Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća

Драгана Бошковић

13. 11. 2024. u 07:30

Srpska kraljica Jelena Anžujska, žena kralja Stevana Uroša Prvog, majka kraljeva Dragutina i Milutina, prosvetiteljka, osoba ispred vremena u kom je živela (13. vek), zaslužila je da u istoriji bude jedina kanonizovana tri godine posle smrti, čije žitije je ostalo zapisano.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Српска несрећа

foto privatna arhiva

To je bio povod rediteljki Tatjani Mandić Rigonat da predstavu, zasnovanu na tekstu Jelene Kajgo (u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, festivala "Ćirilicom" i Narodne biblioteke iz Budve i Udruženja "Kultura sada" iz Beograda) upriliči kao omiliju, besedu posle liturgije, od koje je srednjovekovno pozorište crpilo teme za svoje mirakule i misterije. Tekstualni predložak je dao osnovne, uglavnom opštepoznate činjenice o ovoj po dobru upamćenoj vladarki iz dinastije Nemanjića, pa se scensko uprizorenje ne može okarakterisati kao dramski teatar. U uzvišenoj interpretaciji Marije Bergam, Jelena Anžujska ponekad, kada je istorijski, porodični ili lični porazi pogode, plače, ali u tekstu Jelene Kajgo nema mnogo intimnog. Sva događanja su prikazana statično, epski, ta freska stoji u vremenu i u duhu našeg naroda takva, kakvu je istorija opisala. Plemenito je, neosporno, što su u ovom mirakulu glavne ličnosti dve žene, jedna, kraljica kojoj se do danas istorija divi, zbog njene želje da obrazuje, unapredi, učini boljim život u srpskoj državi, a druga je njena kćer, Brnča, kojoj je ovde data mogućnost da se tragična istorija ubistava i zločina nad najbližima, zbog prevlasti, spozna kroz njeno viđenje, neokaljano, prozračno, zadojeno progresivnim težnjama, nasleđenim i naučenim od majke. Nadežda Jakovljević tako i predstavlja Brnču, buntovnicu, koja ne želi da se uda, glumi sa pozorišnom trupom, mada je pozorište tada prokazano, bori se za prirodu i njene zakone, voli čistom ljubavlju majku, oca, posvađanu braću i sve oko sebe, što stvara neodoljivi utisak da smo u pozorištu za decu. Rezoner, koji ovaj istorijski teatar vraća u krvavu stvarnost (krv je i na sceni, na rukama sukobljenih), poverenik Radan, jedini je živ čovek u predstavi, zasnovanoj na simbolima vlasti i vere, i statičnih karaktera, kao što priliči. Branko Vidaković ga igra lako, ubedljivo, sa dozom ironije, ne prema onima koje uvažava i verno služi (čitaj, prema Državi), nego prema istorijskim okolnostima koje režiraju najteže sukobe srpskoj državi, zbog njenog nepovoljnog strateškog i istorijskog položaja u tom trenutku. Ovakvim protivtegom mitološkom zbivanju, čitava predstava zadobija ritam i uspeva da prevaziđe pripovedanje, u koje je opšte poznavanje činjenica gura. Otac, kralj Uroš (Nikola Milojević), kao i sinovi, Dragutin (Bogdan Milojević) i Milutin (Avram Cvetković), kao i Stefan Dečanski (Ilija Ivanović) bez suvišnog unutrašnjeg uzbuđenja su odigrali liturgijsku dramu o srpskoj nesreći, neslozi i zločinima zbog otimanja prestola... Plemenita i obrazovana, pravdoljubiva i čovekoljubiva majka Jelena Anžujska, tek povremeno je uspevala da tok istorije nekako skrene, kao kad je potkupila dželata, da ne oslepi Stefana u tamnici, koje je njegov otac, kralj, naložio...

Iz statične freske žitija Anžujske izdvajaju se reči, koje je Tatjana Mandić Rigonat dala Brnči, da započne ovu crkvenu dramu, koje obasjavaju poetskom milošću čitavo događanje, koje sledi: "...Ja sam slobodna od istorije, a istorija je slobodna od mene", hvali se svojom nevidljivošću Brnča, govoreći o ženskoj "istoriji ćutanja o sebi". Peva Brnča, stihovima rediteljke, i o jezeru Gazivode, pod kojim ostade Jelenin dvor, "koje nije od prirode, već od čoveka"... Sa malim, ili velikim slovom, onim kojim se zauvek piše čovekoljublje, uzvišenost i dobročinjenje Jelene Anžujske.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
Kultura

0 0

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi

VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.

22. 12. 2024. u 22:35

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
Kultura

0 2

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu

PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.

22. 12. 2024. u 11:04

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
Kultura

0 1

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog

NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“

21. 12. 2024. u 22:41

Politika
Tenis
Fudbal
EVO KAKO DO KARATA ZA VEČITI DERBI: Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom

EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom