Kultura

"LJETA S MARIJOM" SU POSLEDNJA KNJIGA KOJU JE MOJA MAJKA PROČITALA: Spisateljica Olja Savićević Ivančević iskrena u razgovoru s Radmilom Petrović

09. 12. 2024. u 11:57

KAD kažemo da je neko delo autobiografsko, možda smo u njemu najmanje mi, a kad pišemo o drugima, možda baš tada u delu ima najviše nas, kazala je jedna od najpoznatijih regionalnih spisateljica Olja Savićević Ivančević u razgovoru sa pesnikinjom Radmilom Petrović, u okviru programa "Booking Balkan" u beogradskom KC Grad, podržanom od mreže za književnost Traduki.

ЉЕТА С МАРИЈОМ СУ ПОСЛЕДЊА КЊИГА КОЈУ ЈЕ МОЈА МАЈКА ПРОЧИТАЛА: Списатељица Оља Савићевић Иванчевић искрена у разговору с Радмилом Петровић

Jedno od takvih dela u kojima je "mnogo nje" jeste roman "Ljeta s Marijom", u kome priča o svojim pretkinjama, dotičući se i sopstvenog detinjstva i odrastanja. Deo autorkine porodice vodi poreklo iz Crne Gore, zbog čega je, kako kaže, iskusila svu gorčinu rata.

- Rat me je zatekao u srednjoj školi i bilo je bolno kad su komšije i prijatelji počeli da okreću glavu, a ti ne znaš zašto. Dugo nisam mogla da pišem o tome, kružila sam oko teme kao mače oko vruće kaše. A onda sam presekla i odlučila da napišem knjigu o tim svojim pretkinjama, koje su bile sasvim različite i svaka specifična - kazala je Olja Savićević Ivančević.

Materijal je crpela iz dokumentarne građe, ali i porodičnih legendi. Dešavalo joj se, priznala je, čak i da zaplače dok je pisala pojedine delove.

Radnja se najvećim delom dešava u Dalmaciji, u periodu od jednog veka - između 1921. i 2021, ali oslikava generalno iskustva žena sa ovih prostora. Jedna čukunbaba bila je poglavarka hajdučkog crnogorskog plemena, a pleme je nazvala po pokojnom mužu. Prababa je bila prva posleratna predsednica opštine, sahranjena u zajedničku grobnicu, bez imena. Njena sestra bila je prva pesnikinja u mestu, ali pesme nije potpisivala pošto se to kosilo sa tadašnjim moralom. Druga prababa imala je prvu knjižaru na ostrvu i osnovala pozorište u svojoj kući, zbog čega su je braća razbaštinila...

- Moja mama je bolovala od demencije u vreme nastanka knjige, a da to još nismo znali. Zvala se Marija. Ispostaviće se da je to poslednja knjiga koju je mogla da čita, posle toga bolest je rapidno uzela maha. Drago mi je da sam roman završila za njenog života i da sam u njemu opisala njeno rodno selo, spaljeno u ratu - rekla je Olja Savićević Ivančević.

Na konstataciju Radmile Petrović da je ona ljuta na svoje babe i prababe, jer su patile i bile zlostavljane, a opet žudele za sinovima, a ne kćerima, splitska književnica kazala je da se i ona tek s godinama pomirila sa tim svojim babama i da je morala da im posveti knjigu da bi mogla da nastavi dalje. Inače, u splitskom HNK u toku je priprema za pozorišnu predstavu po ovom njenom romanu.

Govoreći o svom iskustvu čitaoca, pomenula je očevu biblioteku, koja joj je bila prva "ulaznica" u svet knjiga i književnosti, iako "otac nije bio intelektualac, već je radio u fabrici". Ali je stalno čitao. A kada je video da voli poeziju, počeo je da joj kupuje zbirke pesama. Majka je takođe čitala, ali je preferirala knjige poput "Ptice umiru pevajući", dok je baka obožavala sestre Bronte.

Radmila Petrović je, pak, priznala da njeni roditelji ne čitaju ni njene knjige, niti bilo koje druge:

- Kada sam bila kod njih, u selu, htela sam da pišem novu knjigu. Majka je sela pored mene i rekla. "Jel može da se u ovoj knjizi mama ne pominje?"

SAŠKA ROJC

OSIM pod svojim imenom, Olja Savićević Ivančević objavljivala je pesme i pod heteronimom Saška Rojc, kao posvetu zaboravljenoj slikarki Nasti Rojc. Tako se u pesničkim antologijama danas nalaze i Oljini i Saškini stihovi jedni do drugih. U međuvremenu, Saška je ostala u drugom planu, jer se autorka okrenula romanima, ali planira za nju, kako kaže, da nađe neko mesto u novoj knjizi.

Na Oljino pitanje zašto piše, odgovorila je:

- Kad sam bila mala, nisam imala pristup knjigama i filmovima koje bi govorile o devojčicama kao što sam ja. Uvek sam se pitala gde su takve devopjčice. Zato sam počela da pišem: da bih iskazala sebe, da bih protestovala i da bih bila više voljena.

Gošća iz Hrvatske na kraju je konstatovala da dok istoriju pišu pobednici, književnost piše o poraženima:

- Poraz je naše carstvo!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije