NOVO PROLEĆE DRUŠTVA IZUZETNIH: Intervju - Aleksandar Đurić, počasni predsednik "Lade"

MI smo elitno društvo, "Lada" je skup uspešnih, autentičnih, priznatih i prepoznatih, afirmisanih umetnika, tvrdi njen počasni predsednik Aleksandar Đurić.

Foto N.Skenderija

U najstarijem srpskom likovnom društvu, koje traje 120 godina, prema rečima ovog slikara i istoričara umetnosti, od 37 aktivnih članova - trojica su akdemici ( Todor Stevanović, Svetomir Arsić Basara i Sava Halugin), desetak je profesora Fakulteta likovnih umetnosti, a tu su i autori koji su izuzetan ugled stekli u inostranstvu (Radomir Damnjanović Damnjan, Milovan Desil Marković, Jarmila Vešović, Branislav Mihajlović...). Prva izložba u čast "Ladinih" 120 proleća otvorena je na Sretenje u Narodnom muzeju (društvo je i osnovano na taj dan 1904. na stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka), a nedavno su obeležavanje jubileja nastavili postavkom u Galeriji 73.

- Kod nas je, od "Lade" starije jedino Prvo beogradsko pevačko društvo, a mi smo najstarije slikarsko društvo - otkriva Đurić. - Nemamo dokaze da smo i nastrarije takvo društvo u Evropi, ali obzirom na specifičnost, jer je reč o društvu koje se nečim bavi samo iz entuzijazma, vere i ljubavi, sigurtno smo jedinstveni. Uprkos svim nedaćama"Lada" traje tih 120 godina, tokom kojih se ovde samo državno udruženje promenilo šest, sedam puta. Razlog njenog opstanka, i njene današnje pozicije, je u tome što se nije uramljivala ni u kakav program, ni poetički, ni politički, čak ni nacionalni, iako je od početka bila društvo srpskih umetnika. Ona nije omeđana ni na koji način, osim potrebom da se kroz umetnost progovori o humanizmu, lepoti sveta, postojanja i odgonetanja onog što se nalazi iza slike. Umetnost je velika tajna, a naši članovi nastoje da je odgonetnu, a da je ne upotrebe za neke druge sadržaje. Treba napomenuti da "Lada" nije udruženje, nego društvo i u tome je velika razlika, jer umetnička udruženja, u Evropi i kod nas, rešavaju esnafska pitanja.

o I dve jubilarne izložbe predstavile su širok spektar poetika sadašnjih članova. Šta im je zajedničko?

- U vreme modernizma "Lada" je bila loše tumačena. U tom sekularizmu, posvećenosti pojedinim pravcima, u analitičkom pristupu umetnosti, kada se insistiralo na pojedinim oblicima izražavanja, bilo da je bio u pitanju enformel, apstrakcija, nova figuracija, pop art, konceptualizam, formirane su umetničke grupe, koje su imale svoj program, poput Medijela, Decemnarske grupe, dok "Lada" nije imala program. Uvek je delovala držeći se devize neka cveta hiljadu cvetova. Ispostavilo se da je taj princip bliži današnjem vremenu, predstavlja nasleđe postmodetnizma i ne zastupa analitičku svest, već sintetičku. "Lada" je društvo koje zastupa sintezu, pa su tako dozvoljeni i svi pristupi umetnosti. Otuda na našim izložbama ta različitost, ali sa jednim zajedničkim načelom: u "Ladu" mogu pristupiti samo potvrđeni i afirmisani autori, čije je delo prepoznato kao kvalitet.

o Kao i u "Ladi", ni u umetnosti 21. veka, ne postoje dominatni pravci, stilovi, već se svodi na individualni domet. Kako to kao istoričar umetnosti tumačite?

- Vreme je tako, a umetnost jeste ogledalo vremena i sveta, u kome se vidi i budućnost. Ta slika sveta je sada sagledana na jedan individualan način. Danšnji svet preferira i propagira individualni stav. Lično mislim da je veoma važan i kolektiv, volim sabornost, jer sam utemenjen u pravoslavlju. Smatram da zajednička energija mnogo znači, ipak, nema drugačijeg stvaralaštva u umetnosti izvan individualnog. A koliko ono može da dodirne i drugoga, to zavisi od kvaliteta dela.

o Koliko se promenio status likovnih umetnika u poslednjih 120 godina?

- Pozicija umetnika u društvu, pa i članova "Lade" spram društva, bila je i ostala ista. Nema tu promene. Ni boljitka, niti je to sada lošije. "Lada" je nastala kao otpor ondašnjem svetu, iskazan kroz želju za boljim okruženjem. Namera je bila da postane regionalno društvo. Iako ima atribut srpsko, nosi ime po slovenskoj boginji proleća. U tom smislu je i danas otvorena za sve moguće pristupe, i opozitna vladajućoj klimi, ne negirajući želju da se sredina iz koje je potekla i disciplina kojom se bavi podigne na jedan viši nivo.

o Do pre deceniju, dve, "Lada" je bila u nekoj vrsti hibernacije, šta se desilo da je ponovo "oživela" i postala deo našeg likovnog života?

- Od Drugog svetskog rata do nedavih vremerna, bila je u nekoj vrsti stagnacije, jer su joj zamerali da je nacionalističko, muzejsko društvo, na koje pada paučina. Da nema nikavih vrednosti osim čuvanja tradicije, da je nešto konzervativno. Međutim, ispostavilo se da je u ovom trenutku veoma savremeno društvo, jer odražava duh vremena, što se ogleda u individualnom pristupu, negovanju kreativnosti, prevazilaženju granica regionalnog,

kao i nacionalnih okvira. Iako zastupamo svet bez granica, ipak, insitriramno na tome da smo srpsko društvo. To je zbog zalaganja za autentičnost. Kao društvo ne želimo da budemo sledbenici, prepisivači, epigoni zbivanja na globalnoj sceni. "Lada" počiva na specifičnosti sredine u kojoj dela i raste, i tako je vezana za podneblje srpske kulture. Ali, njoj ne pripadaju samo Srbi. Ne treba zaboraviti da je Beta Vukanović, koja je bila među osnivačima, bila Nemica, a naš doživotni, počasni predsednik bio je Zuko Džumhur. Mi i danas imamo članove koji nisu Srbi, ali rade na dobrobit kulture u kojoj stvaraju. To "Ladu" čini savremenom.

o Kako se opstaje bez sedišta, stalnih izvora finasiranja, pomoći šire zajednice?

- Sedište nam je registrovano u "Cvijeti Zuzorić", gde je bilo i kada je Paviljon osnovan. Uprava ULUS-a je to pravo "Ladi" priznala i kada se ponovo registrovala u APR-u, kao nezavisna asocijacija, devedesetih godina prošlog veka. Iako na to imamo pravo, mi tamo nemamo prostoriju, jer ne bi ni znali šta bi sa njom. Nemao ni komjuter, niti mogućnost da nekog izdržavamo ko bi vodio administraciju. Nemamo nikavu finasijsku podršku. Moj lični stav, koji nije stav članova "Lade", je da je Umetnički paviljon "Cvijeta Zuorić", istoimeno Društvo prijatelja umetnosti, svojevremeno zamislilo na široj osnovi. Svrha te kuće je da bude dom umetnosti, gde bi svoje mesto prvenstveno trebalo da ima Udruženje likvnih umetnika Srbije, ali i "Lada", i Međunarodno udruženje umetničkih kritičara, čija adresa na registzraciji, takođe Mali Kalemegdan 1. U toj kući je pre Drugog svetskog rata bilo i drugih kulturnih sadržaja, jer jr Paviljon "Cvijeta Zuzorić" instiucija od šireg značaja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije