Kultura

OD ZMAJEVOG, DO DIGITALNOG DOBA: Dopunjeno izdanje kapitalne Istorije srpske književnosti za decu i mlade Miomira Milinkovića

Marina Mirković

26. 04. 2024. u 15:21

ISTORIJA srpske književnosti za decu i mlade univerzitetskog profesora, pisca i pesnika Miomira Milinkovića, kapitalno je štivo i po sadržaju i po veličini i obuhvatnosti poduhvata autora, koji nam je sad svoje delo doneo umnogome izmenjenom i dopunjenom izdanju - objavljenom ovog puta pod okriljem Instituta za dečju književnost.

ОД ЗМАЈЕВОГ, ДО ДИГИТАЛНОГ ДОБА: Допуњено издање капиталне Историје српске књижевности за децу и младе Миомира Милинковића

Drugo izdanje monografije "Istorija srpske književnosti za decu i mlade" je nastalo iz potrebe za unošenjem novih rezultata izučavanja literature za decu i mlade i iskazanih zahteva stručne i naučne javnosti, veli profesor Milinković, koji sa posebnom pažnjom prati stvaralaštvo nove generacije pisaca i značaj njihovog dela sa stanovišta književne istorije.

- Srpska književnost za decu je danas u poodmakloj fazi razvoja, a to je trenutak kada se može govoriti o njenom bogatom nasleđu i veoma plodnoj produkciji, naročito u sadašnjoj fazi razvoja koju odlikuje bogatstvo tema i motiva, žanrovska raznovrsnost i književni eksperiment, kako u poeziji, tako i u širim epskim formama, pre svega u savremenom romanu - objašnjava Milinković, i podvlači neophodnost definisanja pitanja istorijske periodizacije, te knjige koja bi ponudila pregled pojedinih faza razvoja u kontekstu književnih epoha, pokreta i škola.

Drugo izdanje "Istorije srpske književnosti za decu i mlade" sadrži šezdeset novih imena u registru obuhvaćenih autora, među kojima je znatan broj pisaca iz srpske dijaspore.

- Valja reći da srpska književnost za decu danas, kao integralni deo opšte književnosti, ima svoju bogatu produkciju, svoju istoriju, književnu kritiku i teoriju - napominje autor, koji ne gubi iz vida činjenicu da je književnost za decu relativno mlada umetnost, o kojoj književna nauka još nije dala celovite i zaokružene sudove i ocene.

To napominje profesor, koji je u prvobitnoj "Istoriji" nudio pregled od "Zmajevog doba" do doba Vlade Stojiljkovića i Ršuma - jednog od onih koji ne samo da u to doba nisu rekli (ni zapisali) svoju poslednju reč, već je u međuvremenu izrastao u živog klasika, pre svega zahvaljujući delu namenjenom "malim ljudima". Između Čika Jovinih himni dečjoj igri i drugih poetskih dragulja i pomenutog Ršuma, smestio je sve od Nušića, Tartalje, Desanke, Vuča, preko Ćopića, Viteza, Radovića i Lukića, do Miroslava Antića i njegovih himni đačkoj ljubavi ili Milovana Danojlića, koji je književno ime stekao i put ka zvanju akademika i velikana započeo kroz stvaralaštvo za decu - i na taj način Milinković nam je odavno dao valjan, utemeljen pregled istorijskog razvoja književnosti za decu.

Predstavljanje

DOK je prvobitni izdavač "Istorije srpske književnosti za decu i mlade" bio "Buklend", ovo novo prošireno i dopunjeno objavljeno je pod okriljem Instuta za dečju književnost. Ovo kapitalno izdanje će biti predstavljeno 13. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15