NEUMORNI KOPAČ PO SAVESTI CIVILIZACIJE: Na vest o smrti jednog od naših najznačajnijih umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića (1945- 2024)

UMETNIK koji je postavio jedno od najznačajnijih pitanja celokupnog stvaralštva "Šta je umetnost? (Was ist Kunst?)" - Dragoljub Raša Todosijević (1945-2024), napustio nas je u utorak, 3. decembra.

Foto Arhiva Novosti

 Kako je to potvrdila Marinela Koželj, istoričarka umetnosti, njegova životna saputnica i večna inspiracija, još od vremena kada je, početkom sedamdesetih, izložio na legendarnoj izložbi "Drangularijum":

"Jutros je moja velika ljubav otišla u večnost".

Todosijević je pripadao genaraciji umetnika koji su radikalno menjali jugoslovensku i srpsku savremenu umetnost. Zajedno sa Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Nešom Paripovićem, Zoranom Popovićem i Gergeljom Urkomom, upravo u SKC ispisivao je neponovljive stranice ovdašnje avangrade.

- Bio je veliki drugar. Motor - kaže, za "Novosti", istoričarka umetnosti Biljana Tomić, nekadašnja urednica Likovne galerije SKC, i prijateljica, vidno potresena odlaskom umetnika koji je ostavio veliki trag upravo u sferi performansa, video umetnosti, instalacija... - Imao je auteničan pristup umetnosti, ali i stvarnosti, prema kojoj je bio uvek kritičan. Njegovo pitanje "Šta je umetnost" je najdramatičnije i najozbiljnije koje se u ovoj sferi može postaviti. Neprestano i neumorno se zalagao za nov pristup umetnosti. Neprekidno je i pisao što ga je stalno vuklo da ide napred. Imao je taj svoj specifični bunt, sve je negirao, a istovremeno i sve podizao. Bio je dobra duša.

Foto Arhiva Novosti

Povodom smrti velikog umetnika juče se oglasio i Muzej savremene umetnosti, u čijem saopštenju se ističe kako je "Todosijević doprineo afirmaciji nove umetničke prakse na prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije":

- Todosijević u svojim radovima, od akcija, performansa, instalacija, slika i tekstova razvijao je radikalan politički diskurs. Jedna od njegovih izjava: "Način na koji umetnik postavlja pitanje o umetnosti, jeste umetničko delo", potvrđuje osobenu stranu njegove umetnosti. Kritičke intervencije, odnosno stalno preispitivanje, analitičnost, direktna politizacija po Todosijeviću su način i svrha delovanja u umetnosti. Autor u svojim radovima, još od prvih akcija i performansa pored predmeta koristio je i reči, odnosno pojmove i zvučnost neposrednog govornog jezika. Upotreba jezika, u govornom ili pisanom obliku, u nekim od Todosijevićevih radova, ima izuzetno široku simboličku ulogu.

Kako podsećaju iz MSU, kroz svoju umetničku prasku Todosijević je realizovao crteže, slike, grafike, kolaže, skulpture, objekte, instalacije, performanse, video-radove, plakate, programske tekstove i priče, pa i grupne izložbe ("Umetnost, Ironija, itd" do "Privatno-Javno"). Ali i da je bio jedan od međunarodno najaktivnijih, najizlaganijih i uvaženih umetnika iz Srbije. Muzej savremene umetnosti priredio je umetniku retrospektivu 2002. godine pod nazivom "Hvala Raši Todosijeviću".

A podsećaju i na njegovu izjavu: "Kada bih baš morao opišem sebe samog, što je uistinu jedan nezahvalan zadatak, rekao bih da sam ja pre svega evropski umetnik čiji se rad sastoji od teškog rudarskog kopanja po svesti i podsvesti, ali i savesti naše nemilosne civilizacije."

Radovi ovog umetnika koji je diplomirao 1969. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, pored MSUB, čuvaju i značajni svetski muzeji - londonski Tejt, pariski Bobur, Muzej savremene umetnosti u Stokholmu... Predavao je na univerzitetima u SAD, učestvovao na čuvenom festivalu u Edinburgu, imao izložbe širom sveta. Prošle godine mu je organizovana retrospektiva u Pragu, a prethodno je retrospektivne izložbe imao u Novom Sadu i Banjaluci. Srpska akademija nauka odužila mu se priznanjem sa imenom "Ivana Tabakovića", a ULUS mu je minulog leta dodelio i nagradu za životno delo. Jedini je od naših umetnika kome je pripalo neko od zvaničnih priznanja Bijenala u Veneciji, kada je predstavljao Srbiju 2011. godine. A samo pre nekoliko meseci, početkom septembra, otvorio je svoju poslednju postavku u galeriji "Iks vitamin", na kojoj je predstavio akvarele nastale devedesetih godina prošlog veka.

Slikar Uroš Đurić, koji je sa Rašom često putovao i izlagao a sa umetnikom i njegovom suprugom Marinelom Koželj se družio i privatno, Todosijevića - prijatelja će pamtiti kao dobrog čoveka, visokoprincipijelnu i visokomoralnu ličnost, dok o Todosijeviću - autoru, za "Novosti", kaže:

- Jedinstvena ličnost na našoj kulturnoj sceni, on je jedna vrsta modernog prosvetitelja i njegova uloga ne samo da nadilazi okvire ove sredine, već nadvisuje ograničenja struke - on nije bio samo i isključivo slikar, niti umetnik, već ličnost koja svojom ogromnom erudicijom, stavom, principijelnošću, ogromnim darom utire put ovom društvu - makar onima koji su spremni da vide. Raša je neko ko celom svojom autentičnom ličnošću pokušava da uhvati puteve, zablude, stremljenja, iskošenosti - kojima nas život neprekidno obasipa i tako propituje našu umešnost, spremnost, izdržljivost... Ukoliko takvu jednu ličnost imate uz sebe, u kulturi koja se i dalje bori za razumevanje sopstvenog identiteta... veliko je to olakšanje. Raša je poput svetionika koji svetli u mraku, dok ga neki od nas iz mraka vidimo, ali većina ostaje u magli. No dan će svanuti, magla jednom mora biti razvejana, a on će ostati da stoji u svoj veličini, ta jedinstvena figura, ta potpuno nezavisna ličnost, samosvojnog uma i velikih dela.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije