se kaleidoskop novih rešenja, ideja i metafora do kraja razumeo i doživeo. Nismo sigurni da je prosečan pozorišni gledalac u prilici za to.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ČKALjA NAS JE UČINIO NASMEJANIM LjUDIMA: Vek od rođenja najpopularnijeg glumca SFRJ Miodraga Petrovića Čkalje (1924 - 2003)

31. 03. 2024. u 15:50

Kultura

0 0

ZEBEMO KADA ĆEMO I MI DOĆI NA RED: Predrag Radonjić, direktor gračaničkog teatra

28. 03. 2024. u 18:06

Kultura

0 0

PRIPREMA SE "ŠVABICA": U banjalučkom Narodnom pozorištu počele probe nove predstave

28. 03. 2024. u 17:50

Kultura

0 1

PAMTIĆEMO GA SA ŠEŠIROM, LULOM I NEIZBEŽNIM FOTOAPARATOM: In memoriam - Održana komemoracija Tomislavu Peterneku (FOTO)

28. 03. 2024. u 17:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije