SVETLOŠĆU ŠIRIO PROSTRANSTVA: Na prvoj posthumnoj retrospektivi Bate Mihailovića u Nišu, tri do sada neizlagana dela
TRI platna, vlasništvo Fondacije Milorad Bata Mihailović (1923-2011), premijerno su u javnosti, i to na prvoj posthumnoj retrospektivi ovog akademika u Nišu, otvorenoj u Paviljonu u Tvrđavi, Galerije savremene likovne umetnosti.
Roj, Foto Galerija Rima
Izložba "Prva pariska decenija", organizovana u saradnji sa Galerijom RIMA i fondacijom koja nosi slikarevo ime i čuva njegovu baštinu, upravo u fokusu ima deo opusa razvijen po odlasku u Francusku 1952, koji je bio presudan za formiranje Mihailovićevog autentičnog izraza i rukopisa i doneo mu najveće međunarodno priznanje.
- Prethodne godine proslavljen je veliki jubilej - stogodišnjica rođenja ovog našeg slikara i akademika, a tim povodom, Galerija RIMA je, sa Galerijom SANU, priredila izložbu koja je u prvi plan iznela upravo ovaj segment njegovog stvaralaštva - ističe Sofija Milenković, kustos RIME. - Mihailovićevom ekspresivnom slikarskom temperamentu je u Parizu pogodovao slobodniji lirski izraz. Stupivši na novu, razvijenu umetničku scenu, u samo središte evropskih likovnih zbivanja, umetnik se susreće sa mnogovrsnim strujanjima apstraktnog slikarstva koja su mu do tada bila nepoznata. Pariz je bio središte burnih umetničkih zbivanja, a pluralni karakter internacionalne umetničke scene odražavalo je bujanje različitih vidova apstraktnog slikarstva - od tradicionalne geometrijske, preko mnoštva individualnih pristupa lirskoj apstrakciji, do tašizma i enformela, a održan je i niz značajnih izložbi kojima su promovisani novi vidovi i varijante apstraktne umetnosti.
Damari megapolisa
NA izložbi u Nišu predstavljena su dva istoimena monumentalna platna Njujork, od kojih prvo, nastalo 1962. godine, morfološki i dalje ostaje u oblasti apstraktnog pejzaža, dok drugo, naslikano dve godine kasnije, ukazuje na ponovni povratak figuri, a obrisi grada postaju iznova prepoznatljivi - otkriva Milenkovićeva. - Iako različitim likovnim jezikom ispoljena, uznemirujuća atmosfera se pri prvom susretu sa delima jasno doživljava, odražavajući Mihailovićev snažnan temperament, urbani mentalitet i ekspresivni karakter, u sadejstvu sa sumornim doživljajem sveta, kojeg se napuštanjem Beograda 1952. godine nije sasvim oslobodio.
Prve samostalne izložbe u novoj sredini imao je već 1953. u galeriji Marseille i knjižari Paul Morihien, što je dovelo do poznanstva i saradnje sa uglednim galeristom Rudijem Augustinčićem i galerijom Rive Gauche. Tu prvi put izlaže sa poljskim umetnikom Marjanom 1957. godine, a potom 1959. sa holandskim slikarom Bramom Bogartom. Za Mihailovićevo pozicioniranje na tamošnjoj umetničkoj sceni presudna je bila saradnja sa Žanom Polakom, vlasnikom prestižne galeriju Ariel, u kojoj Mihailović samostalno izlaže od 1960. godine. U ovom periodu nastaju i za njega tipični apstraktni pejzaži, a ovaj pojam je prvi put, u kontekstu Mihailovićevog stvaralaštva, kod nas upotrebio profesor Ješa Denegri i to povodom prve retrospektivne izložbe u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" 1981. godine.
Foto Galerija Rima
- Transponovanje ličnog doživljaja posmatranog predela, toposa ili fenomena iz prirode, na Mihailovićevim platnima se odvija kao "događaj-prizor", u samom središtu ili prostirući se dijagonalno preko prostrane površine platna - objašnjava kustoskinja "Rime". - Umetnik je govorio da poseduje "specijalni senzibilitet za prostor", a time i svetlost, što se ogleda u načinu na koji posredstvom belih gestova formira zrakove koji prodiru iz tamnih i zagasitih tonova, najčešće "naturalističkih" boja, i čine da slika "evocira mogućnost nekog blago produbljenog trodimenzionalnog prostranstva". Predmetne odrednice Mihailovićevih apstraktnih pejzaža se u svesti posmatrača javljaju tek naknadno, posredstvom naziva slika ("Roj", "Kašmir", "Medon", "Zbeg"), označavajući najčešće topose i fenomene koji pobuđuju umetnikov duh, podstiču na refleksiju i nagone na stvaranje.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
VRATILA SAM SE! Posle gašenja profila, Karleuša ponovo na društvenoj mreži
PEVAČICA Jelena Karleuša saopštila je danas na svom Fejsbuk nalogu da se vratila na društvenu mrežu na kojoj dugo nije bila aktivna.
22. 02. 2025. u 16:33
MILI SAM SEBE UPUCAO U RUKU: "Rupa u dlanu kroz koju može da se gleda, imao sam sreće - pištolj je u tom trenutku bio pun"
"IMAO SAM SREĆE": Mili sam sebe upucao u ruku
21. 02. 2025. u 13:55
ZAŠTO PRAVOSLAVNI SVEŠTENICI NOSE BRADU: Simbolizuje događaj iz daleke prošlosti - a važan je i način na koji je puštaju
MNOGI muškarci danas bradu nose kao modni detalj, ali za sveštenike i monahe Srpske pravoslavne crkve ona je mnogo više od toga i predstavlja odraz tradicije duge vekovima.
21. 02. 2025. u 08:34
DA LI SU DECA NASLEDILA MUTACIJE? Ko živi u zabranjenoj zoni 38 godina posle černobiljske katastrofe
ČERNOBILj je najgora nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Jutro 26. aprila 1986. bilo je početak tragedije koja se odigrala za nekoliko sekundi. Eksplozija četvrtog reaktora elektrane obasjala je nebo plamenom, a nakon toga se nad severom Ukrajine podigao radioaktivni oblak, koji je ubrzo zahvatio susedne republike i stigao čak do Švedske.
21. 02. 2025. u 14:11
MNOGI SE IZNENADE: Koliko je Ceca starija od Lidije?
MALO KO zna kolika je razlika u godinama između Cece Ražnatović i Lidije Ocokoljić.
21. 02. 2025. u 15:42
DURENT ODGOVORIO PEŠIĆU: Amer nije želeo da prećuti Karijevo "pocepajte mu..."
DOKUMENTARAC "Court of gold" izazvao je brojne reakcije.
21. 02. 2025. u 16:26 >> 16:28
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
ČUVENI JUNAK DEČJIH KNJIGA U SRPSKOM PREVODU, U MULTIMEDIJALNOJ SLIKOVNICI: Muzička bajka o sloniću Babaru
GOTOVO celo stoleće je minulo otkako je Prižanka Sesil de Brunhof, uspavljujući svoja dva mala sina, izmislila jednog malenog slona i počela da ispreda pripovest o njegovim avanturama.
22. 02. 2025. u 19:41
NOVA EDICIJA "LOKOMOTIVE", ODABRANE VESTERN KNJIGE SA GERINIM ILUSTRACIJAMA: Divlji Zapad viđen okom majstora
PRVA u ediciji knjiga koje u naše izdavaštvo vraćaju vestern, samo u mnogo lepšem pakovanju od onih na koja smo navikli, privući će pažnju mnogih već naslovom. Pogotovo što je naslov pod kojim je knjiga Woe to live on Danijela Vudrela kod nas objavljena, nije taj manje poznati origonalni, već onaj pod kojim znamo filmsku verziju, u režiji Anga Lija - "U sedlu sa đavolom".
22. 02. 2025. u 19:37
U ZDANJU PREDSEDNIŠTVA NA ANDRIĆEVOM VENCU URUČENA TRADICIONALNA PRIZNANJA KPZS: Dosledno Vukovim putem
VUKOVU nagradu, jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci, ponelo je juče još petnaest naših uglednika, stvaralaca, pregalaca, onih koji su život posvetili lepoti, humanosti, miru i stvaranju, upisavši se tako u listu velikana čija se imena nižu u najlepšu nisku još od davne 1964.
22. 02. 2025. u 19:29
GOSTUJU "ĆELAVA PEVAČICA" I "MIRANDOLINA": Dve predstave Centra za kulturu Tivat u Narodnom pozorištu
CENTAR za kulturu Tivat dolazi 23. februara na Scenu "Raša Plaović" Narodnog pozorišta sa dve svoje predstave: komadom Ežena Joneska "Ćelava pevačica" u režiji Jagoša Markovića, a dan kasnije sa renesansnom komedijom "Mirandolina", u režiji Tanje Mandić Rigonat.
22. 02. 2025. u 06:45
POZNATI REDITELJ PREMINUO TOKOM LETA: Piloti odmah dali signal za hitnu pomoć, ali Aleksandru nije bilo spasa
RUSKI reditelj Aleksandar Kononov preminuo je 20. februara u 77. godini.
21. 02. 2025. u 20:08
Komentari (0)