KUĆA JE TAMO GDE SE RADO VRAĆAM: Promocija romana "Beskućnik" Namika Kabila u galeriji Kulturnog centra Beograda

Vojislava Crnjanski Spasojević

26. 04. 2024. u 14:56

NAMIK Kabil - pisac, scenarista, režiser i pomalo glumac, pomalo Jugosloven, malo više Bosanac, još više Hercegovac, veoma mnogo Trebinjac, a istovremeno i Sarajlija, ali i Amerikanac iz Los Anđelesa.

КУЋА ЈЕ ТАМО ГДЕ СЕ РАДО ВРАЋАМ: Промоција романа Бескућник Намика Кабила у галерији Културног центра Београда

V.C.S.

Ovim rečima je Ivan Milenković, filozof, prevodilac i književni kritičar, predstavio Namika Kabila, autora romana "Beskućnik", na promociji knjige u Galeriji Artget, Kulturnog centra Beograda.

Milenković je roman okarakterisao kao "priču o različitim identitetima". U pitanju je, u stvari, završni deo trilogije (prva dva su "Amarkord" i "Isijavanje", od kojih je potonji objavljen kod nas, kao i "Beskućnik" u izdanju Akademske knjige).

- Naša saradnja sa Namikom Kabilom krenula je pre dve godine, kada sam od prijateljice dobila hrvatsko izdanje "Isijavanja", uz preporuku: "Ovo moraš da pročitaš" - kazala je na promocociji Bora Babić, direktorka i glavna urednica Akademske knjige. - Počela sam da čitam i nisam mogla da se zaustavim. Neke rečenice sam čak suprugu čitala naglas. Namik Kabil je čovek blistave duuše, ozbiljne naracije, u romanima šalje poruku ljubavi i praštanja.

Sam Kabil priznao je da je ponosan na "hibridnost vlastitog identiteta" i, na Milenkovićev nagovor, ispričao kako mu je nedavno rađen DNK test za neki projekat i kako se ispostavilo da je 80 odsto njegovog DNK germanskog porekla:

- Bio sam nemalo razočaran. Nadao sam se da imam tragova jevrejske, iranske, kurdske, ciganske krvi. Ali, posle sam shvatio da zaista imam nekih nemačkih osobina, kao što je neumoljiva tačnost. Nikada ne kasnim. Inače, osećam se i kao Hercegovac, i kao Bosanac, i kao Jugosloven, i kao građanin sveta - kaže Kabil.

Radnja romana "Beskućnik" locirana je dobrim delom u trebinjsku kuću posle smrti Kabilovih roditelja, kada on treba da je iseli i po glavi prebira njihov i svoj život, odrastanje u gradu, nasilan odlazak...

V.C.S.

Namik Kabil sa novim romanom

- U sva tri dela trilogije čudna kuća u Trebinju pomalo je živa. Često neće ili hoće da ga primi, on često ne može da je istera iz sebe ili ne može u nju da uđe - primetio je Milenković.

Kabil je konstatovao da je fokus njegove knjige na osećaju gubitka posle smrti roditelja, jer dom je tamo gde su roditelji. Bez njih zidovi kuće su hladni:

- U to vreme pitao sam razne ljude gde im je kuća, gde im je dom - nastavio je Kabil. - Bili su zbunjeni. Neki, koji su u tom trenutku zidali velike, ozbiljne kuće, rekli su mi da ne znaju gde im je dom, dok su mi drugi, koji žive u 10 - 15 kvadrata, rekli da taj prostor osećaju kao svoj dom. Za mene, kuća je tamo gde se rado vraćam. Čovek ih može imati jednu, više ili čak nijednu. Jedna prijateljica mi je rekla: "Moj dom je tamo gde ću se ukopati." Zbunila me je, o smrti nisam razmišljao u kontekstu doma.

Jedno vreme, pošto je devedesetih otišao iz Trebinja, Kabil je u Los Anđelesu radio kao taksista i živeo u nečemu što je u "Amarkordu" nazvao ćumezom. Danas priznaje da je i to bio njegov dom:

- Jedno je bio onda, a drugo danas, iz ove vizure. Ali jeste bio sklonište od spoljnog sveta od kog sam se prestravio nasilnim izmeštanjem, ali i dragi dom u kom sam proveo devet važnih i traumatičnih godina života. Zanimljivo je kako se naše prošlosti nikada ne završe, nego ih samo bojimo drugim bojama.

BLISKOST

GOVOREĆI o poetici kuće u Kabilovom delu, Jelena Nidžović, urednica knjuževno-tribinskog programa Kulturnog centra Beograda, ocenila je da svako, čitajući, svet iz knjige dopunjuje svojim čitalačkim horizontom i iskustvom. Tako se rađa osećaj bliskosti i povezanosti sa delom.

Kabil je pričao i o sećanju i njegovoj nepouzdanosti, odnosno učitavanjima koje nam diktira duša. Tako je, kako kaže, kao dete bio i još je oduševljen filmom Emira Kusturice "Sećaš li se Doli Bel", kom je "dodavao svoj podtekst", pa kada je prepričavao prijatelju, ovaj mu je uzvratio: "Ne laži, gledao sam film. Toga nema!" Ovim učitavanjima, Kabil se, u stvari, uklopio, kako je primetio Milenković, u Deridinu misao da je sećanje - stvaralački proces.

Kabilovi čitaoci mogli su još da čuju da mu je omiljeni pisac Ivo Andrić, da je za njega pisanje proze muzičko, ritmičko iskustvo, da je u književnosti hrabriji nego u životu, i da mu se javljaju čitaoci, čak i u redu u pošti, uz dirljive opaske da su njegove knjige zapravo knjige o njima i njihovom životu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad