Kultura

GODINU DANA NA JEDNOM TOČKU: Norveški pisac Erlend Lu o svojim pregovorima sa stvarnošću i vožnji unicikla

NORVEŠKI pisac Erlend Lu već dugo je jedan od omiljenih književnih "bradonja" na ovim prostorima. Nedavno je u ediciji "Intimna geografija" izdavačka kuća Geopoetika objavila Luovu neobičnu i zabavnu dokumentarističku prozu "Pregovori sa stvarnošću, godinu dana na jednom točku".

ГОДИНУ ДАНА НА ЈЕДНОМ ТОЧКУ: Норвешки писац Ерленд Лу о својим преговорима са стварношћу и вожњи уницикла

V.C.S.

Reč je o svojevrsnom esejističkom jednogodišnjem dnevniku u vreme kada je Lu, tokom pandemije korone, učio i naučio da vozi - unicikl! Za tih prvih godinu dana na jednom točku prešao je neverovatnih 3.250 kilometara, što daleko prevazilazi dužinu njegove rodne Norveške.

Najčešće putanje bile su mu uz neko od obližnjih jezera, kao i šumske i planinske staze, a naročit trud je ulagao da savlada uzbrdice i čvornovate bogaze, pune korenja i kamenja. Kad je naučio da se održava na jednotočkašu, vozio je i po Oslu, išao uniciklom na posao i skakutao na pedalama u mestu dok se ne upali zeleno svetlo na semaforu, da ne bi morao da silazi na asfalt.

Njegova ushićenost i entuzijazam bili su toliko zarazni da ih je preneo na najbliže, pa su ovu veštinu počela da uče i njegova tri sina, kao i brat sa svojom decom.

Lu je prethodno dugo, od detinjstva, vozio bicikl i njime išao i na posao i na izlete. Kada je savladao zakone ravnoteže na monociklu, konstatovao je da je vožnja bicikla tek običan trening, dok na jednom točku mora da se usredsredi na svaki metar, svaku neravninu i kamen, ne bi li ostao u pokretu.

Instagram

Mozak je neprestano u akciji, baš kao i telo.

Samim tim počinje da oseća povezanost sa svojim telom, životom i slobodom. Nemoguće odjednom postaje moguće - on gotovo da leti. Vozi i po snegu i po ledu. Otkriva ulicu u Oslu koja deluje kao nizbrdica, a u stvari je uzbrdica, pa posle danima proučava ovaj fenomen. Van grada uživa u prirodi, pticama, tišini.

Mozak se oslobađa predrasuda, ravnoteža više nije problem, dodatno se luči hormon sreće.

" U dodiru sam sa iskonskim sistemima koji su mi ranije sasvim promicali. Noge i kolena ne staju. Stomak i leđa rade bez prestanka. Glava je budna i oprezna. Kao da puštam telo da radi ono za šta je stvoreno, dok ga ja samo pratim. Izvodim telo u šetnju. Slobodno je da radi ono što najbolje ume, a kao znak zahvalnosti zbog toga što ga ne sputavam, šalje mi pozitivne signale. Takva jutarnja vožnja nije samo vožnja. Ona je susret sa samom građom čoveka," piše Lu.

BLAGODET ZA SINAPSE

U međuvremenu je saznao i za brojne dobrobiti koji su imali drugi unicklisti. Npr. jedna žezdesetpetogodišnjakinja je redovno vozila jednotočkaš na Damplasenu posle moždanog udara, da bi joj se sinapse ponovo uskladile.

Autor još konstatuje da svet možda neće postati bolji zbog njegove vožnje, ali da on hoće postati srećniji i bolji deo tog sveta.

Ovo je prva Luova nefiksijska proza koju je izdala Geopoetika i ujedno njegova trinaesta prevedena o objavljena knjiga kod nas. Lu je i scenarista i pisac za decu. Radio je i muzičke spotove, zatim u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao učitelj i prevodilac poezije. Dobitnik je više nagrada u Norveškoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LAVROV POKOPAO ZAPAD: Otkinuli su Kosovo od Srbije, niko se tamo nije samoopredeljivao

LAVROV "POKOPAO" ZAPAD: Otkinuli su Kosovo od Srbije, niko se tamo nije samoopredeljivao