PISANJEM SE BORIM PROTIV ZABORAVA: Francuska književnica Sesil Vajsbrot povodom nagrade „Aleksandar Tišma“ (FOTO)

U SVEČANOJ sali Matice srpske u Novom Sadu, u godini obeležavanja stogodišnjice rođenja Aleksandra Tišme, francuskoj književnici i novinarki Sesil Vajsbrot svečano je danas ,za njen celokupan književni opus, uručena treća po redu Međunarodna nagrada sa Tišminim imenom.

Foto: Branislav Lučić

​U svojim romanima i esejima Vajsbrotova tematizuje holokaust.Ona je potomak jevrejske porodice u Poljskoj, a temu holokausta razrađuje u svojim delima da bi ,kako je kazala, tu tragediju zadržala u sećanju.

- Veliku čast za mene predstavlja nagrada „Aleksandar Tišma“kao i to što sam po prvi put u Novom Sadu - kazala je Sesil Vajsbrot pošto joj je predsednica žirija Ilma Rakuza, švajcarska književnica i kritičarka,uručila ovo prestižno priznanje,a zatim je dodala da je – u Francuskoj čitala Tišmine romane,dobro se seća „Knjige o blamu“,ali da, na žalost, Tišma „nije više toliko popularan kao što je bio devedesetih“.

Objasnila je da se u Francuskoj o tragedija Jevreja u Drugom svetskom ratu dugo ćutalo zbog odgovornosti države u tom stradanju.

-Moja generacija koja je rođena posle katastrofe, živela je u senci te tragedije jer je to bilo nešto o čemu se nije govorilo.Ja o tome pišem kako bih holokaust zadržala u sećanju.U poslednjih 20 godina o tome se dosta govori ali sada se nalazimo u trenutku kada je pred nama nova katastrofa.Smatram da o takvim događajima treba pisati kako bismo se suočili sa prošlošću ali i budućnošću – rekla je Sesil Vajsbrot.

Međunarodni žiri nagrade „Aleksandar Tišma“ ocenio je da je ona odlična spisateljica i „Tišmina književna kćerka.“

Foto: Фото: Бранислав Лучић

POGLEDAJ GALERIJU

-Tema Holokausta njena je književna spona sa Tišmom.Prethodni laureati bili su Laslo Darvaši iz Mađarske i david Albahari iz Srbije i sada je dobro što je tu nagradu dobila žena iz Francuske - rekla je Ilma Rakuza, predsednica žirija u kojem su bili i pisac Laslo Marton,književna kritičarka Vladislava Gordić Petković, austrijski pisac Karl Markus Gaus i francuski književnik Matijas Enar.

U najužem izboru za priznanje našlo se osam poznatih evropskih pisaca. Pored Vajsbrotove , tu su bili i Slobodan Šnajder, Laslo Vegel, Sergej Žadan, Andžej Stasjuk, Tatjana Cibuleak, Aleksandar Hemon i Semezdin Mehmedinović.

Predsednik  Matice srpske prof.dr Dragan Stanić podsetio je da je Tišma proveo gotovo čitav svoj radni vek u ovoj instituciji u kojoj je najčešće u popodnevnom smiraju i napisao neke od svojih romana .

- U svojim delima, načinio je briljantan književni mit o Novom Sadu ,Vojvodini i celom panonskom prostoru -kazao je Stanić.

U ime  Fondacije Tišmin sin Andrej,poznati multimedijalni umetnik, najavio je da je u toku formiranje spomen sobe posvećene njegovom ocu.Pripremaju se i naučni skupovi o akademikovom književnom delu kao i dva filma po njegovim romanima „Upotreba čoveka“ i „Ženarnik“.

Fondacija „Aleksandar Tišma“ osnovana je u avgustu 2016.godine s misijom da populariše sećanje proučavanje dela akademika i književnika Aleksandra Tišme (Horgoš,1924 - Novi Sad,2003). Međunarodna književna nagrada dodeljuje se svake druge nagrade piscu za ukupno ili pojedinačno književno delo ,napisano i objavljeno na bilo kom svetskom jeziku a prevedeno i objavljeno na nemačkom,engleskom ili francuskom jeziku.

​
​

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije