OSTAVIO DUBOK I NEIZBRISIV TRAG: Komemorativni skup posvećen akademiku Dejanu Despiću u SANU

KOMEMORATIVNI skup posvećen akademiku Dejanu Despiću, upriličen ju u zdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, okupio je brojne prijatelje, poštovaoce i kolege velikog našeg kompozitora.

Novosti

- Bio je ovo vrlo otmen omaž tom velikom kompozitoru, velikom profesoru, nadasve otmenom čoveku, čije je delo posve nepatetično ispisalo vrlo ključne stranice akademskog, muzičkog, umetničkog života - istakao je, za "Novosti", kompozitor i akademik Svetislav Božić, jedan od govornika na skupu, uz kolegu akademika Ivana Jevtića i dr Katarinu Tomašević iz Muzikološkog instituta SANU.

Svi su govornici u milozvučnom, no potpuno teorijski i naučno potkovanom saglasju, ali ne krijući ni emocije, govorili juče o velikom značaju nedavno preminulog autora, koga će mnoge generacije još dugo pamtiti i kao profesora i kao stvaraoca, čije će se delo još proučavati i vrednovati, a još duže nastaviti da se sluša, izvodi i odzvanja.

- Despić je bio profesor ali i autor jednog vrlo odmerenog tona, ali velikog majstorstva, koje nije bremenilo scenu u kojoj je delovao - rekao je o Despiću Božić, i poručio: - Onaj koji želi da se upozna sa velikim tajnama umetnosti, jednostavno, tačno i prividno lako izrečenim, neka posluša Despićevo delo.

Akademik Jevtić istakao je kako je Despić, pored toga što sa pravom slovi za jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20. ali i 21. veka, sa velikom posvećenošću obavljao svoje dužnosti pri SANU, gde je godinama sjajno rukovodio organizacijom koncertnih aktivnosti u Galeriji SANU.

- Kao stvaralac, autor je jednog od najplodonosnijih opusa u istoriji srpske muzike, od preko dve stotine dela mnogobrojnih žanrova i vrsta, kao što su simfonije i vokalno-instrumentalna dela, koncertantna, klavirska i kamerna muzika, solo pesme, horovi muzika za decu... - podsetio je Jevtić, izdvajajući mnoga dela iz prebogatog Despićevog opusa, poput Poeme za kamerni orkestar "Na kraju puta" i jednako sjajno prihvaćenog muzičko-scenskog dela koje je Despić napisao na samom kraju svog životnog puta i karijere, komične opere "Pop Ćira i pop Spira" koja je izvedena 2018. godine u SNP u Novom Sadu.

U domenu teorije muzike Despić je dao nemerljiv doprinos svojim originalnim naučnim studijama o teoriji tonaliteta i univerzitzetskim i srednjoškolskim udžbenicima, a za svoj stvaralački, teorijski i pedagoški rad ovenčan je brojnim priznanjima, od Ordena rada sa srebrnim vencem preko Vukove, Mokranjčeve i drugih nagrada do Izvanrednog zlatnog beočuga 2014. godine, naveo je Jevtić, govoreći o izuzetnom stvaralačkom doprinosu počivšeg kompozitora.

- Odlazak Dejana Despića veliki je gubitak kako za SANU tako i za sveukupno srpsko društvo i kulturu - istakao je Jevtić, koji je preminulog kolegu prvi put susreo još kao učenik muzičke škole "Mokranjac", gde je Despića upoznao kao vrsnog profesora, uvek odmerenog i punog znanja.

Dr Katarina Tomašević prisetila se reči izrečenih pre više od 8 godina, kada je u istoj svečanoj dvorani SANU bila priređena promocija knjige "Na kraju puta", poslednje knjige i svojevrsne automonografije počivšeg profesora Despića, erudite i vrhunskog intelektualca evropskog kova čiji su se brojni darovi neprestano ukrštali na svim poljima nadahnutog stvaranja, crpljenog iz nepresušnog unutrašnjeg vrela.

- Tada se sam autor na samom početku, pre no što će biti pročitani stihovi istoimene znamenite Borhesove poeme, publici ne bez sete obratio sledećim rečima: "Znameniti francuski književnik Andre Marlo negde je zabeležio misao koja glasi: "Kako god čovek živeo, istovremeno propušta još bezbroj drugih mogućnosti života" - navela je Tomašević, i dodala: - Sama ta knjiga simboličnog naslova, onog istovetnog koji je ponela njegova poema za gudače još 1997. godine imala je smisao autoinstrospekcije, rekapitulacije mnogobrojnih stvaralačkih i životnih koraka koje je profesor Despić utisnuo u svoje životne, profesionalne staze ali je, danas to znamo, imalo smisao i testamentalnog zaveštanja.

- I ma kako da su reči Marloa zajedno sa Borhesovim porukama, poput nevidljive senke i aure, ostavljale trag na nekoliko poslednjih izuzetno plodnih i aktivnih decenija profesorovog rada, bilo je kristalno je jasno koliko su duboke i neizbrisive te brazde koje je profesor utisnuo u tokove srpske kulturne istorije minulog ali i ovog stoleća. Nije stoga bilo teško spoznati i da su sve kristalno jasne poruke i znamenja, postavljene poput andrićevskih znakova duž svih staza nemerljivo aktivnog, savesnog, promišljenog i časnog životnog puta, vodili ka prostorima bezvremenog, ka dimenzijama beskonačnog, iz koga će još dugo, dugo stvaralački glas Dejana Despića doživljavati praznik svog novog rođenja.

Novosti

Bogata biografija

PLODNI srpski kompozitor i muzički pisac, vrstan teoretičar, pedagog Dejan Despić, koji je 16. novembra napustio ovaj svet u svojoj 95. godini, školovao se na Muzičkoj akademiji u rodnom Beogradu, gde je 1955. diplomirao kako na odseku za kompoziciju kod Marka Tajčevića, tako i na onom za dirigovanje, kod Mihaila Vukdragovića. Ivan Jevtić rezimirao je juče prebogatu biografiju Despića, koji je Muzičkoj školi "Mokranjac", predajući teorijske predmete, posvetio prvu dekadu svog pedagoškog delovanja. Potonje tri decenije pedagoške karijere, od 1965. do odlaska u penziju 1995, proveo je kao profesor na beogradskoj Muzičkoj akademiji, danas FMU. Za dopisnog člana SANU izabran je 1985, 1994. i za redovnog, a od 1999. do 2011. bio je i sekretar Odeljenja likovne i muzičke umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije