FOTO-MONOGRAFIJA ZA ČETVRT VEKA: Svedočanstvo o 25 godina Kusturičinog The No Smoking Orchestra

SVEDOČANSTVO o jednom fenomenu, i četvrt veka benda koji je u taj fenomen prerastao, sačinjeno od zapisa i fotografija "ključnog svedoka", i teksta naslovnog junaka... to je u najkraćem foto-monografija "Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra - 25 godina".

Nikola Skenderija

Ovo kapitalno, luksuzno izdanje predstavili su juče u Galeriji RTS autor Dragan Teodorović Zeko, nekadašnji roudi, a potom verni fotograf benda, i sam Kusturica, proslavljeni reditelj, koji se pre dve i po decenije sa desetak muzičara otisnuo na ovo uzbudljivo muzičko putovanje.

Budući da ga ta činjenica odavno više ne čudi, Kusturica je tek konstatovao da je neverovatna činjenica to da je njihov bend u potpunosti izmakao kulturnom sazvežđu Srbije, da su svirali hiljadu koncerata u celom svetu, a samo jedan u Beogradu, te da nikada nije u potpunosti shvatio zbog čega samo u Srbiji i Grčkoj nikada nisu istinski prihvaćeni.

- Ovaj je bend tačka u kojoj se presecaju dva roda umetnosti meni najbliža - film i muzika, jer film nije u svojoj osnovi literatura niti dramska umetnost, već se slaže upravo po nekom muzikalnom redu - otkrio je čuveni reditelj, prisetivši se trenutka kada je "hteo da se ubije praveći filmove", te prelomio da se ozbiljno okuša i u muzičkoj karijeri, vođen mišlju da je kucnuo tren da i on malo vidi ljude i uživa.

Na kraju zverskog NATO bombardovanja Srbije, kako je naveo, osetili su potrebu da osmisle autentičan odgovor na irsku grupu The Pogues koja se raspala zbog prekomerne upotrebe alkohola i droga - ali su prethodno uspostavili jednu vezu između irskog folklora i nečega što je osnovni, univerzalni kod rokenrola.

Tog je leta na Krfu jedanaest muzičara sa porodicama provelo mesec i po dana, i niko se nije nadao da će se desiti čudo - a čudo je počelo da se rađa, i poklapalo se sa planetarnom slavom filma "Crna mačka, beli mačor" za koji su uradili muziku, koji je u čitavom svetu postao blokbaster na duge staze. Desio se i prvi Kusturičin koncert, i pred tih pet ili sedam hiljada ljudi Kusta je prvi i jedini put imao tremu, jedva držao gitaru i jedva svirao.

Niko se nije nadao, kaže reditelj, da će početi tako, a kako je počelo tako se i završilo u Parizu, odnosno u Rusiji.

- To je jedan fenomen više nego muzika, nikako samo muzika, baš kao što to ni rokenrol nije - rekao je Kusturica, prisetivši se kako su svirali u Italiji sa Džoom Stramerom, u periodu kada je sa lica kulturoloških obrazaca nestajao pank, kao angažovani pokret. - Za razliku od njega, mi nikad nismo ratovali, upravo obrnuto, mi smo hteli da napravimo nešto što je u folklornom smislu jedna vrsta Buena vista kluba, sa tekstovima koji su bili vrlo neprijateljski raspoloženi prema onome što se i danas događa, nasuprot globalističkim nastupima Bono Voksa...

Sa dubokim socijalnim temama i tekstovima koji ne prezaju da bocnu u žarišta problema, spajajući etno i rokenrol, folklor i pank, Kusturica i bend izazivali su histeriju širom sveta, uspevajući da nateraju publiku čak i da radi sklekove!

- To je zato što smo koristili originalne srpske fraze i srpsko kolo, koje kad se spomene nekim našim kolegama muzičarima u Beogradu - njima se to gadi, a po mom dubokom uverenju folklor je najveći domet jedne kulture, te komplikovane šeme koje se pamte - objašnjava tajnu Kusturica. - Uveli smo kolo u rokenrol, ali ne ono kolo - Brena, Pink, nego nešto što je te muzičare koji su sa nama svirali vuklo da improvizuju i stvaraju džez obrasce, neki krosover. Sve ovo ova knjiga potvrđuje, na jedan izuzetan slikovit način, pokazujući sve što je bilo deo naših zajedničkih četvrt veka, i zato verujem da će biti važno svedočanstvo o nama čak i u rukama pripadnika nekih novih generacija.

Ispričali su akteri, junaci, (ko)autori ove priče i izdanja koje je uokviruje, mnoštvo anegdota koje su se odigrale tokom 25 zajedničkih godina, poput zabranjenog nastupa u Argentini ili prevare sa vagama zahvaljujući kojoj su u avion uneli stotine dodatnih kilograma opreme...

Emir Kusturica listajući ovo prebogato izdanje ima osećaj kao da lista porodični album - jer i veruje da tu jeste reč o vrsti porodice, koja ne nastaje venčanjem, već ih spaja muzika. U svakom slučaju, neuporedivo ga lepša (o)sećanja vezuju uz muziku jer, kako kaže: "Film? Film je oranje, dugo oranje".

Ipak, u međuvremenu, nastavlja da radi na bar dva scenarija, o čemu će se tek čuti...

Preporučujemo

Kultura

0 0

MONOGRAFIJA O KUSTIRUCI I NjEGOVOM BENDU: Knjiga Dragana Teodorovića sadrži 400 fotografija

21. 05. 2024. u 17:43

Kultura

0 0

U SUSRET STERIJINOM POZORJU: Novi broj "Ludusa" posvećen našem najstarijem festivalu

23. 05. 2024. u 13:33

Kultura

0 1

DVE NAGRADE ZA "OBRAĆANjE NACIJI": Predstava Ateljea 212 dvostruko nagrađena na Nušićevim danima u Smederevu

22. 05. 2024. u 15:14

Kultura

0 0

SVESRPSKI DEČJI SABOR: Festival dece i mladih iz regiona, dijaspore i Srbije, od 23. do 26.maja, U Beogradu

22. 05. 2024. u 13:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije