U MAĐARSKOJ NAGRAĐIVAN, PA PROGANJAN, U SAD EMIGRANT: Pola veka od smrti Lajoša Zilahija

RATNIK, humanista, antifašista, antikomunista, pisac, advokat, novinar, vlasnik filmske kuće.

Dokaz

U rodnoj Mađarskoj bio je nagrađivan, pa proganjan, u Americi emigrant, u Srbiji, u Novom Sadu, gde je i umro, privremeni stanovnik. Navršilo se ravno pola veka od smrti Lajoša Zilahija, jednog od vodećih mađarskih pisaca proteklog veka.

- Moj se život sastojao od samih posrtaja i polovičnosti, sada oko mene leži bezbroj praznih i besciljnih misli, ali neka ti nikada ne smeta ako kasnije otkriješ besciljnost tih misli, neka ti nikada neuspeh ne oduzme radost, jer nije uspeh važan nego put na kojem za njim težiš - pisao je Lajoš Zilahi (1891-1974). - Ne traži poslednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu, jer je ona tamna i prazna. Sjaj sitnih stvari je to što životu daje toplinu. I ne meri život po tome što traje deset, dvadeset godina, više ili manje, to je ionako svejedno upoređujući koliko dugo nisi postojao i koliko te dugo neće biti. Ne pokušavaj izaći iz kruga u kome ti je određeno da živiš. Veruj da zagonetne sile slučajnosti zavise od tebe, da ti znaš upravljati njima. Izgubiš li tu veru, napast će te slučajnost i smrvit će te. Slučaj smatraj uvek svojim slugom, onda ako je to samo iluzija.

Zilahi je rođen 27. marta 1891. godine u Salvadoru. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta Pazmani Peter u Budimpešti, radilo je u advokatskoj kancelariji u Nagiszalonti. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i bio je teško ranjen u borbi. Godine 1916. pisao je uglavnom ratne pesme. Vremenom je i sam shvatio da nije lirski čovek, i od tada je objavljivao novinske članke i kratke priče u dnevniku "Pest" i drugim časopisima.

Prvi roman "Rose" koji napisao je 1917. prikazan je na pozornici Apolo kabarea. Njegov debi scenskog pisca bio je toliko uspešan da je, nastavio da piše. Na početku Sovjetske republike bio je kratko vreme vojnik u Crvenoj armiji, ali se ubrzo nakratko nastanio u Beču. Njegov prvi, blago erotski i lirsko-emocionalni ljubavni roman, "Samrtno proleće", postigao je veliki uspeh i učinio ga je poznatim do danas.

Posle izbijanja Drugog svetskog rata, on se sve više protivio fašizmu. Godine 1943. stavio je antifašistički komad pod nazivom "Fatorniok", koji je zabranjen nakon nemačke okupacije Nacionalnog kamernog teatra. Godine 1945. izabran je za člana Mađarske akademije nauka, a 1947. otputovao je u SAD službeno i - nije se vratio. Prema nekim izvorima, bio je "prebijen" kod "kuće" kako bi bio bolji. U Americi, je mogao pristojno da živi od svog rada ali mu je emigracija teško pala. Početkom šezdesetih godina kupio je kuću u Novom Sadu, a često je išao do granice da bi video Mađarsku. Godine 1973. napokon je otišao kući i predao svoju molbu za repatrijaciju. Međutim, to više nije bilo moguće. Umro je 1. decembra 1974. godine u Novom Sadu. Urna sa njegovim pepelom je postavljena na groblju Farkasreti u Budimpešti.

Zilahijeva najpoznatija dela su: "Zarobljenici", "Voda nešto nosi", "Ararat", "Grad izbeglica", "Begunac", "Razbesneli anđeo", "Purpurni vek" i, naravno, "Samrtno proleće".

Preporučujemo

Panorama

0 0

DANAS JE SVETSKI DAN TOALETA: UN procenjuju da 3,5 milijardi ljudi živi bez sanitarnog čvora

19. 11. 2024. u 13:02

Kultura

0 0

PROŠLA JE GODINA, SEĆANjE NIKAD: Navršilo se godinu dana od smrti glumca Žarka Lauševića (1960-2023)

15. 11. 2024. u 06:45

Kultura

0 1

AVANTURISTA, BOEM I PISAC: Na današnji dan Ernestu Hemingveju dodeljena Nobelova nagrada

28. 11. 2024. u 06:00

Kultura

0 3

SVEDOČANSTVA PARISKOG NOĆNOG ŽIVOTA: Pre 160 godina rođen Anri de Tuluz Lotrek

24. 11. 2024. u 06:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije