STRAH I NEMIR ZLIKOVCI NE OSEĆAJU: Pisac Uglješa Šajtinac o novom romanu "Fajrflaj"
NAJNOVIJI kratki polifoni roman Uglješe Šajtinca "Madam Fajrflaj", u izdanju "Arhipelaga", smešten je u Japan, odnosno Nagasaki, 2024. godine. Radnja se dešava 79 godina posle atomske bombe bačene na ovaj grad, 9. avgusta 1945.
V.C.S.
Šajtinac kroz pojedinačne sudbine članova izvesne porodice preispituje posledice jednog od najstrašnijih događaja u ljudskoj istoriji, kao i koliko traume ostaju duboko urezane u naše sećanje. Ali, njegov roman ne govori samo o strahotama, već i o ljubavi, požrtvovanju, snazi...
Na pitanje šta ga je odvelo u Japan, posebno s obzirom na to da nije baš česta situacija da se naši pisci fokusiraju na neku drugu zemlju i kulturu, naročito ne na onu koja nam na neki način nije bliska, Šajtinac kaže: "Da bi se vratio, moraš da odeš":
- Otišao sam, slobodan kao misao svakog ko se jednom zapitao kako je tamo bilo u tom trenutku. Da dam misli šansu da se razbokori, da uvene ili da procveta. Sve je isto i sve je slično, ostalo su posledice postvavilonskog snalaženja. Šta znači to "naši pisci"? Svako piše kako ume i može. Kao lovci, samo bez pravila. Niko ne mora nikome da prijavljuje gde ide da lovi, čime i koji plen. Koji već govori sve, za sebe. Nek moja misao, ofucana, kakva je stigla nazad, uzbudi ili ne onog koji je sretne. I neka oslobodi misao onog koji čita.
o Da li je roman zapravo nastao kao odgovor na opasnost sa kojom je svet suočen? Plašite li se neke nove Hirošime i Nagasakija?
- Šta bi značio taj strah nekome bez ikakve moći? Nadam se da se boje oni u čijim rukama je moć. Ni opasnost nije tema. Mi smo svi stradali, na svim stratištima, od svega, sprženi, ugušeni, streljani, živi zakopani i ostalo... Samo se bojimo, imamo strah od tog sećanja. A oni koji imaju moć, to koriste. S lakoćom stvaraju nove načine masovnih uništenja. Strah i nemir zlikovce ne pogađa.
o Kakva su bila istraživanja za roman? Do kakvih ste sve podataka došli?
- Do mnogo. Nije mi trebalo sve. Uzeo sam samo ono što sam mogao da ponesem. Da iskoristim kao kulise, rekvizitu. Fantastiku sam raspalio uz pomoć flore i faune koja buja oko Nagasakija. U stvari, ličnosti su mi bile sve, pritke, uporišta, razboj na kojem sam tkao. A to su ljudi, nadam se dovoljno sa svih strana opisani i opevani da će ih čitaoci, ma na kom jeziku čitali, prepoznati.
o Čini se da su junaci na neki način zarobljeni u prošlosti, uprkos protoku vremena i dalje žive već preživljene traume. Da li je to pravilo? Može li se povući paralela i sa narodima na ovom podneblju? Živimo li mi i dalje svoje stare traume?
- Živimo. I traume i prošlost. Ali, život traži uvek neke nove opreze od nas, u svakom danu nove. Gde da sednem? Sunce tako lepo sija usred jesenjeg dana. Ovde je lepo. I onda se sve sruši! Mi smo sami sebi najveća prirodna katastrofa. U nekom drugom delu univerzuma mi figuriramo kao mesto na koje te šalju kroz kletve. Ono mesto odakle dolaze bolni krici. Sve što vredi stvorili smo između dva krika, kad je bol malo popustila, kad smo se zalečili taman toliko da nešto napišemo, naslikamo, odsviramo, napnemo se u pokušaju da olakšamo nekome do koga nam je stalo. I to je jedino na čemu mogu svi da nam pozavide, čak i oni s drugog kraja univerzuma.
BOGATA KARIJERA
UGLjEŠA Šajtinac (1971) iza sebe ima pet romana za odrasle ("Madam Farflaj" je šesti) i četiri za decu, tri zbirke priča i sedam drama. Profesor je dramaturgije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
o Osim što govori o jednoj strašnoj katastrofi i tzv. običnim ljudima čije je živote ona odredila, roman se osvrće i na položaj žene i onih koji su drugačiji, a, pre svega, govori o ljubavi. Kako ga vi zapravo vidite?
- Ni o čemu drugom i ne pišem. Ljubav, dabome. Treptaj srca, snaga niotkuda, moć da se žrtvuje za one do kojih nam je stalo, volja nepobediva. Žene u mojim pričama, romanima i dramama nikad pasivno ne trpe, odnosno, ako i postoje kao takve, to su kratkotrajna stanja, pripreme za ono u čemu su najbolje i najjače. Iskreno, nagledao sam se svega dok sam ga pisao. Sad je red na one koji čitaju da oni kažu šta u romanu vide.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
IZRAEL JE ZATEČEN: "Delije" uradile nešto što je malo ko očekivao
Najvatreniji navijači Crvene zvezde rešili su da odgovore na provokaciju.
21. 12. 2024. u 13:55
"NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA": Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji
Srpski fudbaler Dušan Tadić ima u planu povratak u Amsterdam i Ajaks, ali i želju da sa Fenerbahčeom produži ugovor koji ističe po završetku sezone.
21. 12. 2024. u 19:45
PEŠIĆ TVRDI: Stojaković će igrati za Srbiju, stigla reakcija mladog košarkaša
Svetislav Pešić podelio je informaciju koja je obradovala ljubitelje košarke u Srbiji, bar na kratko...
21. 12. 2024. u 21:23
ULOŽIO HILjADE EVRA: Otišao na Antarktik da dokaže da je Zemlja ravna - doživeo je ŠOK (VIDEO)
JEDAN Jutjuber potrošio je hiljade evra na putovanje do Antarktika kako bi pokušao da dokaže da je Zemlja ravna i da je "sunce ponoći" samo mit, ali se suočio sa neuspehom.
22. 12. 2024. u 08:39
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
SRPSKO istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
22. 12. 2024. u 07:34
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
MAJKA JOJ SE ODREKLA PRAVOSLAVLjA, TITO JOJ SE DIVIO: Ona je bila najmoćnija žena Jugoslavije (FOTO/VIDEO)
BILA je najmoćnija političarka u velikoj Jugoslaviji u koju je maršal Josip Broz Tito imao toliko poverenja da je do danas ostala jedina žena premijer jedne komunističke zemlje
21. 12. 2024. u 21:27
Najnovije iz rubrike
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
POEZIJA UŽIVO I NA RADIJU: Pesničko veče Miroslava Maksimovića u Kolarčevoj zadužbini
SVOJE stihove će večeras od 18 časova na Kolarcu govoriti pesnik Miroslav Maksimović, u okviru sedme sezone programa "Poezija uživo!", uz direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.
21. 12. 2024. u 08:51
U BEOGRADU IZGRADIO SEBE: U Galeriji SANU do sada najveća izložba radove Miodraga Dada Đurića (1933- 2010)
U BEOGRADU je Miodrag Dado Đurić (1933-2010) pronašao svoj stil, kazala je njegova ćerka Amarant Zidon, predstavljjući u Galeriji SANU retrospektivu od 50 dela, kojima se slikarski velikan vraća u grad iz koga je krenuo u svet.
21. 12. 2024. u 08:18
NEGRIŠORCU "DEJAN MEDAKOVIĆ": Poznat dobitnik prestižnog priznanja IK "Prometej"
KNjIŽEVNIK Ivan Negrišorac dobitnik je književne nagrade "Dejan Medaković" za knjigu eseja "Svetlost, senke i šaputanja – eseji s povodom" (Beograd, Albatros plus), koju dodeljuje Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada u znak sećanja na istoričara umetnosti, memoaristu, pesnika, hroničara ,prozaika i akademika Dejana Medakovića.Ime Ivan Negrišorac književni je pseudonim dr Dragana Stanića, aktuelnog predsednika Matice srpske.
20. 12. 2024. u 16:04
HAMLETOVA ŽURKA ZA PUBLIKU: Profesionalna scena na rumunskom jeziku, pri NP „Sterija“, izvodi adaptaciju Šekspirovog del
PRVI put u osam decenija dugoj istoriji NP „Sterija“ iz Vršca na repertoaru se našao najčuveniji dramski komad na svetu – Šekspirov „Hamlet“, ali u adaptiranoj verziji u dva čina, koju će Profesionalna scena na rumunskom jeziku izvesti 23. decembra na dve različite scene. Karte za premijeru već su rasprodate, a prva repriza će biti 22. januara.
20. 12. 2024. u 12:28
Komentari (0)