Kultura

GOROSTAS IZ SVETE POSTOJBINE: Komemorativni skup, održan u Svečanoj sali SANU, posvećen akademiku Svetomiru Arsiću Basari (1928- 2024)

M.Kralj

17. 09. 2024. u 16:16

BIO je Svetomir Arsić Basara čovek gorostas, ispunjen snagom umetničkog izraza - primetio je juče na komemorativnom skupu, održanom u Svečanoj sali SANU, akademik Ivan Jevtić, sekretar Odeljenja umetnosti, kome je pripadao akademik i veliki vajar, koji nas je napustio 10. maja ove godine.

ГОРОСТАС ИЗ СВЕТЕ ПОСТОЈБИНЕ: Комеморативни скуп, одржан у Свечаној сали САНУ, посвећен академику Светомиру Арсићу Басари (1928- 2024)

Prema Jevtićevim rečima, Basara je bio i pravi srpski nacionalni umetnik, sa neprevaziđenom mentalnom snagom koja diše i nadahnjuje.

- Materijali kojima se on služi su nešto čudesno, bajkovito i neponovljivo, a sve inspirisano našim tlom i životom - objasnio je kompozitor koji je i privatno bio blizak sa Arsićem. - To je drvo koje kao da dolazi direktno iz prirode, iz naših šuma, kovano gvožđe, lanci koji kao da su živi i učestvuju u oblikovanju samih skulptura. Takođe, treba reći da se skulptor veoma interesovao za našu istoriju, te tako prepoznajemo likove naših vladara, naših bitaka sa Kosova i drugih važnih momenata naše istorije.

Akademik Basara je rođen u selu Sevce na Kosovu i Metohiji u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, 15. maja 1928. godine. Osnovnu školu pohađao je u Sevcu, a nižu gimnaziju u Uroševcu. U Nišu je upisao Školu za primenjenu umetnost 1948. godine. Diplomirao je na Akademiji za primenjenu umetnost u Beogradu 1958. godine. Predavao je na Višoj pedagoškoj školi u Prištini od 1962. godine. Bio je profesor univerziteta na Akademiji umetnosti u Prištini od 1973. do penzionisanja 1995. godine. Osnovao je Likovnu koloniju u Dečanima. Inicirao je osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije 1958. godine. Ostvario je obiman opus u istoriji savremene srpske skulpture, pisao je studije o skulpturi, likovne kritike i pripovetke.

- Basara nije patetičan, ne prekriva svoje vjeruju isceniranom duhovnošću i patriotizmom - rekao je akademik Svetislav Božić. - On je čovek istinske harmonije i saglasja, gotovo hristočežnjivo zagledan u lice pravde i socijalne plemenitosti. Proteran sa Kosova i Metohije, stigmatizovan kao i kompletan srpski rod na svom ognjištu, Basara nije prestao da priziva saglasja u ime života višega reda i poretka. Nema pamfleta i plitkih politikantskih parola u njegovom delu i oglašavanjima u javnosti. Basara straži, misli, govori glasom sa donjega kamena, gde nema crvotočine, unjkanja i pritvornosti. Basara se ne udvara ritmici vremena. On tu ritmiku zauzdava i uljuđuje svojim delom i rečju izgovorenom i napisanom. Basara kao i Solženjicin svedoči o sugubom rečitativu zlosrećnog vremena i slabe ljudske japije u njemu.

Po pravilu i mentalitetu, Svetomir Arsić Basara nije pripadao horu sa dirigentima, ocenio je njegov kolega Savo Halugin, vajar i dopisni član SANU. Ostaje jedinstven kao autohtona ličnost u našoj savremenoj srpskoj skulpturi najnovijeg perioda. Prema njegovom mišljenju, svojim stvaralaštvom i značajnim opusom pripada porodici modernih vajara, koji čine nove parametre u skulpturi značajnog perioda savremenog doba.

Silovita snaga misli

DRVO, gvožđe, kamen, glina, povijali su se pred snagom misli i mišica Basarinih, kao da su od papira - istakao je akademik Božić. - Basara vaja silovito kao što Tolstoj piše "Rat i mir". Njih dvojica su deo nekog čudnodozivajućeg dvopeva, deo eshatološkog kontrapunkta prepunog starozavetnih signala i poruka koje dolaze sa izvorišta neugašenih vulkana i tokova tek ukroćene lave.

- Njegova dela su nastajala kao specifično stanje inspiracije. Svakako je to sklop događaja na Kosovu i Metohiji, i unutar njegove ličnosti. Iznedrio je dela u duhu i pokretljivosti, sveživotne stvarnosti i nacionalnog identiteta. Oblici koji zrače svojom uzvišenošću modernog metafizičkog značenja. Stvaralačkim činom ugradio je sebe nastajanjem novih vrednosti, i prošlom vremenu utkao novo vreme. Inspirisan kosovskom sudbinom, Svetomir Arsić Basara je svojom kreativnošću stvarao dela sublimiranog saznanja svekolikog življenja i pamćenja - zaključio je Halugin.

Komemorativnom skupu prisustvovala je porodica našeg vajara, Zoran Knežević, predsednik SANU, kao i mnogi članovi među kojima i Matija Bećković, Dušan Otašević, Milosav Tešić, Miodrag Tabački, Slobodan Šijan... Ali i mnogi prijatelji i poštovaoci Basarinog dela.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 10

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA NOVOSTI: Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

TV Novosti

0 0

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

VELIKI sam ljubitelj jugoslovenske i srpske kinematografije, tako da mi je bilo zaista zadovoljstvo da učestvujem u ovakvom projektu. Ovo je bio moj prvi dodir sa filmom i sa serijom, jer sam obično samo gledalac, ali mislim da smo jako dobro to uradili. Na prvom mestu, moram da pomenem Nemanju Ćeranića koji je reditelj ovog ostvarenja, Miloša Radunovića koji je dao veliki doprinos i Stefana Boškovića koji je napisao scenario verodostojan onome što su ispričali Džejevi prijatelji.

22. 11. 2024. u 12:05

PRIČE LJUBLJANSKIH ČEFURJA PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa Booking Balkan

Kultura

0 0

PRIČE LJUBLJANSKIH "ČEFURJA" PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa "Booking Balkan"

U okviru programa Booking Balkan, gosti Kulturnog centra "Grad" u Beogradu, u nedelju 24. novembra, biće poznati slovenački pisac i reditelj Goran Vojnović, kao i pisac i kreativni direktor Slavoljub Stanković.

22. 11. 2024. u 10:12

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Junačko s(trpljenje)

ČETVORO bivših studenata izvesnog američkog katoličkog univerziteta se sastaju na partiju kod čuvara kampusa, da roštiljaju, piju i da razgovaraju.

22. 11. 2024. u 06:30

MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste

Kultura

0 0

MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste

SRPSKI multimedijalni umetnik, koji decenijama radi i srtvara u Parizu,Milija Belić, sedmi put je nominovan za prestižnu nagradu Andre Evard, Fondacija Mesmer u nemačkom gradu Regel.

21. 11. 2024. u 17:14

RAT I MIR U OBJEKTIVU: Izložba fotografkinje Nikol Tunk u okviru festivala Vizualizator

Kultura

0 0

RAT I MIR U OBJEKTIVU: Izložba fotografkinje Nikol Tunk u okviru festivala "Vizualizator"

U OKVIRU Međunarodnog festivala fotografije "Vizualizator", 21. novembra u 19 časova u Galeriji "Nikola Radošević" biće otvorena izložba američke fotografkinje Nikol Tung, jedne od najistaknutijih ratnih foto-novinarki današnjice, dobitnice mnogobrojnih međunarodnih priznanja.

21. 11. 2024. u 17:01